Србија треба да приватизује велике компаније

БЕЧ – Кључни изазов за нову владу Србије односиће се на смањење и приватизацију гломазног јавног сектора, који запошљава више од 700.000 људи и кочи економски раст.

Треба поставити питање шта је, заиста, задатак државе у привреди и деловати у складу с тим – наводи у разговору за Данас Барбара Колм, председница Хајековог института из Беча и директорка Центра за аустријску економију, говорећи о најважнијим задацима тима будућег премијера Александра Вучића.

Према њеним речима, други изазов биће смањење броја незапослених, који чине петину становништва, уз повећање просечне месечне зараде од 350 евра изменом Закона о раду и давањем подстицаја запосленима и послодавцима. Истовремено, ова аустријска економисткиња истиче да би велике компаније у државном власништву требало приватизовати „и зауставити изливање новца из њих у касе политичких странака“.

Српска напредна странка је добила апсолутну већину на парламентарним изборима. Очекујете ли да ће темпо спровођења реформи бити убрзан, будући да је СНС обећала да ће оснажити економију, подстаћи отварање радних места и наставити борбу против корупције?

– Узимајући у обзир рад претходне владе и оно што се догодило с бившим министром привреде Сашом Радуловићем, мој одговор гласи да нова влада треба да учини све оно што је Радуловић предлагао. Ипак, брзина спровођења било какве реформе зависиће од начина на који СНС у новој влади настави своје тобоже делотворно партнерство са социјалистима, који би у супротном могли да се претворе у кочничаре реформи. Али, изгледа да ће то партнерство остати снажно и, уз добронамерне реформе, треба очекивати брз темпо обећаних реформи.

Током претходног сазива српске владе, странци попут некадашњег аустријског канцелара Алфреда Гузенбауера ангажовани су као специјални саветници. Да ли је таква пракса уистину корисна?

– Уколико саветници из иностранства унапреде процес и имају искуства у структурним реформама, то је оправдано. Али, ако се издвоје велике суме новца за плаћање спољних саветника а не деси се промена, требало би се уздржати од њиховог ангажовања. Конкретније говорећи, уколико они могу да помогну да Србија крене путем стабилног развоја утемељеног на индивидуалним слободама и подстицајима за предузетнике, онда су добродошли сви кораци у наведеном правцу. Али, ако се страни саветници унајмљују да би помогли у спровођење интервенционистичких мера, снажно саветујем српској влади да то не чини.

Какве су перспективе економског раста у Србији?

– Народна банка Србије није превише оптимистична. НБС је недавно ревидирала прогнозу економског раста са 1,5 одсто на један одсто. У том контексту, постоје три варијабле које бих желела да нагласим. Прво, централне банке, уопштено говорећи, имају веома лош „досије“ када је реч о економским прогнозама и, чак, још лошији када се ради о предвиђањима стопе инфлације и запослености. Друго, резултати ових избора и предстојеће економске реформе драстично ће изменити факторе који су досад разматрани у оквиру модела за економске прогнозе. Остаје да видимо да ли ће обећане реформе дати подстицај предузетницима и повећати продуктивност. Уколико нова влада испуни обећања, можда ће економски раст надмашити предвиђања НБС. Треће и најважније, велике компаније које су и даље у државном власништву треба приватизовати и онемогућити да новац из њих иде политичким странкама. Нажалост, не мислим да ће се то ускоро догодити, па ће недостатак такве праксе представљати највећу препреку за повећање продуктивности и потенцијални економски раст Србије.

Извор: Данас