Srebrenica i oko nje

SREBRENICA – Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Valentin Incko posetio je danas opštinu Srebrenica, odao počast žrtvama ratnog zločina u Memorijalnom centru u Potočarima i poručio da 11. jul treba pamtiti, ali da je potrebno graditi i bolju budućnost za mlade ljude u tom gradu.

Incko je naglasio da je u Srebrenicu došao da vidi kako teku pripreme za sahranu i komemoraciju u subotu. „Istakli smo da ukop treba biti dostojanstven, da su žrtve u prvom planu i da se prate instrukcije koje je pripremio Organizacioni odbor“, naveo je visoki predstavnik.

Pored sastanka sa opštinskim rukovodstvom – načelnikom opštine Ćamilom Durakovićem i njegovom zamenicom Biljanom Rakić, kao i predsednikom i potpredsednikom Skupštine opšine Milošem Milovanovićem i Hamdijom fejzićem, Incko je razgovarao i sa majkama Srebrenice, prenela je fena.

Duraković je ponovio da su svi opredeljeni da, kako kaže, „ovi dani treba da proteknu kako je planirano“, i da su „žrtve prioritet“, dok je Milovanović naveo da su upoznali visokog predstavnika o toku pripreme za obeležavanje stradanja i Bošnjaka i Srba na tom podsručju.

„Kao predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje stradanja Srba pozivam da na dostojanstven način obeležimo stradanje Srba, ali i da na dostojanstven način propratimo obeležavanje stradanja ostalih naroda“, poručio je Milovanović.

Gojko Vasić: MUP RS spreman da obezbeđuje godišnjicu

SREBRENICA – Načelnik opštine Srebrenica Ćamil Duraković sastao se danas s direktorom policije Republike Srpske Gojkom Vasićem, koji mu je potvrdio da je entitetsko Ministrastvo unutrašnjih poslova spremno da na najvišem nivou obezbedi obeležavanje dve decenije od zločina u Srebrenici.

U susret 11. julu, danu kada se tradicionalno u Srebrenici obeležava godišnjica zločina iz ratne 1995, Duraković je razgovarao i sa načelnikom Centra javne bezbednosti Bijeljina Žarkom Ćosićem i komandirom Policijske stanice Srebrenica Adisom Cibralićem, prenosi fena.

Na sastanku je, precizira agencija, razgovarano o bezbednosnoj situaciji koja će pratiti obeležavanje 20. godišnjice srebreničkog zločina.

– Nedavno je i ministar unutrašnjih poslova Srpske Dragan Lukač izjavio da je bezbednosno stanje u RS povoljno i da nema nikakvih relevantnih informacija o tome da neko može da izvrši bilo kakav incident na komemoraciji u Srebrenici 11. jula.

„Nadamo se da će taj skup proći u najboljem redu. Cilj nam je da sve to dobro prođe i da se završi kao i svi dosadašnji, bez problema“, istakao je tada Lukač.

U Novom Pazaru dan žalosti zbog Srebrenice

NOVI PAZAR – Skupština grada Novog Pazara proglasila je danas 11. jul za Dan senjanja, koji će se obeležavati kao Dan žalosti u znak sećanja na žrtve zločina u Srebrenici.

Toga dana na teritoriji Novog Pazara neće se održavati svečanosti i drugi događaji, osim onih koji su, kako se navodi, tematski vezani za obeležavanje zločina u Srebrenici.

Odluka je usledila umesto rezolucije o Srebrenici, koja je na dnevnom redu lokalnog parlamenta bila sredinom prošlog meseca, a predložili su je odbornici opozicionih bošnjačkih stranaka.

Rezolucija, međutim, tada nije usvojena jer su odbornici sa liste „Pokrenimo Novi Pazar – Tomislav Nikolić“ zatražili pauzu radi konsultacija sa stranačkim organima, a nakon toga su napustili sednicu.

Regionalna televizija Novi Pazar javila je da su odluku o proglašenju Dana sećanja na zločin u Srebrenici doneli odbornici bošnjačkih stranaka, njih 42, dok odbornici SNS, NS i DS nisu prisustvovali zasedanju.

Bodo Veber – Vučić da ide u Srebrenicu i prekine podršku Dodiku

Berlin, Beograd – Kancelarka Angela Merkel će doći u Beograd sa jasnom porukom da se mora postići dogovor da bi Njemačka dala zeleno svetlo za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja.

To je stari, već poznati spisak obaveza, kaže u razgovoru za Danas Bodo Veber, viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu, odgovarajući na pitanje kako će nepostizanje dogovora u Briselu uticati na poruke nemačke kancelarke, koja 8. jula stiže u Beograd.

* Ukoliko se u narednom periodu postigne dogovor o principima za formiranje ZSO, da li će to biti dovoljno za otvaranje poglavlja ili se čeka ceo paket?

– Imam utisak da je okvirni dogovor o ZSO taj dio što koči sporazum o celom paketu. Taj paket bi sigurno bio dovoljan za otvaranje poglavlja. Čini se da je u ovome trenutku jako upitno da li će uopšte doći do još jednog sastanka u Briselu prije dolaska kancelarke u Beograd. Ali kao što sam već rekao – u slučaju dogovora Njemačka vlada će sigurno dati zeleno svetlo.

* Nemački parlament je pre par godina usvojio dokument koji je svojevrsni „pregovarački okvir“ za Srbiju. Hoće li se Bundestag držati usvojenog ili su moguća odstupanja?

– Ne bih rekao da je to svojevrsni okvir – formalni pregovarački okvir postoji, a on ide puno dalje nego deklaracija Bundestaga. Ako bude dogovora o paketu, čime bi se otvorio put do implementacije najvećeg dela preostalih obaveza iz Briselskog sporazuma, ni Bundestag neće blokirati Srbiju. To se već vidjelo prilikom odluke Njemačke iz decembra 2013. da podrži otvaranje pregovora sa Srbijom iako je tražena potpuna implementacija Briselskog sporazuma bila daleko od ispunjenja.

* U toj deklaraciji se navodi i otvaranje mosta u Kosovskoj Mitrovici, a srpski zvaničnici se pitaju otkud ta tema na stolu u Briselu. Kako to komentarišete?

– Problem takozvanog Mosta mira napravljen je posle Briselskog sporazuma iz ko zna kojih razloga, ali uz podršku zvaničnika Vlade Srbije, pa se niko sad ne može žaliti da je uveden „novi uslov“.

* Da li se normalizacija odnosa Beograda i Prištine može svesti samo na ono što je napisano u Briselskom sporazumu? Ili u nju ulazi i sve ono što Nemačka i ostale zemlje pod normalizacijom podrazumevaju (poput uklanjanja Parka mira), a u Srbiji se to obično naziva novim uslovima?

– Briselski sporazum je samo bio „prvi sporazum o normalizaciji odnosa“, dok cijelokupni paket uslova Njemačke i ostalih se odnosi na potpunu normalizaciju prije ulaska Srbije u EU, što znači priznavanje, u nekoj formalnoj formi, realnosti postojanja Kosova kao države. To je sadržano u pregovaračkom okviru EU koji ništa drugo ne znači nego da u pristupnom procesu, kroz svih 35 poglavlja, de facto se izreže teritorija Kosova iz države Srbije i njenih institucija. Vlada Srbije je prihvatila taj put, ali pošto je celu 2014. implementacija sporazuma bila blokirana, vidjeli smo vraćanje na poznati spin tipa „statusno neutralno“ i „novih uslova“. To međutim ne spašava Beograd od suočavanja sa suštinom.

* Kako ocenjujete ponašanje Srbije u odnosu na britanski predlog rezolucije u UN o Srebrenici?

– Kao očekivano kompromisno rješenje između starih nacionalističkih uvjerenja Vučića i Nikolića iz devedesetih godina, te savremene političke orijentacije ka EU-integraciji. Ima određena, tužna, ironija u tome što je londonska vlada u samom nacrtu Britanske rezolucije već unaprijed napravila kompromis ka Beogradu i Banjaluci. Tekst najvećim dijelom već predstavlja depolitizaciju, tj. potpunu relativizaciju ratnih zločina i genocida u Srebrenici te političke odgovornosti, sem u jednom jedinom dijelu – u insistiranju na pojmu genocida kao pravnoj kategoriji. No pokazalo se ono očekivano – da i Vučić i Nikolić kao i najveći dio društva u Srbiji i u Republici Srpskoj (kao i u široj regiji) i dalje „genocid“ isključivo razumijevaju kao ideološku, ne pravnu kategoriju. Da ironija bude veća – ta ideološka percepcija „genocida“ se razvila u socijalističkom sistemu Jugoslavije.

* Verujete li da Srbija i Rusija nisu postigle dogovor o kontrauslugama u vezi s rezolucijom u UN?

– Vjerujem da Beograd nije ozbiljno ni tražio dogovor jer bi se time pozicionirao protiv EU i SAD.

* Treba li premijer Srbije da ode u Srebrenicu i zašto?

– Treba da ide, makar da se suoči sa rezultatima politike koju je i sam svojevremeno zastupao. Očigledno sa ovim premijerom „pomirenje“ i normalizacija odnosa sa BiH je moguća samo po cijenu relativizacije zločina i odgovornosti iz devedesetih godina. Nek tako bude. Čini mi se da je daleko veći problem što to vuče sa sobom nejasnu politiku prema Republici Srpskoj.

* Kako ocenjujete odnose Srbije i Republike Srpske?

– Kao odnos Srbije i sjevera Kosova prije izbijanja nasilnog konflikta u ljeto 2011. – dugoročno neizdrživo stanje bez političke volje Beograda da se nešto mijenja dok ne pukne na terenu i nametne promenu politike.

* Šta bi Beograd morao da učini da bi se distancirao od RS? Mislite li da je premijer Srbije spreman na to?

– Premijer Vučić bi trebao da jasno i javno kaže da ne podržava politiku režima Milorada Dodika koja podrazumeva prijetnju secesijom te stalno podrivanje ustavnog poretka BiH. To bi otvorilo put da Srbi u BiH dobiju političke predstavnike koji će im omogućiti da vode normalan, pristojan život. To bi otvorilo put ka procesu dogovora građana i naroda BiH, uz pomoć međunarodne zajednice, do dogovora o novom ustavno-institucionalnom uređenju države koji će zadovoljiti potrebe svih građana, te poštivati postojanje kolektivnih strahova. Kao zamjenu onom Dejtonskom za koje se svi, uključujući Beograd lažu da je prije 20 godina bilo zamišljen kao trajan ustav jedne funkcionalne, prosperitetne države.

Farsa Beograda o neslanju ambasadora u Berlin

* U Srbiju je kao novi ambasador Nemačke došao Aksel Ditman. Šta njegovo pozicioniranje u Beogradu znači kada je reč o odnosu Nemačke prema Srbiji?

– Ambasador Dittmann od 2011. vodi odjeljenje za osnovna pitanja EU u MSP, uz to poznaje region, posebno Kosovo. Mislim da to samo po sebi govori o značaju koji Berlin pridaje odnosima sa Srbijom. Nadam se da će i Beograd uskoro završiti onu farsu neslanja ambasadora u Berlin, koja eto već traje pune dvije godine.

Izvor: Tanjug, Danas