Српска голгота преко Југославије…

У једном веку смо доживели две голготе српског народа: голготу преко Албаније у Првом светском рату и голготу преко Југославије у трећем југословенском рату.

Ону у Другом светском рату од Везировог до Зиданога моста, када смо кренули на запад, још нико не спомиње.

У Првом рату смо кренули на запад преко Албаније, а у другом у Србију преко Југославије.

Ове две голготе, преко Албаније и преко Југославије, а нарочито друга су снимљене и можемо и данас да их гледамо. То што телевизија Београд није вршила директан пренос, многима је најжалије. Вероватно да Американци имају најбољи снимак и једне, и друге, и треће.

Предлагао сам да се поставе билборди на којима би се једна поред друге приказала голгота преко Албаније и голгота у супротном правцу, преко Југославије. Једна по леду и снегу, а друга по илинданском сунцу, од Книна до Београда. То је најдужа колона коју је свет видео. Побеђени српски агресор кренуо је из својих кућа пред победницима који су поразили ту агресорску војску. Војску коју су чинила деца на тракторима и уплакани старци и старице, колевке и породиље које доје новорођенчад, псеће кућице и кућни љубимци. Војску коју прате рањеници и боси прогнаници.

Деца која су тада стигла у Србију у колевкама и на мајчиним грудима сада су људи којима не треба ништа објашњавати. Они најбоље знају шта су доживели, шта су радили. Неки од њих су већ славни уметници, спортисти, новинари и представљају праве иконе у нашем народу.

Саво Штрбац – Систематско убијање цивила

Поводом 27 година од „Олује“, председник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац каже да су Американци, уједињени са Хрватима, не само скројили план за спровођење акције „Олуја“, већ су наоружали хрватску војску упркос забрани увоза оружја.

– Наоружали су их софистицираним врстама оружја помоћу којег су могли видети сваки бункер, сваког војника и сваки објекат – отврди Штрбац.

– Иако је током свог обраћања путем медија, тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман позивао Србе да остану на својим имањима, оне који нису успели да се убаце у непрегледну колону од 250.000 људи, дочекала је стравична смрт. Хрвати су у Груборима, Гошићима, Вариводама и Коњићу убили све оне које су затекли у својим домовима.

Подсећа и да су хрватски авиони, 7. и 8. августа, бомбардовали колоне избеглица на Петровачкој цести код Босанског Петровца и у Сводни код Новог Града, када је убијено деветоро људи, међу којима је било четворо деце и једна трудница од двадесет година
Према подацима „Веритаса“, протерано је око 250.000 Срба, убијен 1.881, међу којима је 1.233 цивила, док се 654 лица воде као нестала.

Тројица хрватских генерала, Анте Готовина, Младен Маркач и Иван Чермак, одговорни за злочине над Србима у акцији „Олуја“, ослобођени су свих оптужби. Овим пресудама претходиле су првостепене пресуде Хашког трибунала према којима су Готовина и Маркач били осуђени на 24 и 18 година затвора.

Иустрација – Вечерње новост/(В.Д

Злочини над онима који су преживели „Олују“

У злочиначкој акцији хрватске војске „Олуја“ 1995. године и неколико месеци после ње, убијено је 1.228 српских цивила. Међу тим жртвама 553 су жене, од којих су 450 биле старије од 60 година.

Такође, тог августа и септембра 1995. године нестало је и 526 припадника српског народа, од којих су 266 биле жене. О њима се ни данас, 27 година касније, ништа не зна.

Ове стравичне злочине из евиденције Документационо-информационог центра „Веритас“, који су протеклих година пописали до сада откривена имена убијених и несталих Срба, Хрватска нема намеру ни да истражује, а камоли да процесуира одговорне за најсуровију ликвидацију и мучења недужних цивила. Напротив, када је Србија недавно подигла оптужницу против четворице хрватских пилота за злочине на Петровачкој цести и Сводној у којима је убијено 13, а рањено 24 људи, Загреб је реаговао претњама Београду и силним лажима на рачун наше државе и председника.

Преживели чланови породица на стотине мучки ликвидираних Срба за све ове године нису дочекали правду, да они који су убијали и масакрирали њихове мајке, очеве, браћу, коначно одговарају за ратне злочине. Нити су одговарали директни извршиоци, нити они који су наредили те ликвидације само са једним циљем – да се Срби застраше и никада више не врате на своја имања и у своје куће. Порука је била – „ко остане или се врати, чека га метак“.

Нажалост, злочин на Петровачкој цести није једини који су над голоруким људима починили хрватски војници, а неке од њих забележиле су и екипе Уједињених нација, које су после „Олује“ биле на терену, евидентирале и фотографисале убијене српске цивиле.

Међу доступном документацијом у коју су „Новости“ имале увид су и злочини над 40 Срба убијених у својим селима у северној Далмацији.

У нотесима представника УН тако је, између осталог, остало записано да су неколико дана након уласка хрватских војних снага у Книн и у току пљачке српске имовине, убијени Илија Миливојевић (57) и његов слепи отац Миле Миливојевић (84). Отац је упуцан у главу из непосредне близине док је седео у кухињи, а син у леђа.

Такође, у Жагровцу у засеоку Дмитровића 16. августа пронађени су Јован Дмитровић (55) убијен у свом дворишту, а у шуми Стево Дмитровић (40), упуцан најпре у груди, а онда „оверен“ у потиљак. Према српским подацима, тада су убијени и Дмитар Рашуо (81), Милица Петко (72), Илија Петко (40), Ђуро Рашуо (50), Ика Дондур (65) и Вера Дондур (56). Тим УН пронашао је и две неидентификоване особе у јарку поред пута Книн-Кистање. Сви убијени су били у цивилној одећи. Остало је забележено и да је у Грачачком засеоку Иванићи пронађена убијена жена од око 75 година. Тело је било крај потока, а несрећна старица лежала је лицем ка земљи.

Хрватски војници упали су 25. августа у Плавно, заселак Грубори и убили шесторо цивила, а пола села запалили. Јову Грубора (55) заклали су на ливади док је чувао краве и масакрирали му доњи део лица. Сем њега, Хрвати су убили и две краве и пса, чији су лешеви пронађени поред Јовиног тела. Њега је, иначе, пронашао рођак и донео у кућу где су га фотографисали припадници УН.

Тело брутално ликвидираног Србина у једном од села северне Далмације, после „Олује“ – Фото: Уједињене Нације

Сурову смрт доживео је и старина Милош Грубор (80), убијен у соби док је спавао. Погођен је мецима у потиљак и у леђа. Тада су убијене и Марија и Милка Грубор и Саво Ђурић. Касније је на ливади пронађен и упуцан Ђуро Карановић (45), којем су лице и глава били исечени и измасакрирани.

У Голубићу код Книна 30. августа, према српској евиденцији, пронађено је 18 убијених цивила. Страни истражитељи евидентирали су убиства Бранка Радиновића (70), Никице Радошка (60), Маше Радошко (55), Васе Вацића (77) и Никице Панића (60). Два тела су пронађена у винограду, а остали у двориштима кућа.

У своју кућу у Книну, неколико дана после „Олује“, из оближњег села преселили су се Лазар и Ана Милинковић, вероватно мислећи да ће им ту бити безбедније. Али, 2. септембра Лазар је убијен на каучу, а Анино тело је нађено како виси на ужету закаченом за шток врата.

Документован је и злочин у Доњем Лапцу, где је 6. септембра пронађено распаднуто тело неидентификованог мушкарца. Убијен је са три метка у леђа, допола закопан у земљу и сакривен азбестним кровним лимовима. Неколико дана касније, 12. септембра, у засеоку Родалице код Бенковца пронађене су две старије жене, од којих је Милица Граовац упуцана у главу. Њихова крв је пронађена у трпезарији и у соби, где су највероватније и ликвидиране, али су им тела изнета испред куће. Истога дана је у локви крви, испред своје куће у книнском насељу Риђане нађен Милан Балић (76), упуцан из пушке у груди.

Доказима о масакрима цивила придружен је и онај из села Кубурићи код Грачаца, где је 13. октобра, поред пута у жбуњу, пронађено тело у поодмаклој фази распадања, а 1. новембра у насељу Вукси код Книна у бунару испред куће нађено је тело старице Драгиње Вуксе (93).

У Вариводама код Кистања 28. септембра 1995. године на делу се видело хрватско етничко чишћење и порука да се Срби не враћају. У масакру је убијено седам Берића – Марија (55), Радивој (69), Јово (65), Милка (71), Марко (82), Шпиро (55) и Јован (56) и још двојица мештана, Душан Ђукић (58) и Мирко Покрајац (84).

Акциони тим организације „Хјуман рајтс“ 1. октобра је чуо за тај масакр и сутрадан отишао у Вариводе. Тамо су открили велике крваве мрље испред шест кућа. Следећег дана су отишли на локално книнско гробље, где су пронашли нове крстове са именима девет сељана из Варивода.

Извор: Вечерње Новости