Srpska golgota preko Jugoslavije…

U jednom veku smo doživeli dve golgote srpskog naroda: golgotu preko Albanije u Prvom svetskom ratu i golgotu preko Jugoslavije u trećem jugoslovenskom ratu.

Onu u Drugom svetskom ratu od Vezirovog do Zidanoga mosta, kada smo krenuli na zapad, još niko ne spominje.

U Prvom ratu smo krenuli na zapad preko Albanije, a u drugom u Srbiju preko Jugoslavije.

Ove dve golgote, preko Albanije i preko Jugoslavije, a naročito druga su snimljene i možemo i danas da ih gledamo. To što televizija Beograd nije vršila direktan prenos, mnogima je najžalije. Verovatno da Amerikanci imaju najbolji snimak i jedne, i druge, i treće.

Predlagao sam da se postave bilbordi na kojima bi se jedna pored druge prikazala golgota preko Albanije i golgota u suprotnom pravcu, preko Jugoslavije. Jedna po ledu i snegu, a druga po ilindanskom suncu, od Knina do Beograda. To je najduža kolona koju je svet video. Pobeđeni srpski agresor krenuo je iz svojih kuća pred pobednicima koji su porazili tu agresorsku vojsku. Vojsku koju su činila deca na traktorima i uplakani starci i starice, kolevke i porodilje koje doje novorođenčad, pseće kućice i kućni ljubimci. Vojsku koju prate ranjenici i bosi prognanici.

Deca koja su tada stigla u Srbiju u kolevkama i na majčinim grudima sada su ljudi kojima ne treba ništa objašnjavati. Oni najbolje znaju šta su doživeli, šta su radili. Neki od njih su već slavni umetnici, sportisti, novinari i predstavljaju prave ikone u našem narodu.

Savo Štrbac – Sistematsko ubijanje civila

Povodom 27 godina od „Oluje“, predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac kaže da su Amerikanci, ujedinjeni sa Hrvatima, ne samo skrojili plan za sprovođenje akcije „Oluja“, već su naoružali hrvatsku vojsku uprkos zabrani uvoza oružja.

– Naoružali su ih sofisticiranim vrstama oružja pomoću kojeg su mogli videti svaki bunker, svakog vojnika i svaki objekat – otvrdi Štrbac.

– Iako je tokom svog obraćanja putem medija, tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman pozivao Srbe da ostanu na svojim imanjima, one koji nisu uspeli da se ubace u nepreglednu kolonu od 250.000 ljudi, dočekala je stravična smrt. Hrvati su u Gruborima, Gošićima, Varivodama i Konjiću ubili sve one koje su zatekli u svojim domovima.

Podseća i da su hrvatski avioni, 7. i 8. avgusta, bombardovali kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti kod Bosanskog Petrovca i u Svodni kod Novog Grada, kada je ubijeno devetoro ljudi, među kojima je bilo četvoro dece i jedna trudnica od dvadeset godina
Prema podacima „Veritasa“, proterano je oko 250.000 Srba, ubijen 1.881, među kojima je 1.233 civila, dok se 654 lica vode kao nestala.

Trojica hrvatskih generala, Ante Gotovina, Mladen Markač i Ivan Čermak, odgovorni za zločine nad Srbima u akciji „Oluja“, oslobođeni su svih optužbi. Ovim presudama prethodile su prvostepene presude Haškog tribunala prema kojima su Gotovina i Markač bili osuđeni na 24 i 18 godina zatvora.

Iustracija – Večernje novost/(V.D

Zločini nad onima koji su preživeli „Oluju“

U zločinačkoj akciji hrvatske vojske „Oluja“ 1995. godine i nekoliko meseci posle nje, ubijeno je 1.228 srpskih civila. Među tim žrtvama 553 su žene, od kojih su 450 bile starije od 60 godina.

Takođe, tog avgusta i septembra 1995. godine nestalo je i 526 pripadnika srpskog naroda, od kojih su 266 bile žene. O njima se ni danas, 27 godina kasnije, ništa ne zna.

Ove stravične zločine iz evidencije Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“, koji su proteklih godina popisali do sada otkrivena imena ubijenih i nestalih Srba, Hrvatska nema nameru ni da istražuje, a kamoli da procesuira odgovorne za najsuroviju likvidaciju i mučenja nedužnih civila. Naprotiv, kada je Srbija nedavno podigla optužnicu protiv četvorice hrvatskih pilota za zločine na Petrovačkoj cesti i Svodnoj u kojima je ubijeno 13, a ranjeno 24 ljudi, Zagreb je reagovao pretnjama Beogradu i silnim lažima na račun naše države i predsednika.

Preživeli članovi porodica na stotine mučki likvidiranih Srba za sve ove godine nisu dočekali pravdu, da oni koji su ubijali i masakrirali njihove majke, očeve, braću, konačno odgovaraju za ratne zločine. Niti su odgovarali direktni izvršioci, niti oni koji su naredili te likvidacije samo sa jednim ciljem – da se Srbi zastraše i nikada više ne vrate na svoja imanja i u svoje kuće. Poruka je bila – „ko ostane ili se vrati, čeka ga metak“.

Nažalost, zločin na Petrovačkoj cesti nije jedini koji su nad golorukim ljudima počinili hrvatski vojnici, a neke od njih zabeležile su i ekipe Ujedinjenih nacija, koje su posle „Oluje“ bile na terenu, evidentirale i fotografisale ubijene srpske civile.

Među dostupnom dokumentacijom u koju su „Novosti“ imale uvid su i zločini nad 40 Srba ubijenih u svojim selima u severnoj Dalmaciji.

U notesima predstavnika UN tako je, između ostalog, ostalo zapisano da su nekoliko dana nakon ulaska hrvatskih vojnih snaga u Knin i u toku pljačke srpske imovine, ubijeni Ilija Milivojević (57) i njegov slepi otac Mile Milivojević (84). Otac je upucan u glavu iz neposredne blizine dok je sedeo u kuhinji, a sin u leđa.

Takođe, u Žagrovcu u zaseoku Dmitrovića 16. avgusta pronađeni su Jovan Dmitrović (55) ubijen u svom dvorištu, a u šumi Stevo Dmitrović (40), upucan najpre u grudi, a onda „overen“ u potiljak. Prema srpskim podacima, tada su ubijeni i Dmitar Rašuo (81), Milica Petko (72), Ilija Petko (40), Đuro Rašuo (50), Ika Dondur (65) i Vera Dondur (56). Tim UN pronašao je i dve neidentifikovane osobe u jarku pored puta Knin-Kistanje. Svi ubijeni su bili u civilnoj odeći. Ostalo je zabeleženo i da je u Gračačkom zaseoku Ivanići pronađena ubijena žena od oko 75 godina. Telo je bilo kraj potoka, a nesrećna starica ležala je licem ka zemlji.

Hrvatski vojnici upali su 25. avgusta u Plavno, zaselak Grubori i ubili šestoro civila, a pola sela zapalili. Jovu Grubora (55) zaklali su na livadi dok je čuvao krave i masakrirali mu donji deo lica. Sem njega, Hrvati su ubili i dve krave i psa, čiji su leševi pronađeni pored Jovinog tela. Njega je, inače, pronašao rođak i doneo u kuću gde su ga fotografisali pripadnici UN.

Telo brutalno likvidiranog Srbina u jednom od sela severne Dalmacije, posle „Oluje“ – Foto: Ujedinjene Nacije

Surovu smrt doživeo je i starina Miloš Grubor (80), ubijen u sobi dok je spavao. Pogođen je mecima u potiljak i u leđa. Tada su ubijene i Marija i Milka Grubor i Savo Đurić. Kasnije je na livadi pronađen i upucan Đuro Karanović (45), kojem su lice i glava bili isečeni i izmasakrirani.

U Golubiću kod Knina 30. avgusta, prema srpskoj evidenciji, pronađeno je 18 ubijenih civila. Strani istražitelji evidentirali su ubistva Branka Radinovića (70), Nikice Radoška (60), Maše Radoško (55), Vase Vacića (77) i Nikice Panića (60). Dva tela su pronađena u vinogradu, a ostali u dvorištima kuća.

U svoju kuću u Kninu, nekoliko dana posle „Oluje“, iz obližnjeg sela preselili su se Lazar i Ana Milinković, verovatno misleći da će im tu biti bezbednije. Ali, 2. septembra Lazar je ubijen na kauču, a Anino telo je nađeno kako visi na užetu zakačenom za štok vrata.

Dokumentovan je i zločin u Donjem Lapcu, gde je 6. septembra pronađeno raspadnuto telo neidentifikovanog muškarca. Ubijen je sa tri metka u leđa, dopola zakopan u zemlju i sakriven azbestnim krovnim limovima. Nekoliko dana kasnije, 12. septembra, u zaseoku Rodalice kod Benkovca pronađene su dve starije žene, od kojih je Milica Graovac upucana u glavu. Njihova krv je pronađena u trpezariji i u sobi, gde su najverovatnije i likvidirane, ali su im tela izneta ispred kuće. Istoga dana je u lokvi krvi, ispred svoje kuće u kninskom naselju Riđane nađen Milan Balić (76), upucan iz puške u grudi.

Dokazima o masakrima civila pridružen je i onaj iz sela Kuburići kod Gračaca, gde je 13. oktobra, pored puta u žbunju, pronađeno telo u poodmakloj fazi raspadanja, a 1. novembra u naselju Vuksi kod Knina u bunaru ispred kuće nađeno je telo starice Draginje Vukse (93).

U Varivodama kod Kistanja 28. septembra 1995. godine na delu se videlo hrvatsko etničko čišćenje i poruka da se Srbi ne vraćaju. U masakru je ubijeno sedam Berića – Marija (55), Radivoj (69), Jovo (65), Milka (71), Marko (82), Špiro (55) i Jovan (56) i još dvojica meštana, Dušan Đukić (58) i Mirko Pokrajac (84).

Akcioni tim organizacije „Hjuman rajts“ 1. oktobra je čuo za taj masakr i sutradan otišao u Varivode. Tamo su otkrili velike krvave mrlje ispred šest kuća. Sledećeg dana su otišli na lokalno kninsko groblje, gde su pronašli nove krstove sa imenima devet seljana iz Varivoda.

Izvor: Večernje Novosti