Српске власти знају ко је износио новац у Швајцарску

Српским властима је познато ко су грађани који су износили новац у швајцарске банке. Ово је на конференцији за новинаре рекао премијер Александар Вучић. Одговарајући на питање новинара ко је српски тајкун који је у швајцарској филијали британске ХСБЦ банке у кешу донео 20 милиона евра, премијер је рекао да је реч о људима врло чудних биографија.

Прошлог викенда међународно удружење новинара истраживача у сарадњи са Центром за јавни интегритет САД објавило је да је више од 106.000 клијената из 203 земље, од 2005. до 2007. године, утајило око 120 милијарди долара. Међу њима је и неименовани српски бизнисмен који је у кешу у Швајцарску однео 20 милиона евра, а банкарски службеници су га упозорили „да буде мање упадљив”.

Премијер је ипак додао да тиме треба да се бави Пореска управа, јер је то њихов посао. Наши порезници већ су затражили од швајцарских колега информацију о рачунима грађана из Србије који су држали новац у швајцарском огранку британске ХСБЦ банке. Чак и да имамо и да знамо идентитет лица и суме које су износили из земље, нисмо у могућности да их обелоданимо зато што то представља службену тајну, јер уколико је истина то што је написано у медијима, онда сигурно завређује пажњу истражних органа, а противзаконито је откривати детаље из истраге, рекао је новинарима Марко Маринковић, директор Пореске управе.

Према речима Саше Ранђеловић, пореског стручњака и доцента на Економском факултету, Пореска управа не може јавно да саопшти његово име, али може да покрене порески поступак против тог неименованог бизнисмена ако од швајцарских колега добије те информације.

– Ако би се током пореског поступка доказало да је било утаје пореза, онда би поменути тајкун морао да плати и порез, затезну камату и казну. Чини ми се да је то лакши део посла, а да је много теже добити те информације од швајцарских пореских власти. Јер, швајцарска економија се добрим делом заснива на принципу банкарске тајне – каже Ранђеловић.

Занимљиво је да је премијер Вучић у једном тренутку на конференцији за штампу споменуо и трансакцију од 17,2 милиона евра о којој је „Политика” јуче писала. Иако је премијер о овоме рекао свега две реченице, пажљивим слушаоцима није промакло да формулацију „прање пара” није употребио када је говорио о конкретној трансакцији. „Знам ја све ове случајеве изношења пара и ових 17,2 милиона евра о којимa ви говорите”, рекао је председник владе. Реч је о Индијцу Нандију Ахуји, члану Надзорног одбора „Викторија групе”, који је прошлог августа у једном дану с рачуна једне наше банке пребацио 17,2 милиона евра штедње на рачун у Швајцарској.

Како је „Политика” већ написала, он свакако није српски тајкун који је, од 2005. до 2007, „опрао” 20 милиона у кешу. Он новац није подигао у готовини, већ је новац пребацио с рачуна на рачун. Трансакција је обављена у августу 2014. године, а не од 2005. до 2007. године.

Зато је у овом случају тешко говорити о прању пара. Средства су већ била у легалним токовима, па је пре реч о изношењу новца. Прање пара је када се нелегално стечен новац уводи у легалне токове. Управа за спречавање прања новца средства контролише пре него што дођу у банку и то за сваки износ већи од 10.000 евра.

Оно због чега је ова трансакција занимљива и битна за ширу јавност јесте што је реч о великом износу који је утицао на слабљење динара. Уколико је реч само о финансијској операцији и пребацивању пара у чврстој валути из једне банке у другу, онда нема утицаја на курс. Међутим, када је реч о великим износима и уколико банка има вишак динара, она мора да изађе на тржиште и замени тај новац у евре, што може да има утицај на курс. Уколико су пак извори банке у еврима, онда је реч само о финансијској операцији.

Ненад Поповић, адвокат Нандије Ахује, каже да је реч о приватној трансакцији његовог клијента. Пре него што било који новац из Србије оде у иностранство у банку мора да се достави потврда да су сви порези у Србији плаћени, тврди заступник Ахује. Такође, пре него што се новац положи у банку Управа за спречавање прања новца контролише сваки износ већи од 10.000 евра, подсећа. То се ради и уз контролу Народне банке.

– Када је о банкарским трансакцијама реч ту не може ништа да се сакрије. Иначе, уопште није неуобичајено то да странци депонују средства у овдашње банке. Пре неколико година они су то чинили у значајној мери, јер су камате на штедњу у Србији биле атрактивније и зато што су имали поверења у банкарски сектор. Оваквим написом мислим да нисте учинили услугу српском банкарском систему – каже Поповић.

Које су предности нерезидената

Пореско резидентство нема везе са држављанством, објашњава Саша Ранђеловић, порески стручњак и професор на Економском факултету.

– Резидентом се сматра свако ко у периоду од 12 месеци у земљи проведе најмање шест месеци, са прекидом или без њега. То значи да је његов центар пословних и животних интереса у Србији. Када је о опорезивању реч, он плаћа порез и на приходе из Србије и на оне из иностранства. То значи да ако резидент остварује приходе по основу исплате дивиденди или по неком другом основу их добија из Швајцарске, на пример, он порез плаћа као да је тај новац зарадио у Србији. Са друге стране, нерезидент порез плаћа само на приходе из српских извора – објашњава Ранђеловић.

Друга страна медаље јесте Закон о девизном пословању који је веома рестриктиван када је реч о новцу који српски држављани могу да држе у иностранству. Не може свако да има отворен рачун у иностранству, закон прописује неколико случајева када је то могуће. Као што је то, на пример, у случају болести.

Ko је у „Викториjа групи”

Потписивање уговора преставника ЕБРД и „Викторија групе” у априлу 2009. (Фото Фонет)

Клаудио Скароца je директор компаније, а Томас Бојтани Фицџералд је директор стратегије. Уз Нандија Ахују, чланови Надзорног одбора су Мајкл Витни и Питер Брајт.

Компанија „Викториjа групa” има десетак предузећа из области пољопривреде, али је у јавности познатија по својим акционарима Милији Бабовићу, Зорану Митровићу и Станку Поповићу, као и гласинама да је повезана са Демократском странком и Ружицом Ђинђић, удовицом убијеног премијера.

Извор: Политика