ivo-josipovicБЕОГРАД – Председник Иво Јосиповић рекао је вечерас у интервјуу за телевизију Н1 да је Србија изузетно важан сусед Хрватске, да Хрватска за њу има и „јак економски интерес”, али „општи је осећај да је раст добрих односа на неки начин дошао до стагнације”.

„Дошло је можда и зато што решавање појединих односа, питање границе на Дунаву или питање међусобне сарадње када је реч о гоњењу ратних злочина или уређење имовинских односа, тражи неке деликатне одлуке. Ми имамо међувладина изасланства за свако од тих питања, али као да постоји неки страх… да сад заиста нешто од тога до краја решимо”, изјавио је Јосиповић.

По његовим речима, на питању несталих током рата 1991-95, које је кључно питање, „озбиљно се ради, али су озбиљни и резултати остварени”.

„Ми смо практично у задњих пет-шест година преполовили број људи којима се не зна судбина. Исто тако, погледајмо економску сарадњу, погледајмо безбедносну сурадњу, погледајмо исто тако трговинске везе, културну сарадњу. Дакле, огроман је напредак направљен, али, с друге стране, тим не смемо бити задовољни”, рекао је Јосиповић.

Како је указао, „још нека од тих кључних питања чекају осетљиве одлуке и чекају да ево сви ми скупа, наше владе, смогнемо храбрости и снаге да донесемо те одлуке”.

Јосиповић је оценио да је последица „снажног отопљавања односа” који су покренули он и бивши председник Србије Борис Тадић то што је сада нормално да у Хрватску долазе туристи из Србије, а да људи из Хрватске „одлазе у Србију да проведу викенд у неком од добрих локала”, да се играју утакмице, а да се не потуку навијачи, да се склапају послови, долазе делегације, „чак ево и да имамо заједничке војне вежбе”.

На питање о томе да ли „још постоје препреке за ваш службени сусрет с предсједником Николићем”, Јосиповић је рекао да су се већ „службено састали, дакле нема никакве препреке”, а редовно се срећу и на међународним скуповима.

„Да, по правилу, као и с другим земљама, тај циклус размене службених посета је годину дана, и негде ће он вероватно опет ту негде пасти, након избора (у Хрватској). Биће сигурно и тих сусрета”, рекао је Јосиповић.

Н1 је од председника Хрватске затражила и оцену посете председника Русије Владимира Путина Србији крајем октобра. Јоспиповић је рекао да је та посета била „амбивалентне природе”, али то је „ствар Србије и њених односа”.

„Међутим Србија рефлектира да буде чланица ЕУ и с једне стране ту су сасвим сигурно имали одређену ‘кнедлу у грлу’ – ако тако могу рећи, а с друге стране, треба и поштовати те неке посебне историјске везе које Србија и Русија имају. Међутим, Србија ће морати донети одлуку”, рекао је Јосиповић, напоменувши да су данас „врло осетљиви односи Истока и Запада, Русије, ЕУ, НАТО савеза.

Србија ће ту, по његовим речима, „морати да постави јасну црту где почиње, а где завршава та сарадња, а да не прелази питање сврставања, границу сврставања”.

„Мислим да је охрабрујуће то да ипак, и без обзира на можда и неке емотивне изливе који су били, ипак Србија говори о својој европској перспективи, али кажем у складу с тим ће морати да донесе одлуке”, рекао је Јосиповић.

На питање о протестима хрватских ветерана из рата 1991-95, Јосиповић је рекао да за боље регуилисање њихових права „нема ниједног разлога да надлежна министарства не седну и… да се види како то направити… Јер, ако ико заслужује нашу пажњу, нашу љубав и пажњу, онда су то стопостотни инвалиди Домовинског рата”.

Али међу њима има „и неких људи који засигурно имају и неко друго виђење тих протеста и неке друге циљеве, политичке циљеве. Још док сам био тамо неки су жељели одмах отворити питање ћирилице. Какве то везе има са стопостотним инвалидима?” – запитао је Јосиповић.

О иницијативи да се референдумом у Хрватској забрани давање ауто-путева у концесију, Јосиповић је избегао одговор реквши да је „прерано да се одлучује о томе” и да је то „питање математике и визије како средства која би се добила најбоље пласирати”.

„Референдум је сасвим добра метода да грађани кажу што мисле о неком важном питању, али бих ја волео да се на референдум иде оног тренутка кад знамо да ли неко нуди пет, два или 50 милијарди нечега”, рекао је Јосиповић.

Хрватски председник је у интервјуу оценио да је украјинска криза можда најозбиљнија од Другог светског рата, и да је потенцијал тог сукоба „страшан”.

Према његовим речима, то би могло довести „и до Трећег светског рата, и онај ко то не види, није озбиљан”.

Ако неко мисли: „Сукобљавају се, али сви они држе негде ногу на кочници, па ће прикочити када дође критично – то нису добре теорије. Зашто? Зато јер историја показује да су кочнице често или готово увек знале да откажу”.

„Погледајте како је почео Први светски рат: Као да неће, али се за час претворио у пожар који више нико није могао контролисати”. рекао је Јосиповић.

„Мислим да је свако играње ватром је опасно. У Украјини су на искушењу и начела међународног права, питање територијалног интегритета, суверености, и ту је наша позиција (Хрватске) потпуно јасна..: ми апсолутно, …врло јасно стојимо на становишту територијалног интегритета, али истовремено упозоравамо на ону кочницу… и залажемо се за то да се конфликт што пре заврши, а да Украјина постане држава која живи и ради као и све друге”, рекао је председник Иво Јосиповић у интервјуу за за нову регионалну телевизију Н1.


Извор: Танјуг

Оставите коментар

Оставите коментар на Стагнација односа Србије и Хрватске

* Обавезна поља