Страх над Балканом

Криза на Балкану почела је тиме што је Хрватска, чланица ЕУ и НАТО, почела да се буса у груди ревизијом фашистичке ере

Већина вас можда тога није свесна, али Хрватска је рак-рана балканског фашизма, умногом слична – иако не и по томе позната – Украјини у Источној Европи. Недавно су у овој земљи експлодирале оргије ултрадесничарског национализма, због којег би свако људско биће требало да се најежи. Не кажем да су сви Хрвати фашисти и да су сви фашисти Хрвати, али данас су Србима ове две речи синоними, што је њихов одговор на грозоте историјског ревизионизма, коме сведоче са друге стране границе.

Почнимо неким позадинским информацијама. Хрвати су покатоличени Јужни Словени, који су развили сопствени идентитет, услед векова ватиканских и хабзбуршких манипулација, одвојен од своје српске православне сабраће. Што се десило – десило се, нема смисла копати даље, али требало би разумети да је данашњи хрватски идентитет обликован под утицајем страних сила као оружје против Срба. Након што је Хитлер 1941. године напао Краљевину Југославију, формиран је геноцидни пројекат тзв. „Независне државе Хрватске“, који је је отворио пут колаборантима нациста усташама, у клању Срба, Јевреја, Рома и других нехрвата. Многи су убијени у озлоглашеном концентрационом логору Јасеновац, док су усташе шириле територију на етнички очишћеним просторима.

Сви колаборационисти су после рата кажњени, укључујући и Алојзија Степинца, надбискупа који је рат провео оправдавајући геноцид псеудорелигијским и историјским разлозима. Још један ноторни фашиста је и Миро Барешић, хрватски емигрант који је убио југословенског амбасадора у Шведској 1971. године. После пуштања из затвора убијен 1991. године у другом налету хрватског фашизма на Балкану у то време. Кажу да је живео с пиштољем, и умро је од метка.

Југословенски грађански рат, који је Хрватска 1991. године покренула, стравичан је сукоб који је нанео бол и муке свим странама. Међутим, најгори део рата био је оно што су Хрвати назвали операцијом „Олуја“, када су у августу 1995. године, уз америчку асистенцију, етнички очистили пограничне делове у којима су крајишки Срби живели вековима. У размаку од само неколико дана је око четврт милиона Срба насилно протерано из својих домова у једној од најбржих акција етничког чишћења након Другог светског рата до сада у целом свету.

И шта на крају Хрватска, чланица ЕУ, ради? У само неколико недеља рехабилитују фашистичког свештеника Степинца и постављају споменик Барешићу, док прошлог викенда група хулигана пали српску заставу славећи годишњицу „Олује“. Хрватска председница изјавила је како је операција „Олуја“ била, цитирам, „бриљантна и етички чиста“, мада ми се пре чини да је мислила – „етнички чиста“.

Постоји још много сличних примера, али, у сваком случају, осећај страха се још једном надвио над Балкан, будући да се једна чланица ЕУ и НАТО буса у груди ревизијом фашистичке ере. Ако Европа не може да контролише Хрвате, онда је само питање времена када ће се ултрадесничарски национализам прелити у Босну и Херцеговину и у овој најрањивијој европској земљи почети Србима да ствара егзистанцијалне проблеме. То значи да бисмо, недајбоже, могли да се суочимо са још једном кризом у Европи.

Извор: Нови Стандард