Суд у Хагу је, како су то и најављивали стручњаци за међународно право, прогласио Сакиба Софтића нелегитимним да у име БиХ поднесе захтев за ревизију јер о његовом ангажовању није постојала сагласност свих чланова Председништва БиХ.
У писму које је стигло из Хага у Сарајево, а које је потписао секретар МСП-а Филипе Куверер, стоји да је „суд прописно размотрио мишљења чланова Председништва која су изнели у својим писмима, те да „сматра да садржај тих писама показује да никакву одлуку нису донела надлежна тела, у име БиХ као државе, у погледу захтева за ревизију пресуде од 26. фебруара 2007. године”. Стога се, како се даље каже, „не може ништа предузети” у вези са захтевом за ревизију. Оваквом одлуком, десет година после доношења пресуде, и коначно је стављена тачка на овај поступак јер је 26. фебруара ове године истекао апсолутни рок застарелости предмета. Чак и да није било овог формалног разлога за одбацивање бошњачког захтева за ревизију и да је процеса и било, стручњаци за међународно право су били уверени да у Сарајеву нису имали никакав аргумент који би Србију довео у везу са злочином у Сребреници.
Иницијатор поступка пред судом у Хагу Бакир Изетбеговић, међутим, тврди да захтев за ревизију нема везе са Србијом те да је српски премијер и кандидат за председника Србије Александар Вучић, чији се долазак очекује у Сарајеву 16. марта, добродошао у БиХ.
„Он је добродошао и његов долазак ће утицати на смиривање односа”, рекао је Изетбеговић и, како преноси Танјуг, додао да захтев за ревизију нема везе са Србијом под Вучићем. „Србија под Вучићем је нешто друго”, рекао је Изетбеговић истакавши да се захтев односи на Србију под режимом Слободана Милошевића која је, како је рекао, извршила агресију на БиХ.
Он, је, међутим, оштро критиковао одлуку МСП-а оценивши да је она политичка, а не правна и да је и за њега велики ударац. „Али било би горе да то нисмо учинили”, рекао је Изетбеговић.
Уз подсећање да су и сами говорили да Изетбеговићев покушај неће успети, челни људи Републике Српске најавили су да и због онога што је бошњачки члан Председништва покушао да уради неко мора да сноси последице.
Одлуком суда, према речима председник РС Милорада Додика, решен је само један проблем, док остаје главни проблем – злоупотреба овлашћења у БиХ јер је неко покушао да у име БиХ премести одлучивање из Председништва БиХ у сарајевску Већницу и да сагласност за деловање некадашњем агенту БиХ пред судом у Хагу Сакибу Софтићу. Додик је рекао и да нема поверења у Тужилаштво БиХ те позвао Тужилаштво Републике Српске да против Софтића покрене кривични поступак за лажно представљање и злоупотребу овлашћења, како би се цела та ситуација „рашчистила”.
„Суштина је у лажном представљању и обмањивању јавности. Добро је што је то и урађено, сви смо знали да ће се то десити, чак мислим да је и Бакир Изетбеговић о томе на тај начин размишљао, али није добро што се увела нова пракса – одлучивање једних у име свих. То не може да се дозволи”, поручио је председник РС.
За председника Председништва БиХ Младена Иванића одлуком МСП-а озбиљно се подржава дејтонска БиХ. Ова одлука, како је рекао, показује да више нико у име БиХ, осим њених институција, не може доносити одлуке.
Према његовим речима, ово је доказ да се аргументима може остварити циљ, а како је рекао, одлуку доживљава и као лични успех јер се у тренуцима кризе стварала слика да је он крив и одговоран за подношење захтева за ревизију. Како је нагласио, у овом периоду никада није злоупотребљавао жртве јер поштује сваку жртву. Подсетио је да је сазивао седнице Председништва БиХ како би се ово питање вратило у институције, али да бошњачко руководство није пристајало на то.
Иванић је рекао и да нико нема право да говори у име БиХ уколико не постоји сагласност свих народа у БиХ и да се мора решити проблем паралелних структура. Додао је да уколико неко мисли да ће се све наставити као да ништа није било – да до тога неће доћи јер се мора одговорити на бројна питања.
Министар спољних послова Игор Црнадак је оценио да је победила дејтонска БиХ.
„Ово је показало да БиХ може функционисати само ако се уважавају сви, ако се одлуке доносе заједно, ако постоји дијалог, а не прегласавање и сила једног над другим. Ово је победа права над политиком”, казао је Црнадак.
Хрватски члан Председништва БиХ Драган Човић је оценио да се после одлуке МСП-а „данас налазимо тамо где смо били на почетку”.
„Жао ми је што смо се опет поиграли са БиХ и показали да тај систем не функционише. Жао ми је што је дошло до овакве ситуације. Углед БиХ смо увелико ослабили”, истакао је Човић.
Негативна одлука суда је очекивано изазвала разочарење међу Бошњацима. Тако је председник Удружења жртава и сведока геноцида Мурат Тахировић казао како су очекивали да ће се суд више концентрисати на саму жалбу, односно „чињенице које су приложене као докази о учешћу Србије у геноциду у Сребреници”. То је оно на чему ће, како је рекао а преноси Н 1, жртве инсистирати односно тражити одговорност директних починилаца геноцида.
Бивши начелник општине Сребреница Ћамил Дураковић написао је на свом фејсбук профилу како је узнемирен јер је Међународни суд правде у Хагу одбио захтев за ревизију пресуде.
„Као бивши начелник општине Сребреница и преживела жртва геноцида сматрам да је одлука Међународног суда правде тешка, горка и велики удар на жртве. Напомињем да овом одлуком није поништена одговорност Србије и нису поништене утврђене чињенице о геноциду у Сребреници”, написао је Дураковић.
Како за „Политику” каже професор Миленко Крећа, који је дуги низ година био судија овог суда у Хагу, другачија одлука се није могла ни очекивати.
„Суд је поступио према својој процедури. Да је све било у реду са тим захтевом, он би се истог дана када је Софтић поднео захтев нашао на листи случајева, односно у уписнику суда. Од тог момента сматра се да је суд сазван и он почиње да се бави тим предметом. Ако суд, пак, има сумњу да је тужба ваљана, онда поступа овако како је поступио у случају БиХ, односно тражи објашњење од странке”, каже Крећа и додаје да је Изетбеговић очигледно веровао да овлашћење које је Софтић добио 2002. године за процес против Србије и даље важи. А пошто суд није сазван, а није јер се захтев за ревизију није нашао на листи предмета, то је све време остало на нивоу преписке између секретаријата суда и Сарајева.
