Новинарку и публицисту Драгану Кањевац није толико изненадило што није постала директор Студија Б, јер каже то није ни очекивала, колико је изненадила општа равнодушност када је изнела своје сумње да је конкурс намештен.
Није јој одговорено ни са „то није тачно”, ни са „откуда ти то”, већина је на њена запажања одговорила речима „а шта си ти очекивала”. Драгана Кањевац једини је кандидат, како јој је речено у градској управи, која је одбијена због непотпуне документације.
– Нисам имала оверене фотокопије докумената, због непрецизности у тексту конкурса нисам предала ни доказ да нисам осуђивана, а мислила сам да се радна књижица предаје приликом потписивања уговора. У сваком случају, добила сам закључак комисије којом се моја пријава због непотпуности одбацује без права жалбе. Нисам добила никакав рок да допуним документацију – прича наша саговорница.
Конкурс за избор директора Студија Б расписан је крајем јуна, када су објављени конкурси за директоре још 20 градских јавних предузећа. Најмање кандидата, свега четири, пријавило се баш за Студио Б, а изабран је вршилац дужности директора ове градске медијске куће Ивана Вучићевић, дипломирани економиста и новинар и мастер комуникологије, дугогодишња новинарка ове куће.
– Иначе, припремајући документацију за конкурс, сазнала сам и да добар део мог рада на Студију Б нигде није заведен. Од четири године, имам уписано само 14 месеци, а време када сам радила емисију „БИТ – београдски интервју” као да не постоји, немам то у радној књижици. Питање је како нешто што је јавно приказивано морате да доказујете да се десило – каже Кањевац.
Наводе Драгане Кањевац, која је изјавила и да ће на Универзитету „Унион” потражити дипломске и мастер радове садашње директорке Студија Б, Ивана Вучићевић није желела да коментарише, рекавши само да је све око спровођења конкурса било јавно.
Из Службе за информисање града Београда кажу да је у тексту конкурса прецизирано да сва документа морају бити приложени у оригиналу или овереној фотокопији, као и да је утврђено да ће се неблаговремене, неразумљиве и пријаве уз које нису приложени сви потребни докази, одбацити закључком како је то утврђено чланом 29 Закона о јавним предузећима. По истом члану, како објашњавају у Служби за информисање, не допушта се посебна жалба на закључак.
„Комисија за именовање директора, разматрала је пријаву госпође Драгане Кањевац и утврдила да је пријава достављена благовремено, али да уз њу нису приложени сви потребни докази о испуњености услова за избор директора ЈРДП ’Студио Б’, односно да је именована доставила неоверену фотокопију извода из матичне књиге рођених, неоверену фотокопију уверења о држављанству, неоверену фотокопију дипломе о стручној спреми. Именована није доставила уверење надлежног органа да није осуђивана за кривично дело против привреде, правног саобраћаја и службене дужности, како је то у конкурсу изричито наведено, већ је доставила уверење Привредног суда у Београду које представља доказ да није осуђивана због привредних преступа. Уз своју пријаву није доставила ни радну књижицу”, наводи се у одговорима Службе за информисање достављеним „Политици”.
Због непотпуне документације одбачене су и пријаве готово свих кандидата који су конкурисали за место директора још једне медијске куће – Танјуга. У овом случају реаговало је и Удружење новинара Србије (УНС), тражећи да се конкурс због неправилности поништи и распише нови.
Обраћајући се са овим захтевима Влади Србије, УНС је указао да се у тексту конкурса за директора Танјуга, у делу где се наводи потребна документација, не наводи да треба приложити доказе да кандидат није члан органа политичке странке и уверење да није осуђиван, иако се у свим другим тада расписаним конкурсима за директоре јавних предузећа траже и ова два документа.
Баш због тога што нису имали неки или оба ова папира, одбачене су пријаве већине кандидата. Незванично, од њих дванаестак који су се пријавили, прихваћене су пријаве само њих двоје, садашње директорке Танјуга, Бранке Ђукић, и кандидата који је конкурисао и за остала јавна предузећа за које је тада био објављен конкурс, па је, претпоставља се, због тога имао и ова два документа.
– Сматрамо да су кандидати који су учествовали на таквом конкурсу били оштећени. Никакво објашњење не постоји зашто конкурс ни после 16 месеци од расписивања није завршен. Уз то, садашњој директорки је у међувремену истекао мандат – каже Нино Брајовић, генерални секретар УНС-а.
Једна од кандидаткиња чија је пријава одбачена је Маја Бекчић-Петровић, која је у Танјугу обављала дужности заменика главног и одговорног уредника и била уредник мултимедијалних издања.
– Крајем прошле године, у скупштини је усвојено нешто што се зове „Аутентично тумачење Закона о јавним предузећима”, по којем је кандидат у обавези да сам процени да је потребно да докази прате услове конкурса, те пошто се у условима за конкурс наводи да је потребно да лице није осуђивано, да није члан органа странке, требало је да сами закључимо да треба да донесемо и папир који то потврђује. Иначе, после конкурисања, ја више нисам била део колегијума, добила сам решење да сам новинар-репортер у Спољнополитичкој рубрици. Немам никакав проблем да будем новинар-репортер, ја то јесам, али то је бесмислено, нарочито што након тога нисам имала ни свој сто ни свој компјутер и нико ми апсолутно није дао ништа да радим. То је трајало осам месеци и пошто ми је то било неиздрживо, дала сам отказ и од 1. јула више не радим тамо. Поднела сам суду тужбу за мобинг и жалила сам се на анексе уговора о раду, али не могу да се жалим на конкурс зато што не постоји никаква извршна одлука, конкурс заправо није окончан и не би имало смисла жалити се усред некаквог поступка – каже Маја Бекчић-Петровић.
Оставите коментар на Сумњиво бирање директора медијских кућа
Copyright © Цеопом Истина 2013-2024. Сва права задржана.