Сумрак династије Изетбеговић

Неко је једном рекао да мира у БиХ никада неће бити све док су ратне генерације на власти. Изгледа да се у том смислу ствари приводе крају. У српском и хрватском корпусу ствари су одавно завршене, сви су ратни команданти или у затвору, или су мртви, једино се код Бошњака/муслимана још породица Изетбеговић политички одржавала на власти.

Али Изетбеговић број два – Бакир – дуго је био трн у очима Запада. Тaчно је да је Запад скоро искључиво помагао муслимане, а против Срба, али није био превише задовољан развојем ситуације у тој земљи, боље речено, у том ентитету – Федерацији. Бакир је, како се тврди, наставио дело свог оца, прављењем бошњачке џамахирије. Његова повезаност са исламским фундаментализмом у свету, постала је изгледа превише очигледна. Из Федерације је одлазио највећи број особа које су се прикључивале терористима широм света, посебно у Сирији. Обавештајне службе Запада су прогласиле Босну и Херцеговину жариштем исламског тероризма у Европи.

Америка је имала опробану технику за такве случајеве. Дали би „миг“, одобрење, некима од непожељних личности да нешто ураде, а онда би, након тога, те исте особе проглашавала дивљацима, крвницима, агресорима и слично. САД су то, на примјер, урадиле у случају Ирака, када су практично дале одобрење Садаму Хусеину да нападне Кувајт, а онда су га прогласиле агресором. Слично је било и са Милошевићем када му је речено да је Ослободилачка војска Косова терористичка организација. Када је Милошевић то схватио као одобрење да силом сузбије албански тероризам, онда су САД прогласиле ОВК борцем за слободу, а Милошевића касапином.

Постоји висок степен извесности, да је Бакир пао на исти штос. Дат му је „миг“ да покрене ревизију, жалбу БиХ против Србије за наводни геноцид над Бошњацима, а онда је речено српском политичком корпусу, посебно Савезу за промене, да удари „из свих артиљеријских оружја“ по Изетбеговићу.

 Захваљујући наивности Бакира и његове приглупе тужбе за ревизију, код Срба се десило нешто неверoватно. Сви су сложно устали против ревизије, с једне и друге стране Дрине. Најлепше у свему је то, што су БиХ Срби одлучно стали у обрану Србије. Показало се још једном да је истинска снага Срба Републици Српској и да би се српство тешко могло без ње одржати. Утопило би се у Сорошеву политику „интернационализације Срба“ а православље би се утопило у католицизам.

Захваљујући наивности Бакира и његове приглупе тужбе за ревизију, код Срба се десило нешто неверoватно. Сви су сложно устали против ревизије, с једне и друге стране Дрине. Најлепше у свему је то, што су БиХ Срби одлучно стали у обрану Србије. Показало се још једном да је истинска снага Срба Републици Српској и да би се српство тешко могло без ње одржати. Утопило би се у Сорошеву политику „интернационализације Срба“ а православље би се утопило у католицизам.

Није јасно колико ће ово невероватно јединство Срба трајати, али се показало да је оно итекако могуће и надасве пожељно. Када би се оно стварно одржало, нитко им ништа не би могао са стране.

То није јасно. Западу је било најважније да умањи власт Бакира, па и да га скине ако је могуће. Сама ревизија, правно гледано, бесмислена је и већ једном одбачена од Међународног суда правде. Али, познајући макијавелизам Запада, није искључено да ревизију овај суд прихвати као предмет и да она убудуће буде један од притисака на Србију како се не би отргла од својих западних господара

Извор: Правда