Тања Мишчевић о условима за ЕУ и коментар ЦЕОПОМ-а

БЕОГРАД – Истрага политичке позадине убиства премијера Зорана Ђинђића званичан је део преговора са ЕУ о правосуђу, изјавила је шеф преговарачког тима Србије Тања Мишчевић.

У интевјуу за данашњи „Блиц“ Мишчевић каже да је ово питање део поглавља 23 и да га Европска комисија неће наводити као посебан услов.

„Истрага политичке позадине убиства премијера јесте званичан део преговора, јер не можете постићи владавину права и стабилност институција уколико имате проблеме који се не решавају, јер онда ви заправо имате проблем реформе правосуђа“, објаснила је Мишчевић.

„Убиство премијера у свакој земљи представља озбиљан изазов за систем. Али таман и да га нико није ни поменуо и да парламентарци Европског парламента нису тражили од Европске комисије да ово питање покрене као посебан услов, ми би то требало да урадимо због себе“, сматра она.

На питање да ли то значи да је и расветљавање убиства новинара званично део поглавља 23, Мишчевић каже да то значи свако неразјашњено убиство.

„Једно од питања на којем се инсистира је велики број нерешених судских случајева, али и велики број посебно тешких убистава, односно политичких убистава. Обавеза Србије је да на томе ради“, каже она.

На питање када ће бити отворени преговори о правосуђу, Мишчевић је рекла да је план Србије да то буде што раније, до краја ове године, односно да се у децембру отвори поглавље 23, у коме се налази реформа правосуђа, као и поглавље 24, где се налази полицијска и правосудна сарадња у кривичним стварима зато што заједно креирају систем владавине права.

„То не зависи само од нас, него и од Европске комисије и од сагласности земаља чланица ЕУ“, рекла је она.

Одговарајући на питање зашто је то добро за нас, Мишчевић каже да искуство показује да реформе у правосуђу није могуће урадити тако што се самој држави то препусти, него су потребни савет, помоћ и контрола, а некад и притисак ЕУ. „Неке од тих мера су заиста и тешке и обимне, а Србији је потребна владавина права због нас самих“, истакла је Мишчевић.

На питање да ли је помињана потреба промене Устава у вези са избором судија и њиховом незавишношћу, она каже да је то питање стално присутно.

„Промена Устава у контексту нашег придруживања ЕУ биће нужна. Наша сугестија која је добро прихваћена у ЕУ јесте да прођемо скрининге кроз све области да бисмо утврдили где све постоје елементи због којих је нужна промена Устава, па да онда кренемо и у то“, рекла је Мишчевић.

Коментар Центра за откривање политичких манипулација (ЦЕОПОМ)

Изјава Тање Мишчевић је класична припрема јавног мњења за још једну политичку манипулацију евро-атлантских структура које владају Србијом. Сам појам „политичка позадина“ морао је бити део било какве истраге о убиству премијера једне земље и пажљивијим читањем пресуде онима који су за злочин осуђени јасно видимо да се тај део њима и имплицира. Но, и тада као и сада било је јасно да постоји и оно иза, али да то иза води ка неким страним службама, а не према онима који су критиковали Ђинђићев рад и јавно говорили о његовој повезаности са одређеним клановима који су напрасно постали богати бизнисмени.

Али то није тако важно за овај коментар. ЦЕОПОМ овде указује да истрага Ђинђићевог  убиства никада није била услов за приступање земље ЕУ, већ да је то као услов предложио сам Јелко Кацин. Наиме, четворо посланика Европског парламента, предвођени Кацином, затражили су од Европске комисије 21. јануара (на дан отварања преговора Србије и ЕУ), да се расветљавање политичке позадине Ђинђићевог убиства испостави као услов приликом отварања поглавља 23 – правосуђе и основна права, у процесу придруживања Унији.

Дакле, ради се о иницијативи Јелка Кацина коју је „покрио“ групом европских парламентараца (укупно четворо њих), при чему истичемо да Европски Парламент броји 754 члана, што само по себи указује о манипулативном процесу.

Надаље, Кацин јавности Србије представља овај „услов“ готово месец дана касније у свом интервју новосадском Дневнику од 16.02.2014, али не говори о томе да је заправо он (бар формално) покретач читаве идеје, већ само да „ван Србије“ постоји документација која указује на политичку позадину убиства бившег премијера и да ће то бити важан европски тест. Српски министар правде, Никола Селаковић, одмах се позитивно оглашава, а Тања Мишчевић сада говори о томе као о постојећем услову у оквиру поглавља о владавини права, што је неистина.

Дакле, ради се о осмишљеном увођењу у још један манипулативни процес (као што је био тзв „Бриселски споразум“) усмерен према грађанима како би се остварили одређени евро-атлантски циљеви, и у коме власт испуњава добијене задатке, не сагледавши стварне последице својих активности.

Прави циљеви и правци одвијања тог процеса биће видљивији ускоро, мада већ има индиција како ће се овај процес одвијати.

Извор: Танјуг, ЦЕОПОМ-Истина