Три могућа решења за кредите у „швајцарцима“

Удру­же­ње бан­кар­ских кли­је­на­та „Ефек­ти­ва” лобира код На­род­не банке Ср­би­је да размотри њихова три пред­ло­га за решење проблема гра­ђа­на ко­ји су по­ди­гли кре­ди­те у швај­цар­ским фран­ци­ма и које окупља ово удружење. Де­јан Га­ври­ло­вић, пред­сед­ник „Ефек­ти­ве”, каже да до са­да ни­су до­би­ли никакав од­го­вор од НБС.

– Пред­ло­зи се од­но­се на при­мер за кре­дит од 70.000 фра­на­ка ко­ји је ис­пла­ћен сре­ди­ном 2008. на рок от­пла­те од 300 ме­се­ци и уз ка­ма­ту од 4,5 од­сто. Ра­та за овај кре­дит из­но­си­ла би 390 фра­на­ка. Уко­ли­ко би се тај исти кре­дит кон­вер­то­вао у евро, кре­дит у истом пе­ри­о­ду био би 43.500 евра, а са ро­ком от­пла­те од 300 ме­се­ци и, ре­ци­мо, ка­ма­том од се­дам од­сто (што је знат­но ви­ше), ра­та би из­но­си­ла 307 евра. По тре­нут­ном кур­су кли­јент ра­ту од 390 швај­ца­ра­ца пла­ћа 47.725 ди­на­ра, а ра­ту у еври­ма (307 евра) би пла­ћао 37.570 дин, што је осет­но ма­ње, об­ја­шња­ва Га­ври­ло­вић. По­сле шест го­ди­на, дуг по кре­ди­ту из­ра­же­ном у швај­цар­ци­ма био би 58.500 фра­на­ка, што је го­то­во исто то­ли­ко и у еври­ма на да­на­шњи дан, а оста­так кре­ди­та из­ра­же­ног у еври­ма био би 38.215 евра, што је знат­но ма­ње. Укуп­на пла­ћа­ња овог кре­ди­та из­ра­же­на у ди­на­ри­ма у слу­ча­ју кре­ди­та у швај­цар­ци­ма би­ла би 2.486.300 ди­на­ра, док би за исти кре­дит из­ра­жен у еври­ма из­но­си­ла 2.509.100 ди­на­ра, што је не­знат­на раз­ли­ка.

– То би био при­мер за кре­ди­те ко­ји има­ју фик­сну ка­мат­ну сто­пу и мо­жда би се баш у то­ме мо­гло тра­жи­ти бу­ду­ће ре­ше­ње про­бле­ма. Пре­ци­зни­је, пред­ло­жи­ли смо да бан­ке са­да­шњи дуг у фран­ци­ма кон­вер­ту­ју у евро по па­ри­те­ту ко­ји је ва­жио на дан ис­пла­те кре­ди­та (или не­што слич­но), па да на та­ко до­би­јен из­нос у еври­ма об­ра­чу­на­ва­ју чак и не­што ве­ћу фик­сну ка­ма­ту до кра­ја от­пла­те, пред­ла­же Га­ври­ло­вић.

Ка­да је реч о кре­ди­ти­ма са про­ме­њи­вом ка­мат­ном сто­пом, Га­ври­ло­вић на­по­ми­ње, да кон­вер­зи­ја кре­ди­та из швај­цар­ских фра­на­ка у евре не би до­не­ла ве­ће ума­ње­ње ме­сеч­не ра­те, али би за­то по­при­лич­но би­ла ума­ње­на глав­ни­ца ду­га.

– Ка­да је реч о дру­гом пред­ло­гу, он под­ра­зу­ме­ва кон­вер­зи­ју са­да­шњег ду­га у швај­цар­ским фран­ци­ма у евро, по па­ри­те­ту ко­ји је ва­жио на дан ис­пла­те кре­ди­та. На та­ко до­би­је­ну глав­ни­цу бан­ка би на­ста­ви­ла да об­ра­чу­на­ва ка­ма­ту на евро кре­ди­те ко­ја је тре­нут­на на тр­жи­шту, са мар­жом од 4,5 од­сто уве­ћа­ном за Еури­бор.

Ра­та би се у ди­на­ри­ма та­ко ума­њи­ла за око 10.000 ди­на­ра у по­ме­ну­том при­ме­ру, што пред­ста­вља зна­чај­ну олак­ши­цу за кли­јен­те, ка­же наш са­го­вор­ник.

Тре­ћа мо­гућ­ност је кон­вер­зи­ја са­да­шњег ду­га по па­ри­те­ту ко­ји је ва­жио на дан ис­пла­те и да­ља от­пла­та кре­ди­та по евро ка­ма­ти са мар­жом од 4,5 про­цен­та ко­ли­ко и из­но­си у овом тре­нут­ку. Ефек­ти­ва пред­ла­же и оп­ци­ју да бан­ке омо­гу­ће да се по­сто­је­ћи кре­ди­ти от­пла­ћу­ју та­ко што би се пла­ћа­ла са­мо глав­ни­ца кре­ди­та (ре­ци­мо 3/4 из­но­са ра­те, што до­но­си осет­но сма­ње­ње ме­сеч­не оба­ве­зе).

– Oвај тре­ћи пред­лог је не­што о че­му се до са­да ни­је раз­го­ва­ра­ло, ни­ти се по­ми­ња­ло у јав­но­сти. Бан­ке би мо­гле да одо­бре кли­јен­ти­ма да у на­ред­не три го­ди­не от­пла­ћу­ју са­мо глав­ни­цу кре­ди­та у ви­си­ни од ре­ци­мо 3/4 по­сто­је­ће ра­те. На тај на­чин ме­сеч­на оба­ве­за сма­њу­је се за че­твр­ти­ну, а глав­ни­ца кре­ди­та бр­же опа­да. На­кон ис­те­ка пе­ри­о­да од три го­ди­не, бан­ка на­ста­вља да об­ра­чу­на­ва уго­во­ре­ну ка­ма­ту, а кре­дит оста­је ин­дек­си­ран у швај­цар­ци­ма, са истим ро­ком до­спе­ћа. У овом при­ме­ру ме­сеч­на ра­та из­ра­же­на у фран­ци­ма сма­њи­ла би се, на­кон ис­те­ка три го­ди­не, за око 50 фра­на­ка у од­но­су на ону ко­ја је тре­нут­но, уз на­по­ме­ну да је Ли­бор остао на ис­тој вред­но­сти. На­рав­но оба ова при­ме­ра да­та су за при­мер кре­ди­та са про­мен­љи­вом ка­мат­ном сто­пом ко­ја у слу­ча­ју кре­ди­та у швај­цар­ци­ма из­но­си ше­сто­ме­сеч­ни Ли­бор плус 2,5 од­сто мар­же, а у евро кре­ди­ту ше­сто­ме­сеч­ни Еури­бор плус 4,5 од­сто мар­же.