Tri tačke preloma odlazeće 2016-te

1. Neuspeli prevrat u Turskoj

Posle 15. jula, Erdogan je bio siguran da su mu najopasniji neprijatelji ipak na Zapadu, i da mu je jedina šansa za opstanak na Istoku. Zahvaljujući pravovremenim ruskim upozorenjima i logističkoj pomoći, Erdogan je preživeo, a sa njim i šansa njegove Turske da dobije drugu šansu. Zahvaljujući strpljenju i staloženosti ruskog rukovodstva, koje nije spalilo sve mostove sa Ankarom posle NATO-inspirisanog zločinačkog rušenja ruskog Su-24 24.11.2015 – Erdogan je i imao gde da se okrene. Još važnije, ruskim pružanjem ruke Erdoganu, sačuvana je i mogućnost za očuvanje Sirije, oslobađanje Alepa, budući poraz zapadno sponzorisanih terorista Islamske države, Al Kaide i njihovih ogranaka, i stvaranje osovine Moskva-Ankara-Teheran, koja ima priliku da uspostavi novu ravnotežu snaga na Bliskom istoku i stabilizuje stanje u regionu. Takođe je na čistinu isterana i zapadna, prvenstveno američka pomoć i podrška teroristima. Da je, pak, prevrat u Turskoj uspeo, teroristi u Siriji bi ojačali, Evropa – pa i Srbija – bi sada verovatno bili prepravljeni izbeglicama, Kavkaz bi bio sledeća meta, i još širi rat bi bio na pomolu. A i Hilari bi verovatno pobedila na izborima.

2. Referendum u Republici Srpskoj

Uprkos standardnom zapadnom zastrašivanju, pritiscima i ucenama, kao i odsustvu javne podrške zvanične Srbije, rukovodstvo Republike Srpske je odolelo i uspešno sprovelo referendum 25. septembra, na kojem je narod u ogromnoj većini glasao da ne dozvoli Bakiru Izetbegoviću i zapadnim sudijama koje kontrolišu Ustavni sud BiH, da ukinu Dan Republike Srpske, 9. januar. Time su učvršćeni ne samo državnost, suverenitet i međunarodni subjektivitet Republike Srpske, već i legitimitet samog rukovodstva Republike Srpske, što se pokazalo samo nedelju dana kasnije, ubedljivom pobedom na lokalnim izborima nad opozicijom, koja je neiskreno i kalkulantski podržala referendum, što je narod očigledno prozreo i kaznio. Sada je položaj Republike Srpske znatno ojačan, ne samo u pogledu njenog subjektiviteta, već i njene borbe za povratak izvornom Dejtonu kao uslovu daljeg opstanka BiH. Takođe je dodatno ojačan i ugled Ruske Federacije, koja je javno i principijelno – kao demokratsko pravo koje legitimno pripada svakom narodu – podržala održavanje referenduma. Najzad, prvi put posle više od 20 godina, ostvarena je jedna opštenacionalna srpska pobeda, i Srbi su se podsetili da je sve moguće kad su hrabri, rešeni, znaju šta hoće i ne daju na sebe, bez obzira kolika se sila protiv njih diže.

3. Pobeda Trampa na američkim predsedničkim izborima

Mada je Bregzit uzdrmao same temelje EU, neizabrane briselske elite su se još nadale da mogu, kao i u prethodnim slučajevima, da odugovlačenjima, zastrašivanjima, pritiscima, medijskim terorom, pa možda i nekim novim referendumom, da negiraju ili relativizuju većinski glas britanskog naroda za izlazak iz EU. Međutim, to je posle Trampove pobede postala praktično nemoguća misija, što je pokazala i reakcija briselskih elita, koje su ili davale nemušte izjave, ili uopšte nisu mogle da dođu sebi, shvatajući da su izgubili podršku svojim globalističkim, anti-narodnim ambicijama na najvažnijem punktu – Beloj kući. Trampova pobeda je najveća pobeda protiv razularenog, intervencionističkog, ratnohuškačkog, neokolonijalnog globalizma do sada, najveći poraz koji je ta zver pretrpela još od kraja Hladnog rata i uspostavljanja jednopolarnog sveta početkom 1990-ih. To je bila i pobeda protiv terora političke korektnosti, protiv dominantnog narativa globalnog korporativnog mas-medijskog monopola, protiv korišćenja islamističkih terorista širom sveta za širenje agresivne neolibkon globalističke hidre, protiv daljeg nesputanog rata protiv hrišćanstva i ostatka hrišćanskih vrednosti. Konačno, to je nova šansa za smanjenje američko-ruskih tenzija koje su se poslednjih godina iz Vašingtona, prvenstveno posredstvom NATO, veštački podizale do opasnih nivoa, za novi početak u rusko-američkim odnosima, što bi se pozitivno odrazilo ne samo na SAD i na Evropu, već i na perspektive vođenja istinskog rat protiv terorizma i islamskog ekstremizma, čija bi okosnica bile dve vodeće svetske vojne sile.

Naravno, sve gore navedeno ne garantuje ni mirnu ni izvesnu 2017-tu. Globalistički centri su izgubili važne bitke, ali daleko od toga da su istakli bele zastave. Ali je, posle četvrt veka, njihov monopol razbijen, i otvaraju se nove, mada još uvek neizvesne mogućnosti, i na svetskom i na našem, lokalnom, planu. Sledeći je zadatak korišćenje novih šansi koje su se otvorile. To nije lak posao. On zahteva neke nove ljude, nove pristupe, novu ili još veću hrabrost. Ali je mnogo lakši nego što bi bio da se gore navedeni prelomni događaji u odlazećoj godini nisu desili.

Neka nam je svima sa srećom!

Izvor: Fond Strateške Kulture