Црвени трг ипак без конкуренције

Барак Обама, Франсоа Оланд и Ангела Меркел неће данас стајати на Црвеном тргу поред Владимира Путина, али их није било ни у Кијеву и Гдањску, где се у протекла два дана такође обележавала 70. годишњица завршетка Другог светског рата. Првобитно планиране као озбиљна алтернатива руској војној паради, на којој би се појавили важни светски лидери, манифестације у Украјини и Пољској у последњем тренутку су са светског формата сведене на националне скупове. Бан Ки Мун је јуче био једини лидер светског формата који је присуствовао свечаној седници украјинског парламента, а Кијев је Ивици Дачићу, као и другим високим страним гостима, тек дан уочи прославе објаснио „промену формата” због које су позиви повучени.

Тако је московска Парада победе једина прослава 70. годишњице победе над фашизмом којој ће присуствовати председници неких од водећих држава света, попут Кине и Индије, али и генерални секретар УН.

Ни јучерашњи дан није прошао без руских пацки Кијеву. Тако је председник Русије грађанима Украјине честитао 70. годишњицу совјетске победе над нацистичком Немачком у Другом светском рату, не споменувши ниједном речју власт у Кијеву. Путин је упутио честитке и народу Грузије, али ни њихову власт није удостојио помена. „Велика победа била је заједничко, непроцењиво достигнуће вашег народа, с којим смо се борили раме уз раме против окрутног непријатеља и спасили свет од нацизма”, навео је Путин у саопштењу упућеном грађанима бивших совјетских република. Бивши совјетски председник Михаил Горбачов је вероватно у праву када каже да је немачка канцеларка Ангела Меркел под јаким притиском Вашингтона одбила да 9. маја дође у Москву. Али, он задовољно констатује и да ће немачка канцеларка ипак стићи у Москву 10. маја, јер „није могла да не ода пошту совјетском народу у борби против фашизма”. „Њена позиција је добро позната – она је антифашиста”, оценио је Горбачов.

Меркелова је раније изјавила да је, без обзира на „дубока разилажења, па и о Украјини”, за њу веома важно да заједно са руским председником положи венац на гроб незнаном јунаку, како би одала пошту милионима погинулих у Другом светском рату.

Међутим, без обзира на руску и америчку хладноратовску реторику, разлоге за одустајање од великих парада у Украјини и Пољској изгледа ипак треба тражити у смиривању страсти између ове две силе. Према писању извештача „Њујорк тајмса” из Гдањска, церемонија којом је Пољска намеравала да обележи крај Другог светског рата требало је да буде својеврстан прекор председнику Путину због планиране „војне екстраваганције у Москви”. У јануару су саветници пољског председника уверавали новинаре да су догађаји у овој средњовековној балтичкој луци, где је почео рат, осмишљени да би европским лидерима „дали изговор да не иду у Москву”.

Сам Бронислав Коморовски је параду у Москви описивао као „демонстрацију силе” која илуструје глобалну нестабилност. Шеф дипломатије Гжегож Шетина је чак изнео и невероватан аргумент да крај Другог светског рата не би требало да се прославља у Русији јер је она била потписница пакта Молотов–Рибентроп. А онда су из Пољске одједном почели да стижу неки потпуно нови тонови. Шетина сада поручује да „морамо да се дистанцирамо од идеје ривалства, јер она не служи политици”, те да се са Русијом не треба „такмичити у историји”.

„Њујорк тајмс” оцењује да је промењена клима последица тога што борбе у источној Украјини престају, а економске невоље Русије се продубљују, што је „умањило апетите Европе и Вашингтона”.

Русија и НАТО ових дана обнављају и војне контакте прекинуте због украјинске кризе. Званичници НАТО-а кажу да су то само измене интерне процедуре, али немачки шеф дипломатије Франк Валтер Штајнмајер то сматра веома позитивним.

„Драго ми је што смо, након стања какво је било прошле године, сада у процесу поновног успостављања информисаности”, рекао је Немац на конференцији за новинаре с руским колегом Сергејем Лавровом у Волгограду, где је положио венце на споменик совјетским војницима  погинулим у бици за Стаљинград.

Извор: Политика