Turčinov objavio gubitke ukrajinske vojske

18.05 – Aleksandar Turčinov : U regionu Donjecka poginulo 14 ukrajinskih vojnika

DONJECK – Predsednik Ukrajine Aleksandar Turčinov izjavio je danas da je 14 ukrajinskih vojnika poginulo u dva napada pobunjeničkih snaga preko noći, u separatističkom istočnom delu zemlje.

Turčinov je rekao da je „13 vojnika izgubilo život u Ukrajini“ u gradu Volnovaka u regionu Donjecka, dok je ministarstvo odbrane pre toga potvrdilo smrt jednog vojnika u jednom drugom napadu, u susednom regionu Lugansk.

17.15 – U bici kod Luganska ima mrtvih i ranjenih

U bici u gradu Lisičansk, na severu Luganske oblasti, ima žrtava u redovima ukrajinske vojske i ranjenih federalista.

Lider samoproglašene Luganske Narodne Republike, Valerij Bolotov, izjavio je da je u Lisičansku došlo do oružanog sukoba, miniran je most. Tačan broj ubijenih i ranjenih se ne zna.

Ranije je Bolotov izjavio da su federalisti minirali neke mostove.

16.45 – Luganska Narodna Republika traži da na istok Ukrajine dođu mirovne snage.

Lider samoproglašene Luganske Narodne Republike Valerij Bolotov traži da na istok Ukrajine dođu mirovne snage.

On je takođe proglasio ratno stanje u regionu i opštu mobilizaciju muškaraca od 18 do 45 godina. Ujutro u blizini grada Lisičansk došlo je do okršaja između pripadnika Nacionalne garde Ukrajine i federalista. Miniran je most preko reke Severski Donjec. Ima poginulih i ranjenih.

Juče se ispred grada zaustavilo oko dve hiljade ukrajinskih vojnika.

15.55 – Ministarstvo pravde Ukrajine zvanično je registrovalo fašističku organizaciju „Desni sektor“.

„Partija ‘Desni sektor’ zvanično je registrovana. Sada smo legitimna politička snaga. Dakle, možemo da učestvujemo (u političkom životu) i da budemo birani na svim nivoima“, napiso je na svojoj Fejsbuk stranici Borislav Bereza, nadležan za informisanje u „Desnom sektoru“, prenosi Gazeta.

Ranije je saopšteno da će ti ekstremisti pomagati zvaničnoj policiji u obezbeđivanju mira tokom prevremenih predsedničkih izbora 25. maja.

15.22 – Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko kritikovao je separatističke referendume u Ukrajini i upozorio Rusiju da ne zauzima više bivše sovjetske teritorije nakon pripajanja Krima, objavili su ruski mediji.

„Ukrajina mora da bude ujedinjena, celovita država, Ukrajina su i istok i zapad“, rekao je Lukašenko i istakao da će se suprotstaviti bilo kome ko bude nastojao da to naruši, uključujući ruskog predsednika Vladimira Putina, preneo je Rojters. „Bez obzira ko dolazi u belorusku zemlju, boriću se, pa makar to bio i Putin“, izjavio je Lukašenko.

14.45 – U Lugansku proglašeno vanredno stanje

U Lugansku je danas proglašeno vanredno stanje i objavljena opšta mobilizacija za muškarce između 18 i 45 godina dok region ostaje u stanju pripravnosti zbog invazije širokih razmera vojnih jedinica Kijeva, saopštila je pres služba samoproglašene Luganske Narodne Republike (LPR).

U saopštenju pres službe se kaže i da su u toku oružani sukobi snaga ukrajinske nacionalne garde i luganskih snaga u blizini nekoliko gradova, prenela je ruska novinska agencija Itar-Tas s.

Izvor iz regionalnog ministarstva unutrašnjih poslova ranije je, u intervjuu Itar-Tas s-u, rekao da se oružane borbe vode u blizini gradova Rubežnoj i Lisičansk.

U sukobima ima ranjenih među luganskim snagama, rekao je on, ali nije precizirao njihov broj.

Luganski vojni izvor rekao je kasno sinoć da su prokijevske snage preduzele ofanzivu širokih razmera u regionu.

12.10 – NATO je potvrdio da su se ruske snage povukle s granice s Ukrajinom

„Primećujemo ograničenu aktivnost ruske vojske u blizini ukrajinske granice, što može da znači da se deo sprema da ode“, napisao je generalni sekratar Alijanse Anders Fog Rasmusen.

10.55 – Keri pozdravlja odluku o povlačenju ruske vojske

Državni sekretar SAD smatra da je odluka Vladimira Putin o povlačenju ruske vojske sa granice konstruktivna. Džon Keri je to izjavio na konferenciji za štampu u Meksiku.

Vladimir Putin je ranije naredio da se vojska povuče zbog „stvaranja povoljne atmosfere za predstojeće predsedničke izbore u Ukrajini“.

10.41 – Osmoro poginulih u novim sukobima u Donjecku

Najmanje osmorica pripadnika ukrajinske policije je poginulo, a 18 povređeno, tokom sukoba sa proruskim snagama na istoku Ukrajine prethodne noći, objavili su ukrajinski bezbednosni izvori.

Do sukoba je došlo oko 20 kilometara južno od Donjecka, gde su proruske snage posle referenduma održanog 11. maja proglasile Donjecku Narodnu Republiku, preneo je Rojters.

Ukrajinske snage su se sinoć takodje sukobile sa proruskim snagama u susednoj Luganskoj oblasti, ali zasad nije poznato da li je tom prilikom bilo žrtava.

U Donjeckoj i Luganskoj oblasti na istoku Ukrajine su 11. maja održani referendumi o statusu, posle kojih su proglašene „DNR“ i „Luganska Narodna Republika“, podseća RIA Novosti.

10.30 – Privredni rast u SAD, koji je sada na umerenom nivou, mogao bi da bude ugrožen eskalacijom tenzija u Ukrajini, saopštile su Federalne rezerve SAD (FED). Na sastanku guvernera američke centralne banke o opcijama za normalizaciju monetarne politike u SAD, rečeno je da bi eventualne geopolitičke tenzije u Rusiji i Ukrajini mogle da predstavljaju rizik za dalji privredni rast i dodali da za sada ne mogu da donesu konačnu odluku o američkoj monetarnoj politici.

10.20 – Američki državni sekretar Džon Keri „ne veruje“ da će na ukrajinsku krizu uticati potpisivanje mega-ugovora Rusije i Kine o gasu. „Ja ne mislim da je to što je Rusija potpisala ugovor o isporuci gasa Kini, na kojem se radilo deset godina, ima bilo kakav uticaj na ono što će se desiti u Ukrajini“, rekao je Keri.

Ugovor potpisan u sredu o isporuci ruskog gasa Kini tokom 30 godina, počev od 2018, „nije iznenadni odgovor“ na ukrajinsku krizu, rekao je Keri novinarima. Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je u sredu sa svojim kineskim kolegom Si Đinpingom ogroman ugovor o snabdevanju gasom Kine, vrednosti 400 milijardi dolara, u vreme dok Evropa zbog ukrajinske krize brine šta će biti s ruskim isporukama gasa.

09.30 – Tusk: Poljska nije predvodnik antiruske politike

Poljska ne sme biti u „antiruskoj avangardi“ ili učesnik nekakvog „krstaškog pohoda protiv Rusije“, izjavio je poljski premijer Donald Tusk za TV kanal TVN24.

On smatra da Varšava sada igra veliku ulogu u Evropi jer poslednjih godina prema Rusiji i Ukrajini vodi „racionalnu politiku, bez bilo kakvih emocija“.

Posle priključenja Krima Rusiji situacije se promenila, zato je „Poljska jedna od država koje očekuju oštru reakciju zapadnog sveta prema Rusiji“.

Tusk je naglasio da Poljska neće realizovati agresivnu antirusku politiku sve dok je on jedan od političara koji donose odluke.

09.10 – Britanski novinar Grejem Filips oslobođen

Britanski novinar Grejem Filips, saradnik „Raša tudej“, oslobođen je i u dobrom je stanju, saopštava TV kanal.

Novinara je uhapsila Nacionalna garda Ukrajine 20. maja na izlazu iz Mariupolja, a zatim je predat saradnicima ukrajinske Službe bezbednosti.

Organi reda su pokušavali da ga optuže kao špijuna i interesovali se njegovim stavom o Krimu. U zatvoru je proveo skoro dva dana. Nakon oslobađanja dali su mu do znanja da je nepoželjan na teritoriji Ukrajine. Grejem Filips će u petak otputovati u Veliku Britaniju.

Preko svog Tviter naloga Filips je zahvalio svima na podršci i pozvao vlasti Ukrajine da oslobode novinare ruskog TV kanala LifeNews.

Izvor: Agencije