У Србији регистровано 24000 синдиката

Права радника у Србији брани чак 24.000 синдиката, а толико их има мало која друга држава. Ову бројку поменуо је јуче Саша Радуловић, министар привреде, говорећи о (не)сарадњи надлежних и синдиката приликом писања новог закона о раду.

Рекло би се, на основу ове бројке, да се ради о великој армији и утицајној групацији и да би радници могли да буду мирни. Међутим, није баш тако. Такође, могло би се рећи и да је заштита права радника уносан посао. Јер, јавна је тајна да су синдикалне вође у државним фирмама и те како заштићене, па и по неколико њих пошто свака већа државна фирма има више синдиката. Бројка од 24.000 синдиката на око 1.700.000 запослених у Србији, односно један синдикат на седамдесетак радника, отвара неколико питања. Најпре, зашто их толико има и да ли их је заиста толико потребно? Носи ли таква бројност икакву моћ и утицај? И колико их је од тих 24.000 репрезентативно?

За министра Радуловића дилеме нема. Нови прописи ће ред, како каже, увести и у репрезентативност синдиката, јер је, тврди, то више него неопходно.

– Да и не говоримо о синдикатима у јавним предузећима и државним фирмама и о привилегијама које они имају – рекао је министар Радуловић.

О овој проблематици, као и уосталом о Закону о раду, најчешће говори министар Радуловић, који је постао и прва асоцијација на промене радног законодавства, док се слабо чује Министарство рада које води овај посао. Шта на све ово кажу вође синдиката?

– Тачно је да је у Србији регистровано 24.000 синдиката. Али, када само то кажете, то звучи грозно. Јер, треба рећи да су за то криви лоши закони. Постоји одредба која налаже да сваки новоформирани синдикат мора појединачно да се региструје без обзира на то што је члан неке веће централе која је одавно регистрована. И онда мора да се плати регистрација у Министарству рада и да се направи печат – објашњава Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, додајући да је такве прописе потребно мењати.

– Ми већ дуго тражимо да се највећим централама као што су Савез самосталних синдиката, Уједињени грански синдикати „Независност” или наша Асоцијација, омогући да саме то раде – закључује она.

Бранислав Чанак, председник Уједињених гранских синдиката „Независност”, каже да у целом свету нема толико синдиката колико их има у Србији.

– Мислим да их има и више од 24.000. Можда и свих 26.000, али не сносим ја одговорност за то, већ држава. Како то да у Америци постоји само један синдикат, у Италији их има три, а у Шпанији два, а Предлог новог закона о раду предвиђа да приликом регистрације Министарство рада више неће бити дужно да проверава тачност навода. То значи да ћемо добити још 26.000 синдиката – сматра Чанак.

Према његовим речима, за све ово постоје разлози.

– Држава је одговорна за овакву ситуацију и ово се не прекида јер има оних којима овакав хаос у синдикалном организовању одговара – закључује Чанак.

У мору регистрованих синдиката и неколико већих централа, поставља се и питање ко од њих има, а ко нема репрезентативност. Ко има капацитет да говори у име радника и да буде равноправан партнер држави и послодавцима?

Занимљиво је да репрезентативност у Србији није доказивана већ седам година и да је од тада имају једино Савез самосталних синдиката Србије и Уједињени грански синдикати „Независност”. Због тога друга синдикална удружења годинама траже да се поново утврди репрезентативност.

У Хрватској је тај проблем решен тако што су се договорили да је због тешке ситуације неопходан консензус и све централе, њих пет, ушле су у тамошњи социо-економски савез. Како ће бити код нас још се не зна, али Предлог новог закона о раду предвиђа независну комисију за утврђивање репрезентативности, а последњу реч би имао министар рада, а не надлежни одбор као до сада.

Док се супротстављене стране и даље споре око новог закона, „ратне секире” између два највећа синдиката су закопане, па су Савез самосталних синдиката и „Независност” заједно почели да иступају у јавности и да заједнички делују против решења које нуди нови закон о раду. Према речима Љубисава Орбовића и Бранислава Чанка, лидера ова два синдиката, планира се акција већ у току овог месеца. Као што је „Политика” јуче о томе писала, реч је о генералном штрајку и о планираним протестима и блокадама широм Србије уколико нови закон о раду прође. Колико ће синдикати у томе бити успешни видећемо већ до краја јануара.

Извор: Политика