Ukrajinski izbori su totalno lažirani

ŠOKIRALI su me rezultati ukrajinskih postizbornih egzit-polova. Time što su se – povodom izbornog rezultata Ukrajinske komunističe partije – četiri formalno nezavisne „ankete“ podudarile i u desetim delovima procenta – 2,9 odsto.

I u drugim slučjevima su se poklopili tako da to zaista retko biva. Čak i u standardnim i normalnim situacijama, a u Ukrajini – u uslovima egzaltirane propagande i terora protiv opozicionih političara i medija i kada je KPU praktično pred zabranom – nije moglo da bude da se oni koji su izlazili sa biračkih mesta nisu bojali da priznaju da su glasali za komuniste.

Uprkos tome, u svim egzi-pol-anketama – isti rezultat! Još suštinski različit od socioloških sondaža samo nekoliko dana uoči izbora.

Verujem da je Centralni štab za falsifikovanje ukrajinskih izbora jednostavno odlučio da Komunistička partija Ukranine – koja nije potčinjena SAD – naprosto ne sme da uđe u parlament. Otuda i falsifikovanje glasova, a pokazatelji egzit-polova su bili brižljivo izmenjeni jer se njima danas više veruje nego centralnim izbornim komisijama.

Međutim, glavna meta Centralnog štaba za falsifikacije nije bila jadna KPU već – nova parlamentarna većina i nova vlada Ukrajine. Nad njima se morala obezbediti potpuna kontrola. Zato je Ljaškov blok – kome su sociolozi prognozirali 15 odsto – po egzit-polovima dobio samo 7 odsto.

Očito je da je Centralni štab za falsifikacije na taj način Porošenku „sugerisao“ da koaliciju nikako ne pravi sa Ljaškom već sa stoprocentno američkim Jacenjukovim Narodnim frontom.

Zato Narodni front američke agenture nije dobio 9 odsto – koliko su predizborne ankete najavljivale – već 23 odsto. Faktički, identičan rezultat sa Blokom Petra Porošenka.

Pitanje je: kako se egzit-polovi mogu potpuno razilaziti sa predizbornim istraživanjima, a biti potpuno međusobno podudarni na dan izbora?

Mogu, zato što ukrajinski izbori nisu bili prosto lažiarni, već – totalno lažirani.

Ukrajinska Centralna izborna komisija je unapred rešila: koliko kome procenata glasova treba da pripiše da bi vlast bila onakva kakva je bila formirana posle državnog prevrata na kijevskom Majdanu. Zato su Olegu Ljašku oduzeli više od polovine glasova i predali ih glavnom bloku američkih agenata – Jacenjukovom bloku.

Ostale partije su – da se ne bi bunile zbog totalnog lažiranja – takođe propustili u parlament: Batkivšćinu Julije Timošenko, neonacističku Svobodu, Ljaška i Opozicioni blok sačinjen od ostataka bivše Partije regiona.

Ovakvo neslaganje sa rezultatima predizbornih rejtinga dogodilo se zato što su potezi morali da budu povlačeni u poslednjem momentu – onda kada su SAD shvatile da Porošenko – pozivajući se na veliki broj glasova datih Ljašku, mali Jacenjukovom Narodnom frontu – može ne ponuditi Jacenjuku položaj premijera…

Zato nije usledila banalna manipulacija rezultatima glasanja. U ukrajinskoj Centralnoj izbornoj komisiji su propisali koliko koja značajna partija treba da dobije.

Kada aktuelni režim u Kijevu padne – biće razotkrivene razmere ove manipulacije.

Sve ovo svedoči da su oni koji su u februaru organizovali državni prevrat (u Kijevu) i doveli na vlast svoju agenturu – preuzeli kontrolu nad svim propagandističkim resursima i odlučili da pravo glasa ne daju dezorijentisanim masama, nego da izbore održe sa svojom „rukom na menjaču i volanu“ i da jednostavno napišu procente „glasova“ koje su kome namenili.

Ne sme se smetati s uma da se Ukrajinom „ručno“ upravlja – izvana i veoma surovo.

Na ukrajinskim izborima su krahirale sve međunarodne institucije: Parlamentarna skupština Saveta Evrope, OEBS, Evropska unija. Sve su one te izbore pohvalile kao poštene, a to je sramotno i samodiskreditacija posmatrača tih organizacija.

Kako im posle ovoga više možemo uopšte verovati?

Izvor: Fakti