Uloga Mila Đukanovića u bombardovanju 1999.

Po svedočenju Klintona i Žaka Širaka datom Bi-Bi-Si-Ju, Đukanović je sam tražio bombardovanje ciljeva u Crnoj Gori „promiloševićevaca“

Aktuelni crnogorski predsednik Milo Đukanović tražio je da NATO bombarduje 1999. godine pojedine objekte u Crnoj Gori.

To se navodi u dokumentima na sajtu Predsedničke biblioteke i muzeja bivšeg američkog predsednika Bila Klintona.

U dokumentima se navode da je Crna Gora, tokom NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, bila tema više telefonskih razgovora Klintona sa britanskim premijerom Tonijem Blerom i nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom.

U delovima razgovora koji su dostupni javnosti navodi se da je Đukanović, koji se tada takođe nalazio na funkciji crnogorskog predsednika, tražio da NATO gađa pojedine objekte u Crnoj Gori.

Indikativno je da je umesto eksplicitnog navođenja Đukanovićevog imena iskorišćena – crtica.

Tako u jednom od transkripta razgovora Klintona sa Blerom stoji: „Naš narod traži da razmotrimo preventivne akcije protiv pojedinih meta u Crnoj Gori. Znam da _ ne želi da tamo gađa, ali je čak _ kazao da ima neke stvari koje bismo trebali da gađamo. Da ti dam primer ili dva: smatramo da ima nekoliko objekata u koja ulaze kako bi izneli projektile; u i oko luka u Crnoj Gori; postoji jedan ključan most koji moramo da napadnemo, pre nego što krenu sa prelaskom vojnih jedinica. Stoga smo veoma zabrinuti zbog njihovih mogućnosti da koriste te objekte. Nema mnogo meta i nema puno rizika od civilne štete“.

Ovo nije prvi put da se pojavljuju direktna svedočenja koja ukazuju na sramnu ulogu Đukanovića tokom NATO agresije na SRJ 1999. godine.

Tako je, po svedočenju Klintona i Žaka Širaka, datom Bi-Bi-Si-Ju, Đukanović sam tražio bombardovanje ciljeva u Crnoj Gori „promiloševićevaca“, među kojima je i Murino.

U filmu Bi-Bi-Sija Pad Miloševića“, Klinton je kazao da je bombardovanje lokacija u Crnoj Gori, među kojima je i Murino, tražio direktno Đukanović. On je  rekao da ga je posle gađanja ciljeva u Crnoj Gori telefonom nazvao francuski lider Širak i pitao o čemu se radi. On mu je preneo da je bombardovanje ciljeva u Crnoj Gori tražio tadašnji crnogorski predsednik.

Klinton je dodao da je dobio informacije da Đukanović traži bombardovanje lokacija gde su oni koji su protiv njega i koji su „promiloševićevci“.

Ni do danas, uprkos mnogobrojnim podsećanjima najuglednijih medija i ličnosti na ovaj sramni detalj Đukanovićeve biografije, niko iz crnogorske vlasti nije našao za shodno da pruži zadovoljavajuće objašnjenje za zločin u kojem je Đukanović saučestvovao.

Izdaja plaćena 55 miliona dolara

U dokumentima objavljenim od strane Klintonove administracije navodi se da su SAD pružile značajnu političku i finansijsku podršku Đukanoviću, te da su samo u u 1999. godini Vladu Crne Gore pomogle sa 55 miliona dolara.

U pitanju je vreme kada je NATO 89 dana besomučno bombardovao Saveznu Republiku Jugoslaviju, a Đukanović je „nagrađen“ zbog toga što je u tom periodu radio sve protiv svoje države, a u korist agresora.

SAD su za tu sramnu ulogu Đukanovića koristile eufemizam „otklon od Miloševića“.

U dokumentima se navodi da se tadašnja američka državna sekretarka Medlin Olbrajt sa Đukanovićem sastala više puta. Dodaje se i da je uoči početka bombardovanja NATO 1999, Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost Semjuel Berget pripremio dokument koji se tiče vojnih operacija na Kosovu, a u kojem je za Olbrajt bio namenjen deo o Crnoj Gori.

„Što se može učiniti da se minimiziraju političke posledice vazdušnih napada u Crnoj Gori na predsednika Đukanovića“, piše u dokumentu iz marta 1999. sa kojeg je skinuta oznaka tajnosti. U dokumentu se pominju verzije napada na SRJ u kojem bi prvobitni paket vazdušnih napada bio fokusiran na integrisane sisteme vazdušne odbrane u Srbiji i u Crnoj Gori.

„Napad na integrisane sisteme vazdušne odbrane uključuje u slučaju nužde napade u Crnoj Gori. Već smo upozorili predsednika Đukanovića da će to verovatno biti slučaj“, stoji u dokumentu od 20. marta. Četiri dana kasnije počeli su vazdušni napadi na Jugoslaviju.

Izvor: IN4S