Uloga paketa „383“ u finalizaciji srpskog pitanja na Balkanu

Istorijski važan dan za svet, nedelja 13. novembar 2016, kada je na američkim izborima pobedio Donald Tramp i najavio rušenje robovlasničkog neoliberalnog koncepta, mogao je biti i istorijski za Srbiju: samo da je Aleksandar Vučić govorio glasom svog naroda i rekao „ne“ Briselu; da je to učinio kao suvereni premijer zemlje koja jedva čeka da se oslobodi anglo-saksonske okupacije i da protera NATO sa svoje teritorije. Umesto toga, Vučićev tim je od toga dana napravio istorijski trenutak za NATO Kosovo, time što je tu nelegalnu tvorevinu preko noći ubacio u međunarodno priznate države, pristajući – u ime građana Srbije – da Kosovo dobije međunarodni pozivni kod – kao svaka legalna država.

To nije otvorilo samo logično pitanje zašto se dogovori nisu odložili dok Trampovska nova politika ne stigne i do Srbije, već i ono suštinsko: zašto zvanični Beograd nove dogovore čak ubrzava!? Šta je zapravo najavila munjevitost nedeljne akcije, nesumnjivo usaglašene na liniji Brisel – Beograd? Čega je vesnik? Na koje poteze moramo hitno da se pripremimo?

Koji su preostali koraci na koje se Vlada Srbije obavezala, da bi onim banksterima (koje je američki narod upravo najurio iz Bele kuće) napravila prvu priznatu narko-terorističku državu u Evropi? I da li će se ubrzanje Vladinih aktivnosti zaustaviti samo na granicama ove države ili je „paket 383″ deo šireg paketa svesrpskog pitanja?

Koliko još vremena imamo, ako ga uopšte imamo?

Dejan MIROVIĆ: Da je pobedila premijerova miljenica Hilari Klinton, za koju je dao dva miliona dolara, tada bih razumeo naš potpis. Prva posledica se već oseća. Srbe na Kosovu hvata panika, jer su videli da u Americi i može da se promeni politika, ali u Srbiji ne. Ovde imamo „veće katolike od pape“, koji ispunjavaju ultimatume.

Goran ĐORĐEVIĆ: Vlada Srbije dobrovoljno robuje matricama o kraju istorije, svodeći sebe na ulogu prosvetiteljske manjine koja treba da omogući konačno rešenje srpskog pitanja na Balkanu. Ilustrativni, i dovoljno zabrinjavajući primeri su odnos prema Republici Srpskoj, spremnost da se zbog hrvatske blokade poglavlja menjaju sopstveni zakoni, podrška režimu u Crnoj Gori, najave promena Ustava RS.

Radenko NEDELJKOVIĆ: Da bi jedna država bila država potrebna su tri elementa: teritorija, narod i vlast. Kosovo ima narod, vlast na celoj teritoriji su zaokružili preko Sporazuma o integraciji pravosuđa, a teritorija se dovršava upravo sada – izgradnjom još dva granična prelaza između Zvečana i Novog Pazara i između Kosovske Kamenice i Medveđe. Boje se da će doći do zaokreta na geopolitičkoj sceni i imaju jedan cilj kada je reč o nama: da Vlada Srbije što brže završi što više. Taj proces treba da bude gotov dok Tramp ne položi zakletvu.

Aleksandar ĐIKIĆ: Ovo je realizacija nečega što je već bilo potpisano u briselskim sporazumima, jer nije istina da tek treba da se osniva Telekomova kćerka firma: ona je već registrovana u aprilu 2015, sa kapitalom od 25000 evra. Na Kosovu funkcioniše zakon o presretanju komunikacija, a sada će još lakše moći da nas prisluškuju jer će im biti tu bazne stanice! Šiptari kreću na školstvo. Srpsku decu ćemo učiti da je Kosovo nezavisno!

Radenko NEDELJKOVIĆ, bivši načelnik Kosovko-mitrovačkog upravnog okruga

Srbi se suočavaju sa dve stvari: 1) sa prevarom koja nam se servira da bismo lakše progutali stvaranje kosovske državnosti i 2) sa velikim ubrzanjem, jer taj proces treba da bude gotov dok Tramp ne položi zakletvu!

To je odgovor na pitanje zašto su srpski pregovarači pristali na državni pozivni broj za Kosovo, bez obzira na nastupajuće promene u svetskoj politici. Kao što je rekao Emil Zola, koliko god duboko zakopali istinu, ona će isplivati. Tako sada isplivava da je Vlada Aleksandra Vučića abdicirala u korist tzv. države Kosovo.

Da se ne lažemo, Đurić kaže da broj dobija Srbija, a Kosovu ga ustupa kao geografskoj celini, ali to je prevara, koja se radi jer je vlast preuzela obaveze i sada je došlo poslednje vreme za njihovu realizaciju. Na delu je neustavna promena Ustava Srbije, koja se realizuje tako što se briselski sporazumi stavljaju iznad našeg najvišeg državnog pravnog akta. Naš Ustav se ruši, radi stvaranja države Kosovo.

Da bi jedna država bila država potrebna su tri elementa: teritorija, narod i vlast. Kosovo ima narod, vlast na celoj teritoriji su zaokružili preko Sporazuma o integraciji pravosuđa, a teritorija se upravo dovršava izgradnjom još dva granična prelaza.

Dakle, (posle koda i posle pobede Trampa) nastavljamo ubrzano zaokruživanje kosovske državnosti tako što obezbeđujemo i treći element – teritoriju – dovršavajući granicu između tzv. Kosova i ostatka Srbije. Jedan granični prelaz sa carinom se gradi između Zvečana i Novog Pazara, a drugi između Kosovske Kamenice i Medveđe. Ja sam rođen u selu Izvore i znam da tamo nikada nije bila granica! To znači da je 4. novembra 2016. počelo istorijsko podizanje granice gde je nikada nije bilo. Preostaje još da u Kosovo potpuno utopimo prosvetu i zdravstvo i očekujem da se i to desi do kraja ove godine. (Inače, članstvo u međunarodnim sportskim organizacijama već imaju, i ostaje samo da uđu u UN, kada će biti potpuno nevažno da li imaju formalno priznanje Srbije.)

Vlada Srbije sve ovo sprovodi posle pobede Trampa. Zašto? Odgovor je već dao Trampov savetnik koji je saopštio da je Vučić dao dva miliona evra Klintonovoj da bi mogao da dođe i razgovara sa Obamom. Upravo je pobeda Trampa ubrzala stvari. Oni se boje da će doći do zaokreta na geopolitičkoj sceni i imaju jedan cilj kada je reč o nama: da Vlada Srbije što brže završi što više od onoga što je obećala. Suštinski, ostala je još samo granica, a ona se upravo pravi. Kad pitam izvođače, a to su kosovki Albanci, ko je naručilac radova, oni mi kažu: pitajte Beograd.

Aleksandar ĐIKIĆ, profesor univerziteta u Kosovskoj Mitrovici

Bez ikakve dileme i daljeg razgovora, državni pozivni broj za Kosovo znači da smo priznali da je to državni kod, kod države. Priča o tome kako Hong Kong ima drugačiji kod od Kine, ne može da se primeni na naš slučaj, jer je Hong Kong taj broj doneo „u miraz“ – nije Kina tražila novi državni broj za neki deo svoje teritorije!

O tome jasno pišu mediji u Prištini, predstavljajući ovo kao još jedan korak u zaokruživanju državnosti Kosova. Samo je RTS probao da to prikaže drugačije. I, možda možemo da očekujemo da se neko od službenika iz Brisela javi sa nekom disonantnom izjavom, koja treba da posluži za srpsku javnost.

Opasnost ovog čina leži i još u dve stvari:

– Na Kosovu, Šiptari više nego Nemci u Nemačkoj veruju u svoj suverenitet. Oni su toliko ohrabreni doslednim ukidanjem institucija, koje se radi prema onome što je srpska vlast potpisala u Briselu, da će sada udariti na školstvo. Posle ukidanja policije, sudstva i telekomunikacija, udar će biti izveden odozgo, prvo preko univerziteta! Priprema za atak je već krenula. Pre mesec dana su poslanici Samoopredeljenja pokrenuli u prištinskom parlamentu ovo pitanje. A to je zaista opasno: kada mi u udžbenicima budemo učili srpsku decu da je Kosovo nezavisno!

– Očigledno je da je ovo realizacija nečega što je već bilo potpisano u briselskim sporazumima, jer nije istina da tek treba da se osniva Telekomova kćerka firma: ona je već registrovana u aprilu 2015, sa kapitalom od 25000 evra. Takođe, na Kosovu već funkcioniše zakon o presretanju komunikacija, a sada će lakše moći da nas prisluškuju jer će im biti tu bazne stanice!

I na kraju, ovo je i ekonomski potpuno neshvatljiv potez: ako uđete u najavljenu privatizaciju Telekoma Srbija, onda ovaj sporazum znači da ste dali nešto ni za šta!

Dakle, pristajanje Beograda na državni pozivni broj za Kosovo je neprihvatljivo i sa državnog i sa bezbednosnog i sa ekonomskog aspekta!

Dejan MIROVIĆ, profesor univerziteta u Kosovskoj Mitrovici

Kao profesor međunarodnog prava, mogu da ocenim da je ovaj sporazum još jedan aneks briselskih sporazuma. Pristankom na ovo, Srbija je pokazala da i ona – a ne samo Brisel i Priština – tumači da je cilj briselskih sporazuma da se ojača suverenitet i zaokruži državnost Kosova.

Ne mogu da shvatim ni kao pravnik, ni kao političar, zašto smo pristali na ovo.

Da je pobedila premijerova miljenica Hilari Klinton, za koju je dao dva miliona dolara, tada bih razumeo naš potpis – koji bi bio rezultat političke situacije.

Ali, na dan kada pobeđuje Donald Tramp i kada niko na svetu ne zna kako će izgledati nova politika SAD prema bilo kome, uključujući Balkan i Srbiju, potpuno je neshvatljivo. Ono što sigurno znamo je da on neće biti gori od Klintonovih. Zašto nismo odbili, ili sačekali?

Prva posledica se već oseća. Srbe na Kosovu hvata panika, jer su videli da u Americi i može da se promeni politika, ali u Srbiji ne. Ovde imamo „veće katolike od pape“, koji ispunjavaju jednostrane ugovore. Sa stanovišta međunarodnog prava – samo da podsetim – svaki ugovor koji se ispunjava jednostrano je ultimatum.

Goran ĐORĐEVIĆ, pravnik, doskorašnji član DSS

Prihvatanje pozivnog broja za tzv. republiku Kosovo samo je poslednji od dugog niza ustupaka koji dokazuje spremnost svake vlade koja ne pravi razliku između srpske budućnosti i EU da problem Kosova i Metohije okonča priznanjem južne srpske pokrajine makar se to eufemistički nazvalo i pravno obavezujući sporazum. Ovo govori o dve prisutne tendencije. Da Vlada Srbije nije u stanju da prepozna prioritete jedne države, a to je očuvanje države, i druga još pogubnija da je zarad neizvesnih integracijskih eksperimenata spremna da žrtvuje osnovne državne atribute.

Od 2008. godine, svaka prilika da se problem Kosova i Metohije sagleda u organima i institucijama u kojima bi mogao da se spreči dalji proces puzajuće nezavisnosti svesno se odbija i to upravo sa srpske strane. Današnja vlada Srbije nije u stanju da sagleda aktuelna svetska kretanja, kao što nije bila u stanju da ih sagleda ni početkom ’90-tih godina, niti je u stanju da anticipira događaje sa kojima se suočava svet poslednjih nekoliko godina. Srpske vlasti ne mogu i ne žele da vide svet drugačijim pogledom od onog koji predstavlja ideološku matricu dodeljene uloge, koje onemogućava slobodan pogled na svet na početku 21. veka koji je oslobođen recidiva ishoda „hladnog rata“.

Za državni vrh Srbije, svako novo uskraćivanje srpske državnosti na Kosovu predstavlja priliku za novi ustupak. Spisak propuštenih prilika i prihvatanja je dug. Počelo je sa Briselskim sporazumom. Usledilo je oduzimanje kompleksa na Brezovici, oduzimanje Trepče, priznanje diploma, saobraćajnih dozvola, članstvo u Olimpijskom komitetu, povlačenje ostataka srpske države na Kosovu i Metohiji, sledujuće inkorporisanje Univerziteta sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici u obrazovni sistem tzv. Republike Kosovo, nisu bili dovoljni da zaustave ovo srljanje u istoriju.

Vlada Srbije dobrovoljno robuje matricama o kraju istorije, svodeći sebe na ulogu prosvetiteljske manjine koja treba da omogući konačno rešenje srpskog pitanja na Balkanu. Ilustrativni, i dovoljno zabrinjavajući primeri su odnos prema Republici Srpskoj, spremnost da se zbog hrvatske blokade poglavlja menjaju sopstveni zakoni, podrška režimu u Crnoj Gori, najave promena Ustava RS.

Izvor: Fond Strateške Kulture