Умро Збигњев Бжежински идеолог униполарног света

Саветникк за националну безбедност бившег председника САД Џимија Картера (1977-1981), један од најзначајнијих америчких спољнополитичких идеолога и геостратега Збигњев Бжежински умро је у 90. години, саопштила је преко друштвених медија његова ћерка Мика Бжежински, водитељка ТВ мреже MSNBC.

У саопштењу, она је навела да је он био „врхунски јавни службеник… бриљантан, посвећен и лојалан“, а као отац „изузетно инспиративан, пун љубави и посвећен отац каквог би свака девојчица желела да има“.

Навела је да је њен отац умро „мирно“.

New York Times је прецизирао да је аутор књиге „Велика шаховска табла: доминација Америке и њени геостратешки императиви“ умро 26. маја.

Прошле године се појавио његов рад у којем је предлагао да се формира троугао САД-Русија-Кина. У ту своју конструкцију уградио је скривено лидерство Сједињених Држава на рачун Русије. Но, без обзира на то, овај рад је фактичко признање краја униполарног света, чији је био један од главних идеолога.

Прелазак Крима у састав Русије и пораз западног концепта у Сирији, сматрао је тешким поразима узрокованим неодлучношћу Барака Обаме. Подржавао је Хилари Клинтон током председничке кампање.

У априлу је иступио са иницијативом да се Крим подели између Украјинаца, Руса и кримских Татара, иако је признао да то полуострво никада није било украјинско. На ово се нико озбиљан и утицајан није ни осврнуо.

Његов утицај је допринео рушењу економских баријера између Запада, с једне, и тадашњег Совјетског Савеза и Кине, с друге стране, а његови геостратешки погледи у значајној мери су утицали на касније урушавање совјетског блока и окончање Хладног рата.

Бжежински је помогао председнику Картеру и да се премости дубоки јаз између ригидних лидера Египта и Израела, Анвара ел-Садата и Менахема Бегина, што је довело до историјског споразума између две земље у септембру 1978 у Кемп Дејвиду.

Само три месеца касније, нормализовани су односи САД и Кине, што је, према Бжежинском, био приоритет америчке политике.

Рођен је у Варшави 28. марта 1928. као најстарији син пољског дипломате Тадеуша Бжежинског. После краћег периода у Француској и Немачкој, од 1938. живи у Канади, где му је отац био генерални конзул у Монтреалу и где остају пошто су после Другог светског рата комунисти преузели власт у Пољској.

Касније је докторирао на Харварду, у САД.

Бжежински је рано привукао пажњу политичара као стручњак за комунизам и комунистичке земље. Као саветник, служио је већ 1960-их у демократским администрацијама председника Џона Кенедија и Линдона Џонсона.

У децембру 1976, после победе на председничким изборима, Џими Картер му је понудио место у својој администрацији. Није желео да буде државни секретар, пошто је сматрао да више може да допринесе као саветник за националну безбедност у Белој кући.

Често је био у сукобу с државним секретаром Сајрусом Венсом, што је допринело утиску у јавности да Картер не може да свој спољнополитички тим држи под контролом.

Врхунац у таквој перцепцији била је талачка криза у Ирану 1979, која је указала на слабљење глобалне моћи и утицаја САД. Почетком 1980, Бжежински је постао уверен да преговори о ослобађању талаца из америчке амбасаде у Техерану не воде никуда, и почео да се залаже, уз подршку Пентагона, за војну интервенцију.

И поред Вансовог противљења, Картер се одлучио за војну акцију, која се завршила неуспехом и војним и политичким понижењем САД. То је добрим делом утицало да Ванс поднесе оставку, а касније те године да на председничким изборима Картер изгуби од Роналда Регана.

Извор: Факти, ЦЕОПОМ Истина