Umro Zbignjev Bžežinski ideolog unipolarnog sveta

Savetnikk za nacionalnu bezbednost bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera (1977-1981), jedan od najznačajnijih američkih spoljnopolitičkih ideologa i geostratega Zbignjev Bžežinski umro je u 90. godini, saopštila je preko društvenih medija njegova ćerka Mika Bžežinski, voditeljka TV mreže MSNBC.

U saopštenju, ona je navela da je on bio „vrhunski javni službenik… briljantan, posvećen i lojalan“, a kao otac „izuzetno inspirativan, pun ljubavi i posvećen otac kakvog bi svaka devojčica želela da ima“.

Navela je da je njen otac umro „mirno“.

New York Times je precizirao da je autor knjige „Velika šahovska tabla: dominacija Amerike i njeni geostrateški imperativi“ umro 26. maja.

Prošle godine se pojavio njegov rad u kojem je predlagao da se formira trougao SAD-Rusija-Kina. U tu svoju konstrukciju ugradio je skriveno liderstvo Sjedinjenih Država na račun Rusije. No, bez obzira na to, ovaj rad je faktičko priznanje kraja unipolarnog sveta, čiji je bio jedan od glavnih ideologa.

Prelazak Krima u sastav Rusije i poraz zapadnog koncepta u Siriji, smatrao je teškim porazima uzrokovanim neodlučnošću Baraka Obame. Podržavao je Hilari Klinton tokom predsedničke kampanje.

U aprilu je istupio sa inicijativom da se Krim podeli između Ukrajinaca, Rusa i krimskih Tatara, iako je priznao da to poluostrvo nikada nije bilo ukrajinsko. Na ovo se niko ozbiljan i uticajan nije ni osvrnuo.

Njegov uticaj je doprineo rušenju ekonomskih barijera između Zapada, s jedne, i tadašnjeg Sovjetskog Saveza i Kine, s druge strane, a njegovi geostrateški pogledi u značajnoj meri su uticali na kasnije urušavanje sovjetskog bloka i okončanje Hladnog rata.

Bžežinski je pomogao predsedniku Karteru i da se premosti duboki jaz između rigidnih lidera Egipta i Izraela, Anvara el-Sadata i Menahema Begina, što je dovelo do istorijskog sporazuma između dve zemlje u septembru 1978 u Kemp Dejvidu.

Samo tri meseca kasnije, normalizovani su odnosi SAD i Kine, što je, prema Bžežinskom, bio prioritet američke politike.

Rođen je u Varšavi 28. marta 1928. kao najstariji sin poljskog diplomate Tadeuša Bžežinskog. Posle kraćeg perioda u Francuskoj i Nemačkoj, od 1938. živi u Kanadi, gde mu je otac bio generalni konzul u Montrealu i gde ostaju pošto su posle Drugog svetskog rata komunisti preuzeli vlast u Poljskoj.

Kasnije je doktorirao na Harvardu, u SAD.

Bžežinski je rano privukao pažnju političara kao stručnjak za komunizam i komunističke zemlje. Kao savetnik, služio je već 1960-ih u demokratskim administracijama predsednika Džona Kenedija i Lindona Džonsona.

U decembru 1976, posle pobede na predsedničkim izborima, Džimi Karter mu je ponudio mesto u svojoj administraciji. Nije želeo da bude državni sekretar, pošto je smatrao da više može da doprinese kao savetnik za nacionalnu bezbednost u Beloj kući.

Često je bio u sukobu s državnim sekretarom Sajrusom Vensom, što je doprinelo utisku u javnosti da Karter ne može da svoj spoljnopolitički tim drži pod kontrolom.

Vrhunac u takvoj percepciji bila je talačka kriza u Iranu 1979, koja je ukazala na slabljenje globalne moći i uticaja SAD. Početkom 1980, Bžežinski je postao uveren da pregovori o oslobađanju talaca iz američke ambasade u Teheranu ne vode nikuda, i počeo da se zalaže, uz podršku Pentagona, za vojnu intervenciju.

I pored Vansovog protivljenja, Karter se odlučio za vojnu akciju, koja se završila neuspehom i vojnim i političkim poniženjem SAD. To je dobrim delom uticalo da Vans podnese ostavku, a kasnije te godine da na predsedničkim izborima Karter izgubi od Ronalda Regana.

Izvor: Fakti, CEOPOM Istina