Upustvo za upotrebu Sonje Biserko

Notorni neprijatelj Srbije, i borac za (ne)ljudska prava svih živujućih u toj istoj Srbiji, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Sonja Biserko izjavila danas da je  „premijer Aleksandar Vučić jedini korektno reagovao na incident u Potočarima“. Šta je to korektno, nije objasnila.

Pošto je često teško razumeti medijski profit izjava Sonje Biserko, nije zgoreg pogledati uputstvo za upotrebu dotične. Prvo, toliko godina opanjkavati, govoriti u apsolutno svakoj prilici nešto loše o državi u kojoj živi, koju čak šta više nepodnošljivo mrzi, što je dokazala unikatnim ponašanjem na Međunarodnom sudu pravde u Hagu povodom spora Hrvatske i Srbije za „uzajamno počinjeni genocid“, gde je svedočila, potpuno neargumentovano, protiv svoje države Srbije, što je jedinstven slučaj pred raznoraznim svetskim sudovima i tribunalima, je dokaz da sa dotičnom, što bi rekao narod „nešto debelo nije u redu“.

To da neko priča jedno a da je stvarnost drugo ima svoj naziv u psihijatriji ili kliničkoj psihologiji, ali to sad nije bitno. Bitno je da su i nedovoljno obrazovani i nedovoljno inteligentni slušaoci i čitaoci njenih „biser-izjava“ (možda je po tome i dobila prezime, ko zna) „provalili“ ili „prokužili“ šta je žena, u stvari, htela da kaže.

Drugo, što sledi iz ovog prethodnog, je da sve što Sonja Biserko kaže treba da se razume ili protumači kao – suprotno. To je najvažniji deo za upotrebu misaonosti dotične.

Dakle, prećutala je da je to što je Vučić „kao ipak“ odlučio da ide na klanjanje i izvinjavanje u Potočare nov šamar i nastavak batinjanja Srbije, što ona trpi, grogirana, već petnaest godina. Pisali pametni ljudi, obratili mu se i studenti, ali ne vredi. Neki ljudi jednostavno imaju potrebu da budu uniženi, da bi mogli ikako da funkcionišu. Tu su Sonja Biserko i Aleksandar Vučić isti, zato se i razumeju. Zato je i S.B. ćutala o Vučićevom odlasku u Potočare. Zato ga i pravda.

Dalje, izjavila je da „napad na Vučića najviše šteti samoj Srebrenici, porodicama žrtava i žrtvama uopšte“. A gde je tu šteta za Srbiju? Kakva je to zemlja čijeg Premijera može da gađa flašama i kamenjem svaka šuša ili uspaljeni verski nacionalista? A kakav je tek to Premijer, koji dozvoljava da mu se tako nešto dešava?

Tumačenje reči Sonje Biserko je, u stvari, ovo – napad na Vučića najviše šteti Srbiji i njenim građanima, uopšte, jer imaju utisak da žive u banana-državi s kojom radi ko šta hoće.

Pa onda, „da nije dobro što se sada u Srbiji konstruišu različite teorije zavere i da porodice žrtava samo žele da se prizna da je to bio genocid i njihova tragedija“.

Tumačenje broj 2 – dobro je što se sada u Srbiji konstruišu, odnosno prepoznaju, različite teorije zavere, jer za normalan svet postoji i nešto važnije (nepodnošljiv život u Srbiji i urušavanje države po svim osnovama) od neostvarenog (ovog puta) i debelo plaćenog cilja, a to da je samo prisustvo Vučića u Srebrenici priznanje nepostojećeg genocida.

Tragedija da, genocid ne. E sad ko neće dobiti platu od nalogodavaca konstrukcije medijske strašne laži o postojanju, pa onda i o priznanju genocida, mi ne znamo. Znamo da će biti kazni za neizvršen zadatak, postrojavanja, dranja, pretnji…Ali sve na nivou. Kao što ume vrlo (ne)kulturno pomoćnik američkog državnog sekretara Viktorija Nuland.

Dalje, tumači nam S.B da je „sa tačke gledišta međunarodnih predstavnika, odluka Vučića da prisustvuje komemoraciji u Potočarima doživljena kao akt hrabrosti“.

Tumačenje broj 3 – sa tačke gledišta međunarodnih predstavnika, odluka Vučića da prisustvuje komemoraciji u Potočarima doživljena je kao akt doslednog slugeranjstva, kukavičluka i straha za svoju glavu. Sa tačke gledišta Srbije – akt ulizivanja i poniznosti.

I za kraj, mada mnogo toga bi rečeno od strane S.B., najveći „biser“ izgovoren očito vrlo ljutito, sa ogromnom dozom nezadovoljstva što je režirana srebrenička predstava završila poppuno drugačije od očekivanog,  „Vučić je dao korektnu izjavu nakon povratka u Beograd. Međutim, sve ostale reakcije u Beogradu su bile katastrofalne i u funkciji demonizacije Bošnjaka“.

Tumačenje za kraj – Vučić NIJE dao korektnu izjavu nakon povratka u Beograd. Pravio je od sebe, kao što to narcisoidno ume, heroja i žrtvenika za Srbiju, što svakako nije, niti će ikada biti, i prozvao srpske navijače koji su napravili „frku“. On ih je „video, i prepoznao“. I opet srpska krivica, iako od straha i panike nije znao ni gde je, ni kuda ide, ni šta mu se dešava.

I, međutim, sve ostale reakcije u Beogradu su bile otrežnjujuće i u funkciji shvatanja pogubnosti ovakvog ponašanja i ovakve politike A.V.

Što se tiče demonizacije bosanskih muslimana koji sebe zovu Bošnjacima, pa sami su se demonizovali kada su, oni koji su, pristali da slede put Alije Izetbegovića, i žrtvovanja sopstvenog naroda, srebreničkog ponajviše, za više ciljeve – ali tuđe.

Izvor: Fond Strateške Kulture