Vatrobljuvački mirotvoritelju – miš u Niš, iš iz Niš!

Vatrobljuvački mirotvoritelju,

Biranim rečima oglasio si se iz Skoplja: ’’Neki na Balkanu i dalje misle da treba da se bijemo’’, dok tvoj tvorac, saradnik i ’’opozicioni’’ miljenik, osuđeni ratni zločinac, poziva na novi mitingaški pohod na Hrtkovce. Istovremeno preteći i vređajući poslanice opozicije u Skupštini. Dok se tvoja predsednica Skupštine, Maja-sedam-stranaka pravi da to niti čuje niti vidi. Iako si ti oličenje i unutrašnje demokratije i divnih dobrosusedskih odnosa, u koje može da se uračuna i izjava tvog ministra odbrane, koji kaže da o dolasku u Hrvatsku’’može da odluči vrhovni komandant Vojske Republike Srbije, a nikako o tome ne mogu da odluče hrvatski ministri“. Što je idiličan primer dobrosusedskih odnosa. Kome bi se i svi Srbi radovali, kada bi, na primer, istu rečenicu o dolasku u Srbiju izrekao Hrvatski ministar odbrane. Govoreći kako mu je za ulazak u Srbiju dovoljno samo naređenje vrhovnog komandanta hrvatske vojske.

Ali, za tebe je ’’važno da razgovaramo o budućnosti bez obzira na gorčinu koja je i danas na tom sastanku ispoljena’’. A gorčinu si ispoljavao samo ti. Kako bi dao na značaju sam sebi. Uz sladunjavi dodatak: ’’Daću sve od sebe za to da život pobedi’’. Baš kao što si onomad, ratnohuškačkom radikalskom izjavom ’’100 za jednog’’ davao sve od sebe da život ne pobedi.

Pa si nas sada i prosvetlio da na Balkanu svi lažu koliko imaju stanovnika ’’zato što nam svi ljudi odoše za nekim boljim životom, zato što mnogi misle na Balkanu da treba da se bijemo ili čekaju sledeću priliku za nešto slično’’. I u pravu su ljudi. Jer su se zlikovci devedesetih samo preobukli u nova evropska odela. Dok Evropa zatvara oči da ne vidi krv na njihovim rukama. Kojima se sada rukuju u ime mira, koji nema alternativu. Mada ti sada nisi hteo da se rukuješ sa Tačijem, iako ste to ’’učinili bezbroj puta ranije’’. Ali, ipak si naglasio: ’’Važno je da razgovaramo i to bez obzira na žuč i gorčinu koju su mogli da osete kod mene u toku današnjih razgovora’’. A šta će zaista biti, javno je uskliknula maketa premijerke, lično: ’’Neću se ni u jednom trenutku uplašiti ni libiti da potpišem šta god treba da se potpiše…’’. Čime je naglasila svoju samostalnost u odlučivanju. Što se sasvim logično nadovezalo na tvoje reči: ’’ Dijalog treba da se nastavi, a ja, možda u ovom trenutku lično nisam najpogodnija osoba za to, jer sam prepun nekog jeda i žuči…’’

I zato će, maketa premijerke potpisati sve što treba, jer ona sa žuči nema problema. A, i veruje Tačiju. Sem toga, ti si izjavio: ’’1999. godine smo poraženi od 15 najmoćnijih zemalja sveta i to je bio početak svih naših problema’’. Samo zaboravljaš da se pohvališ da se taj poraz desio kada si ti bio radikalski ministar u Vladi Srbije. Zato sada kažeš da će o svemu odlučiti narod. Na poštenom referendumu, organizovanom u demokratskoj atmosferi, baš kao i svi izbori u tvojoj nadasve demokratskoj Srbiji. Jer, kao što reče: ’’Treba da slavimo život, a ne smrt’’. Kao što su slavili smrt oni radikalski idioti koji su uzvikivali: ’’100 za jednog’’.

I na kraju sam si sebe optužio: ’’Treba reći kako stvari zaista stoje, a ne da se pravimo ludi i ulepšavamo’’. I to, bez trunke stida i srama, kažeš ti, posle svih bestijalnih laži, obmana i prevara. Ti, koji Nišlijama otimaš aerodrom i strancima daješ milione evra subvencija da otvore fabrike, u kojima radnici primaju 200 evra platu i od te plate sami sebi kupuju pelene – jer ih vlasnici fabrike tretiraju kao roblje. I ti sad govoriš da ne treba ulepšavati stvari.

Zato te pozdravljam tvojim tradicionalnim pozdravom:

Miš u Niš – iš iz Niš!

Zauvek vaš

poslušni građanin,

Srba

P. S.

Ko se ne pobuni – ima puno pravo da bleji. Za bolje i nije.

Izvor: Danas