Vera u Boga i američko bezumlje

Američki psiholozi su veru u Boga ubrojali u… psihičke bolesti. O tome govori sajt VistaNews.ru. Kako proizilazi iz saopštenja, tokom nekoliko godina američki psiholozi su pratili grupu religioznih ljudi koji su bili sigurni u postojanje Boga i uticaj koji On ima na sposobnost čoveka da donosi odluke i shvata njihove posledice. Prema tim istraživanjima psiholozi su odlučili da veru u Boga ubroje u psihičke bolesti.  Ti „specijalisti“ smatraju  da religiozni ljudi često pate od preterane uznemirenosti i paranoje, kao i da su skloni  emocionalnoj nestabilnosti.

Svoje zaključke profesor psihologije, doktor Lilian Anders zasniva, istina, na primeru sektaša – „Jehovinih svedoka“, ukazujući da oni zbog svoje vere odbacuju da prime transfuziju krvi, te zato treba da im se oduzme pravo da samostalno odlučuju o tome kako će biti lečeni. Ukoliko predlog američkog psihologa bude zvanično odobren i počne da se primenjuje, u tom  slučaju, kako konstatuje sajt, lekari mogu da koriste različite oblike terapije koje su ljudi do sada odbijali iz religioznih pobuda.

Mi smo zamolili protojereja Dimitrija Vasiljenkova, saradnika Sinodalnog odeljenja za  vezu sa Oružanim snagama i pravnim ustanovama i predsednika odeljenja Sankt-Peteerburške jeparhije za vezu sa kozacima da prokomentariše „otkriće“ američkih psihologa.

Čovek koji živi bez Boga je bezuman, jer on živi u svojoj bezumnoj stvarnosti. U okviru tog bezumlja koje ga okružuje on stvarno ne može normalno da shvata realnost. Tu mi kod američkih psihologa zapažamo nešto slično – komunicirajući sa isto takvim bezumnim ljudima kakvi su i sami, ti „specijalisti“ prave bezumne zaključke.

Sa druge strane, Amerika  je zemlja koja je sklepana od predstavnika svih mogućih sekti što, uostalom, kaže i istorija SAD. Zato psiholozi stvarno mogu da prave pogrešne zaključke, mešajući pravu veru u Boga sa različitim oblicima sektašenja. Što se tiče sekti, stvarno, može da se napravi zaključak o bezumlju. Ali zašto, u tom slučaju, američki naučnici to ne podvuku? Jer ukoliko oni smatraju da je čovek koji veruje u Boga bez uma, i to se prihvati, u budućnosti je u takvu formulaciju moguće smestiti svakog. Na primer – ovi ljudi ne veruju u Boga, oni su, znači, normalni, a ovi drugi, pravoslavci, oni veruju u Boga, znači da oni nemaju pameti. To je vrlo lukavo smišljeno sa velikim mogućnostima za korišćenje u budućnosti.  Kroz izvesno vreme ta formulacija će moći da se koristi prema svima za koje smatraju da im ne odgovaraju. Danas je za svetsku finansijsku elitu korisno da podržava normalne ljude koji veruju u Boga, ali sutra zahvaljujući svom zaključku oni mogu pravoslavne hrišćane  da upišu u bezumnike.

Kao zaključak: jedni bezumnici proučavaju druge bezumnike i prave apsolutno bezumne zaključke. Mislim da takav „rezultat“ razmišljanja nije slučajan, već da je planski urađen. To se čini da bi se na bazi njega  u budućnosti svet mogao da preformatira onako kako to samo njima odgovara.  I ukoliko u taj svet ne budu spadali i ljudi koji veruju u Boga, protiv njih će, to znači, moći da se koriste zakoni „preformatiranja“, na primer tako, što će pravoslavni hrišćani biti proglašeni  za lude ljude.

Sve to predstavlja karike istog lanca čiji je cilj da se pokori ceo svet i da se formira antihrišćanski svetski poredak, da se uništi naša, mada i pogrešno postavljena, iskonska hrišćanska civilizacija. Zato se pravoslavci tome i ne čude. U SAD žive  previše pragmatični ljudi, te zato, ukoliko oni nešto i rade, to nikako nije tek tako, već zbog konkretnih ciljeva i nekog daljeg korišćenja. Ukoliko uspeju da na sve vernike okače pločicu na kojoj će pisati „psihički rastrojen“, prema vernicima će se posle svi ponašati kao prema ludim ljudima sa kojima, kako se to obično kaže „nema priče“. Tako da sam ja duboko ubeđen  da navedena u početku teksta istraživanja uopšte nisu slučajna!

Izvor: Fond Strateške Kulture