Замислите да сте новинар и једног дана позовете председника државе да вам прокоментарише неки догађај, рецимо – ослобађајућу пресуду Мирославу Мишковићу – а председник државе се издере на вас бираним речима: „Ево вам тајкуни, нека вам воде државу и нека покраду све што је у међувремену створено!“

– Али, председниче, ја сам из Новости! Ништа нисам крив! – мора да му је пре неки дан рекао новинар Вечерњих новости, у тренутку кад је председника позвао за ексклузивну изјаву, која је, додуше, више личила на ексклузивно урлање са елементима ексклузивног нервног слома.

И то је у Новостима пренето као – “председник је ексклузивно изјавио за Новости” – мада је требало да пише – председник се ексклузивно издрао за Новости: “Ево вам тајкуни, нека вам воде државу и нека покраду све што је у међувремену створено!”

Дакле, вест је требало да гласи: “Председник Србије Александар Вучић јуче је, поводом одлуке Апелационог суда да укине пресуду Мирославу Мишковићу, ексклузивно попиздео за Новости, рекавши нашем новинару: Ево вам тајкуни, нека вам воде државу и нека покраду све што је у међувремену створено!”

Ситуација је била слична ко оно кад вам цркне бојлер, а ви позовете изабраног водоинсталатера да му свечано саопштите: “Мајсторе, ти си ми јуче поправљао бојлер, али он и даље цури! И то више него пре поправке!”

А изабрани водоинасталатер довати папагајке, зафрљачи их у вашем правцу, и бесно узвикне: “Ево вам папагајке, па поправљајте сами, мамицу вам незахвалну!”

– Али мајсторе, ја нисам водоинсталатер! Како бих вам рекао, ствар је можда малко компликована: ви сте водоинсталатер, а ја вас плаћам да ми поправите бојлер“

– Ма ево вам, бре, папагајке, па поправљајте сами, нек вам цури вода и нека покварите све што сам ја већ у међувремену оправљао!

– Али, мајсторе, ви нисте добро оправљали, ту није моја кривица…

– Ма немој! Ти ћеш ми кажеш, ја сам, бре, водоинсталатер 30 година!

– Али, мајсторе, сви остали мајстори су добро обавили свој посао, сем вас! Чак је и бравар био бољи!

– Ма немој! Ево вам онда молери, керамичари, електричари, аутомеханичари, бравари и столари, нека вам воде државу и нека покраду све што је у међувремену створено! – каже вам на крају изабрани водоинсталатер, љут на вас што вам је тотално покварио бојлер који вам је и овако и онако био покварен.

У земљама где је власт подељена на законодавну, судску и извршну постоји неписано правило да председник државе, кад га позовете да вам коментарише пресуду каквог суда, рутински изјави: „Не коментаришем судске пресуде“.

У државама где је власт подељена на Александрову, Алекову и Ацину, постоји неписано правило да се председник рутински издере, кад га позовете да вам коментарише пресуду каквог суда: „Ево вам тајкуни, нека вам воде државу и нека покраду све што је у међувремену створено!“

Тако да после ослобађајуће пресуде Мишковићу, Србију, према визији председника, чека серија вести из жанра црне хронике, поџанр ситне крађе.

– Украден министар Вулин, човек који је у међувремену створен! Украдена већ украдена лична карта Андреја Вучића, човека који је у међувремену створен! Украден Бата Гашић, човек који је у међувремену створен! Украден Информер, часопис за паранормалне појаве који је у међувремену створен! Украден доктор Небојша Стефановић, човек који је у међувремену створен! Ма шта створен, чак је у међувремену и докторирао! – тако да ће, мало по мало, бити покрадено све што је у међувремену створено, због чега ће наша земља гарантовано у међувремену претрпети немерљиву штету.

У Србији постоји јасна подела власти – Вучић може да хапси, али још не може да суди, ваљда није положио правосудни испит. Међутим, Вучићева време, такозвано Вучићево међувреме, јесте епоха познатија као: „Нисам гинеколог, ал’ могу да погледам!“

Па у случају убиства у Борчи председник наступа под геслом: „Нисам форензичар, ал’ могу да погледам!“, у случају уласка Звезде у Лигу Европе председник наступа под геслом: „Нисам центарфор, ал’ могу да погледам“, док у случају Мишковић председник наступа под геслом: „Нисам Апелациони суд, ал’ могу да апелујем“.

Постоји једна теорија која каже да и над попом има поп, јербо је црква тако устројена да чак и кад никога не видите изнад попа, чини вам се да има ту нешто.

Србија је, пак, устројена тако да чак и када над Апелационом судом не видите никога, чини вам се да има ту неки Апелациони суд.

А и да вам се не чини, тај неки ће вам се сам јавити.


Извор: Н - 1

Оставите коментар

Оставите коментар на Вести из Вучићевог међувремена

* Обавезна поља