emil-vlajki03rasfoto-dejan-bozic_origМилорад Додик, уза све напоре, није имао среће. Када је дошао на власт, сви велики привредни системи Републике Српске, били су уништени и опљачкани. Пореске обавезе од 750 милијуна марака, настале пре његовог доласка, нису могле бити реализоване јер су дужничка фантомска подузећа нетрагом нестала. Неке су банке биле такође опљачкане и будзашто продате.

Две године касније, почела је светска економска криза, а опоравак светске привреде је почео тек 2011. године, док се код нас то почело осећати много касније. За то су време паре од Телекома нестале у куповању социјалног мира.

Нажалост, пљачке природних ресурса и привреде, која је започела и пре самог Дејтона, те масовна запошљавања ради политикантских циљева нису престајала, посебно на локалним нивоима. Слаб реални сектор и бујање буџетске, добрим делом паразитске, класе, погоршало је кризу.

Поврх свега, можда и немогућност доношења стратешког плана развоја РС, узроковало је и крпљење буџета сваке године. Када се привреда почела помало опорављати, дошле су поплаве.

Милорад Додик, као председник владе и председник Републике, јест командно одговоран за садашњу укупну ситуацију, што нема везе са оним што му опозиција пребацује јер, поновимо, остаје чињеница да му ни лоше економско наслеђе, ни околности (светска криза, поплаве) нису ишле на руку.

Није, међутим, био одлучан у борби против корупције и криминала. Посебно је пропустио тренутак онда када, имајући велику харизму у народу, није изашао из своје партије која се након 2010. године није могла више успешно морално опоравити, и није формира свој покрет, своју нову политичку партију. Да је то урадио, стање у земљи би сада било пуно боље.

Покушаји ојачања привреде неким, показало се, илузорним пројектима: аеродром у Требињу, електрични поштански аутомобили, текстилне фабрике у Херцеговини, недовољно јасни међународни кредити, итд, нису донели очекиване резултате.

Нажалост, нису се реализовали, из непознатих разлога, ни руски кредити који су Републику Српску могли извући из садашње незавидне ситуације. Можда ће се једног дана објаснити ова „руска издаја“.

Република Српска у овом часу има три излаза.

– Да, имајући у Влади визионаре, а не само стручњаке и добронамерне особе, одлучно крене ка свом политичком осамостаљивању у комбинацији са хитним стварањем подузетничко-финансијског капитала чиме би се привреда брзо и учинковито опоравила. Ствар би још увек могла успети ако би се у томе сложили СНСД са својим коалиционим партнерима.

– Друга опција је да се, без пута ка даљњем осамостаљивању, створи предузетничко-финансијски капитал, да привреда РС ојача и да се на равној нози успоставе односи са Федерацијом и међународном заједницом, дакле и са НАТО-ом. У том би случају РС, унутар федеративне БиХ, рационално обједињене али и довољно децентрализиране, можда могла очувати извесну самосталност.

– Трећа опција је она чему се РС сада ужурбано креће уз свесрдну помоћ неких опозиционих партија: потпуна зависност од ММФ-а, стварање унитарне, централизоване бошњачке државе. Земље која ће ући у НАТО али, као ни Турска, а из истих разлога, никада у Европску унију.


Извор: НСПМ

Оставите коментар

Оставите коментар на Време преокрета

* Обавезна поља