Vreme za kraj protektorata na BiH

Pre 20 godina međunarodna zajednica je bila prisiljena direktno intervenisati da se zaustavi krvavi bratoubilački rat „svih protiv svih“, koji je pratio nasilni raspad bivše Jugoslavije – nekada moćne jedinstvene države Južnih Slovena.

Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini je značio kraj ratnim operacijama, razdvojio sukobljene strane, položio kamen temeljac nove multietničke i multikonfesionalne države na načelima široke autonomije. Teško je preceniti značaj Dejtona u ovom smislu.

Iako zvuči banalno, 20 godina je dug period. Možda ne u smislu istorije, ali svakako sa tačke gledišta ljudskog života. Tokom ovog perioda u Bosni i Hercegovini je odrasla i sazrela nova generacija koja ne zna za strahote rata, eksplozija, bombardovanja i snajperista. I to nije malo. Ali očigledno to nije dovoljno. Nema društva koje bi moglo živeti samo od istorije, uspomena i preživljavanja. Ali ovakvu situaciju sada vidimo u Bosni i Hercegovini. Društvu je potrebno stalno kretanje prema napred, razvoj i usavršavanje, pri tome pokretačke snage ovih procesa moraju se nalaziti u srcu društva. Ali to se nije desilo.

Učešće spoljnih snaga u upravljanju prilikama u BiH je prvobitno imalo presudni značaj. Mirovni sporazum je rođen preko okeana, nametnut narodima Bosne i Hercegovine od strane međunarodne zajednice, koja je na sebe preuzela posebnu glavnu ulogu u njegovom sprovođenju i odgovornost za organizaciju bolje budućnosti nove države. Čini se da je pre 20 godina to bio logičan i prihvatljiv izlaz. Pitanje je sada da li smo uspeli izvršiti postavljeni zadatak… Teško je dati jednoznačni odgovor.

Princip ravnopravnosti konstitutivnih naroda i raspodele nadležnosti između dva entiteta i vlasti na državnom nivou udario je temelj novom sistemu, od čijeg integriteta je zavisila čvsrtoća i efikasnost cele administrativne izgradnje. Uz dosledno ispunjavanje dejtonskih principa i odredaba Ustava, Bosna i Hercegovina je mogla postići stabilnu državnu strukturu. Sada vidimo da do toga nije došlo.

Nažalost, deo međunarodne zajednice, koja je odgovorna za podsticanje procesa nacionalnog pomirenja i poverenja u Bosni i Hercegovini, je razmatrao stanje u zemlji kao neku vrstu „istorijskog i socijalnog eksperimenta“, sebe smatrao „supervladom“ i dodelio sebi pravo da diktira ovoj suverenoj i nezavisnoj državi uslove, pravila i načine ponašanja, ali i samog njegovog postojanja. I ne bi to bilo problem da je to dovelo do pozitivnih rezultata. Međutim, spomenuto „ručno upravljanje“ i pokušaji neopravdanog mešanja, između ostalog i s ciljem nasilne unitarizacije BiH, koja nije predviđena Dejtonom, tokom dve decenije ne samo da nisu obezbedili dostojanstveni socijalni i ekonomski razvoj bosanskohercegovačkog društva, nego su pogoršali situaciju i pojačali već postojeće duboke rascepe u društvu.

Ubeđeni smo da je vreme da se ekperiment spoljnog protektorata nad nezavisnom Bosnom i Hercegovinom zaustavi. Taj eksperiment ne samo da ponižava narode s bogatom istorijom državnosti, nego i objektivno pravi dodatne prepreke na suverenom putu pomirenja i razvoja, rađa osećanje neispunjenosti, stavlja u položaj totalne zavisnosti, oduzima inicijativu i primorava ljude da žive s prošlošću. Namere koje proizlaze od strane međunarodne zajednice da „usrećuju“ BiH na osnovu vlastitog pogleda na njenu budućnost su sumnjive i sa tačke gledišta iskrenosti i mogućnosti sprovođenja. Na kraju krajeva, veliku cenu za takvo eksperimentisanje će platiti narodi Bosne i Hercegovine.

Došlo je vreme da napokon dozvolimo narodima BiH da preuzmu punu odgovornost za sudbinu svoje zemlje u svoje ruke, odgovornost za njihovu sadašnjost i budućnost bez upliva Kancelarije visokog predstavnika i stranih ambasada, da ne postoji bojazan od povika i blokada sa njihove strane, da ne čekaju milostinju, da ne moraju slušati deljenje lekcija sa strane, već da žive svoje živote, da sami odrede svoje prioritete i načine njihovih postizanja. Možda će nekoga začuditi da ova ideja dolazi od predstavnika Ruske Federacije – države članice Upravnog odbora Saveta za implementaciju mirovnog sporazuma, jednog od garanata Dejtona i aktivnog učesnika u procesima regulisanja u Bosni i Hercegovini. Ali naš osnovni stav jeste da je rigidni međunarodni protektorat odavno iscrpljen i da je postao kočnica razvoju BiH. Intervencionizam, posredovanje i arbitraža visokog predstavnika više nisu potrebni i došlo je vreme da njegova kancelarija bude konačno zatvorena. Ustav u obliku u kojem je zamišljen i usvojen predstavlja čvrstu osnovu za razvoj bosanskohercegovačke države. Smatramo da bh. društvo treba da pošalje međunarodnoj zajednici odgovarajuću i nedvosmislenu poruku, koja onda u celom svetu mora da bude prihvaćena. To ne znači da Bosna i Hercegovina mora ostati sama. Nikako, BiH kao ravnopravan i poštovani član međunarodne zajednice i sada je u punoj meri prisutna u sistemu globalnih veza.

Ruska Federacija smatra BiH važnim političkim, trgovinskim i ekonomskim partnerom.

Autor je ambasador Ruske Federacije u BiH

Izvor: Nezavisne novine