Kvinta pohvalila Srbiju zbog uzdržanosti (prihvatanja poniženja)

BEOGRAD – Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da se Srbija u vezi sa posetom albanskog premijera Edija Rame pokazala u dobrom svetlu, da se tenzije jesu podigle, ali da to neće ugroziti stabilnost, kao i da nije ostvaren cilj da se ide korak dalje u međusobnim odnosima.

Dačić je ipak naveo da je ostvareno to da će premijer Vučić ići u uzvratnu posetu Albaniji, da će Rama ponovo posetiti Srbiju u decembru u okviru sastanaka kineskog premijera sa predsednicima vlada 16 zemalja u Beogradu i da se razgovara.

On je podvukao da su ambasadori Kvinte u današnjem razgovoru sa premijerom pozitivno ocenili ponašanje Srbije i njenog premijera i u tom tonu govorili i o uzdržanosti koja je pokazana.

Postoji diplomatska praksa prilikom ovakvih poseta gde zemlje nemaju baš najbolje odnose, rekao je Dačić za B92 i naveo da je Rama tu praksu prekršio.

Odgovarajući na pitanja u vezi sa Raminom posetom Preševu, Dačić je ocenio da su pojedine njegove izjave „besmislene” i da se „petlja u nešto što nije njegovo”.

Kako je rekao, Rama ne treba da govori o položaju Srba na Kosovu i Metohiji i da to upoređuje sa položajem albanske nacionalne manjine u Preševu i na jugu Srbije.

On je dodao da bi mogao da govori o položaju albanske nacionalne manjine kada bi se (poslanik) Riza Halimi prezivao Halimić, naglasivši da u Albaniji nigde ne može da se nađe prezime na -ić i da je tamo na sceni albanizacija srpske nacionalne manjine.

Dačić je zapitao i da li je neko video zastavu Kosova u Preševu i još jednom zapitao što onda Rama priča o statusu Srba na Kosovu.

Da li je to možda sve „velika Albanija”, zapitao je Dačić.

Upitan da li će povratak Vojislava Šešelja iz Haga uticati na stabilnost zemlje Dačić je rekao da na Šešelja ne gleda kao na politički već kao na humanitarni fenomen.

Ako neko u 21. veku misli da su Split, Zadar u Srbiji onda se to može tumačiti kao nešto ozbiljno, rekao je Dačić, ocenivši da je politika lidera radikala zastarela i da ne vidi da bilo ko danas u Srbiji zagovara takvu politiku.

To je humanitarno pitanje – ne vidim političku opasnost, rekao je Dačić.

On je, govoreći o rekonstrukciji vlade, rekao da ga to ne brine i da je to posao premijera.

Kako je naveo, sa Vučićem je do sada imao dobru saradnju i smatra da su zajednički ostvarili ciljeve od državnog interesa.

Vučić sa ambasadorima o poseti Rame i MMF

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić informisao je danas ambasadore zemalja Kvinte i ambasadora EU o poseti predsednika Vlade Albanije Edija Rame i posebno ukazao na provokaciju albanskog premijera tokom jučerašnjeg obraćanja medijima istakavši da je Srbija reagovala odlučno i istovremeno veoma uzdržano, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.

Svi ambasadori zaključili su da je, uprkos provokaciji Edija Rame, poseta bila istorijska i značajna za saradnju i stabilnost u regionu, saopštila je vladina.

Vučić i prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić sastali su se sa ambasadorima Kvinte (Velike Britanije Denisom Kifom, Republike Italije Đuzepeom Mancom, Savezne Republike Nemačke Hajncom Vilhelmom, Sjedinjenih Američkih Država Majklom Kirbijem, Republike Francuske Kristinom Moro), kao i ambasadorom Evropske unije Majklom Devenportom.

Tokom susreta premijer Vučić upoznao je ambasadore sa aktuelnim političkim i ekonomskim dešavanjima u Srbiji, kao i o ekonomskim reformama, stranim ulaganjima i razgovorima naše delegacije sa predstavnicima MMF-a.

Predsednik srpske Vlade zahvalio je ambasadorima na pomoći koju pružaju u privlačenju stranih investitora u Srbiju i ponovio da će im ovde biti obezbeđeno najpovoljnije poslovno okruženje u regionu.

Ambasadori Kvinte i EU dali su punu podršku Vladi Srbije u sprovođenju reformskih mera, pozitivno ocenjujući dosadašnji tok razgovora sa MMF-om.

Stanković: Stalno smo otvoreni za razgovore

BEOGRAD – Predsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa Zoran Stanković danas je izrazio spremnost za nastavak razgovora o poboljšanju uslova života i rada na tom prodručju koji su pre oko godinu dana prekinuti odlukom lokalnih albanskih političkih lidera.

On je, komentarišući stav albanskog premijera Edija Rame da Albanija „podržava i forsira” dijalog Albanaca iz tog regiona sa Vladom Srbije oko rešavanja životnih problema pre svega u oblasti infrastrukture i obrazovanja”, naveo da su Koordinaciono telo i Vlada „stalno otvoreni za te razgovore’ uz poštovanje Ustava i zakona Srbije.

„Nisam očekivao da će Rama izraziti punu podršku razgovorima između predstavnika Vlade Srbije i albanskih lidera na pitanjima koja se tiču života i rada ne samo Albanaca na teritoriji Preševa, Bujanovca i Medveđe”, rekao je Stanković Tanjugu.

On je podsetio da su ti razgovori započeti odlukom Vlade Srbije koja je usvojila zaključke u sedam tačaka „a koje pokrivaju sve one zahteve koje su Albanci imali ili imaju od 2001 .do 2012. kada je vlada usvojila taj predlog”.

„Na nama je da te razgovore nastavimo imajući pre svega u vidu da su razgovori prekinuti (u novembru prošle godine) voljom albanskih lidera”, rekao Stanković.

On je naglasio i da smo „mi bili stalno otvoreni da u jednom otvorenom dijalogu rešavamo sva pitanja koja su albanski lideri stavili pred Vladu u okviru Ustava i zakona koji vladaju u Srbiji”.

Prema njegovim rečima, Korodinaciono telo i Vlada su otvoreni za rešavanje svih problema i u okviru „konvencija koje imaju nacionalne manjiine a koje se odnose na prava i obaveza nacionalnih manjina u jednoj zemlji”.

„Spremni smo da razgovore nastavimo i nadam se da će nakon toga svi oni najbitniji zahtevi biti rešeni na osnovu postulata koje sam prethodno naveo, odnosno poštovanja Ustava i zakona Srbije”, zaklučio je Stanković.

Na osnovu razgovora koji su, u prisustvu predstavnika OEBS-a, tokom januara i februara vođeni sa predstavnicima Albanaca iz Preševa, Medveđe i Bujanovca, Vlada Srbije je 4. juna prošle godine usvojila zaključke od sedam tačaka.

To se odnosi na zastupljenost Albanaca u državnim institucijama, ekonomski oporavak tri opštine, službenu upotrebu jezika, pisma i nacionalnih simbola, decentralizaciju u pravosuđu, obrazovanje, kulturu i medije, zdravstvo i socijalnu zaštitu i bezbednost i mere za uspostavljanje poverenja na tom prostoru.

Politički predstavnici Albanaca sa juga Srbije razgovore su prekinuli jer tokom rasprave u Skupštini Srbije, krajem novembra prošle godine nije prihvaćen nijedan njihov amandman na mrežu sudova u Srbiji.

Izvor: Tanjug