Vučić i Srbija na pijačnoj tezgi

Najveći problem Olyksandra Vuchycha nije narod, koji se uprkos svemu ne buni, već što stvari ne funkcionišu onako kako on misli.

Nedavna izjava u Tirani je najbolja ilustracija „rezonovanja“ Vuchycha. Eto on bi sad malo sa Amerikancima u gasne mućke, preko Albanije ako ikako može. Kanda ne zna geografiju pa ne vidi da taj famozni i fantomski „trans-jadranski“ gasovod ne ide ni blizu Srbije, već povezuje (donedavno odanog a sad ko zna) Ujka Semovog vazala Tursku preko pokorene Grčke i fanatično odane (Velike) Albanije.

Vuchych kao da misli da može da balansira između Moskve i Vašingtona, tako što će danas da ugodi jednima a sutra drugima, poput jezička na vagi. Ali nekako sve što daje Zapadu ispadne konkretno, a sve što navodno daje Rusima budu tek simbolični gestovi.

Na primer, neće uvoditi sankcije Rusiji, ali će zato organizovati reizvoz poljskih jabuka, pa će Moskva – s punim pravom – da uvede sankcije Srbiji! Poslaće gardiste na paradu u Moskvu, a vojsku na antiruske NATO manevre u Nemačku. Kad Lavrov dođe u Beograd obećava mu učešće Srbije u „Turskom toku“, a čim Sergej Viktorovič ode, Vuchych trči u Tiranu (!) i podaje se fantomskom američkom projektu.

Vuchych razmišlja poput sitnog lopova na pijaci. Pa veli, nešto njima, nešto ovima, nešto meni, i svi mirni. Evo, vidite, hvale me sve novine i sve televizije i botovi u komentarima. Ali svaki simbolični gest kojim dobije poen od Rusije košta ga deset poena kod Amerikanaca. A svaki konkretni čin izdaje kojim bi dobio poen kod Amerikanaca, košta ga deset u Moskvi. On ne održava nikakvu ravnotežu, čak ni prividnu, već krčmi ono malo Srbije što je preteklo posle 15 godina žutooktobarske „demokratije, liberalizma i ljudskih prava“.

A narod sedi i ćuti. Kao da je sve ovo zaslužio.

Obavezna napomena da je sve ovo moje lično mišljenje i nema ama baš nikakve veze sa mojim poslodavcem.

Izvor: Stanje stvari