Вучић као Черчил – крв, зној и сузе

Штампа на немачком језику прати, између осталог, и привредне тешкоће Србије, било да је реч о размирицама са Москвом око плаћања и испорука гаса, било да су у питању ребаланс буџета и штедња на коју позив премијер.

Економски портал Дојче виртшафтс нахрихтен пренео је вест агенције „Риа новости“ према којој је Русија готово за трећину смањила своју испоруку гаса Србији – због дуга. Риа се позвала на српског министра енергетике Александра Антића који је рекао да Србија Газпрому дугује 224 милиона долара. Иако још нема проблема са снабдевањем гасом, министар је додао да са руским партнером тренутно интензивно разговара о регулисању ситуације. „У Србији, која је кандидат за пријем у ЕУ“, пише Дојче виртшафтс нахрихтен, „распламсала се жива дискусија о томе коме земља треба да се приклони. У једној репрезентативној анкети, више од 70 одсто грађана се заложило за јачање оријентације ка Москви, пише београдски дневник Политика. За приступ ЕУ је било само 54 одсто испитаних. Нешто мање од 72 одсто грађана је против приступања Србије НАТО-пакту. Када је реч о страним политичарима, најпопуларнији је руски председник Владимир Путин и то за 38 одсто испитаних, док је на другом месту немачка канцеларка Ангела Меркел (10 одсто)“.

„Србија је од марта 2012. званични кандидат за пријем у ЕУ. Између 2007. и 2013. та земља је добила 1,5 милијарди евра на име предприступне помоћи – како преноси Комисија ЕУ. Од 2000. до 2010. Србија је за сектор енергетике добила око 521 милион евра, што показује један документ ЕУ. У Србију је стално текао и новац Европске централне банке (ЕЦБ). А Немачка је, према информацијама Министарства спољних послова у Берлину, Србији ставила на располагање више од 1,3 милијарде евра за билатералну развојну сарадњу. Криза евра и тешкоће на тржишту челика довеле су до погоршања ситуације у Србији. Тамо је сада стопа незапослености од 25 одсто једна од највиших у Европи. 60.000 фирми је већ прошле године било пред банкротом, а буџетски дефицит је износио 7,5 процената“.

Драматичан апел Србима

А швајцарски дневник Ноје цирхер цајтунг пише о „драматичном апелу Србима“ који је упутио премијер Александар Вучић: „Када је Вучић недавно бранио ребаланс буџета за 2014, његова реторика је подсећала на чувени говор Винстона Черчила о крви, зноју и сузама. Вучић је замолио грађане Србије да у наредних годину и по дана покажу стрпљење и посегну за уштеђевином, те нагласио да нема алтернативе за штедњу […] Од суботе ће плате државних службеника које прелазе минимум од 25.000 динара, бити смањене за 10 одсто. Пензионерима је такође гарантована минимална пензија од 25.000 динара. Износи који прелазе ту суму ће бити редуковани прогресивно, али за најмање три одсто. Плате и пензије у јавним службама чине четвртину бруто-друштвеног производа Србије.“

„Србија не може више себи да допусти ни пренадувани јавни сектор. Према проценама консалтинг-фирме ИХС, око 600 јавних предузећа је у губицима, што проузрокује годишњи трошак од око милијарду долара. До краја 2015. требало би да буду продате 502 фирме у којима држава или општине имају власништво. На листи су и фирме за које се у претходном кругу приватизације нико није интересовао.“

„Као што је могло и да се очекује, Вучић својим драматичним апелом није успео да убеди свакога. Синдикати у здравству и образовању су за новембар најавили штрајкове упозорења. Вучић је направио реторичку шпагу када је с једне стране нагласио да Србија не дела под притиском споља. Али, с друге стране је инсинуирао да држава нема другог избора него да се повинује захтевима Међународног монетарног фонда – кривац за крв, зној и сузе ће дакле бити ММФ. А политичари ће бити заслужни ако се реформски курс Србије стварно претвори у успешну привреду.“

Извор: Дојче Веле