Vučić otvorio karte – želi „američki“ gas

BEOGRAD – Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija prihvatiti sugestiju iz SAD da smanji zavisnost od ruskog gasa, tako što će se pridružiti gasovodu koji ima američku podršku i koji će sprovesti gas iz Azerbejdžana u Evropu.

U intervjuu za američku agenciju AP, koji je dao tokom posete Tirani, Vučić je naveo da je Srbija po pitanju energetske bezbednosti, spremna da koristi gas iz više izvora, što je, kako je rekao, „veoma važno za naše američke prijatelje, takođe”.

Kako navodi AP, SAD već izvesno vreme rade na tome da podstaknu balkanske zemlje da se okrenu alternativnim izvorima gasa, pre nego da se nadaju izgradnji gasovoda koji bi preko Turske doveo ruski gas na Balkan.

Američka agencija, uz objavljivanje prvog citata iz intervjua s Vučićem, navela je da podrška gasovodu pod pokroviteljstvom SAD predstavlja veliki politički zaokret Srbije, koja je tradicionalni saveznik Rusije.

„Zapad optužuje Rusiju da gas koristi kao sredstvo političkog ;uticaja na zemlje koje su, poput Srbije, potpuno energetski zavisne od ruskog gasa”, piše AP.

Vučić: Zalaganje za diversifikaciju, a ne zaokret ka SAD

BEOGRAD – Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da njegovo zalaganje za diversifikaciju gasa nije „zaokret ka Americi” već želja da obezbedi energetsku sigurnost i efikasnost za Srbiju.

Podsetivši da 2019. Rusija prekida snadbevanje Evrope gasom preko Ukrajine i da od te godine Srbija neće imati obezbeđen gas iz pravca Mađarske, premijer je rekao:

„Kad 2019. godine Rusi prestanu da šalju gas preko Ukrajine, pitaću vas odakle da ga uzmemo”.

Istakavši da je „mali” da bi govorio o Rusiji ili Americi, Vučić je rekao da svako treba da brine za sebe, te da je njegov posao da se stara o Srbiji.

„Hoću da neko ko dođe posle ima obezbeđene cevovode, interkonektore sa određenim zemljama, da možemo da imamo gas i da ga, ako je moguće, imamo i jeftinije nego danas i nego što nam neki nude”, rekao je Vučić upitan da li spremnost za diversifikaciju gasa znači zaokret ka SAD.

Vučić:Ne balansiramo,naš strateški cilj je članstvo u EU

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za američku agenciju AP da je strateški cilj Srbije put u Evropsku uniju, što, kako je naglasio, ne isključuje dobre odnose sa Rusijom.

Na konstataciju američke agencije da se Srbija nije pridružila sankcijama zapadnih država protiv Rusije zbog politike koju vodi prema Ukrajini, a da neki zapadni zvaničnici insistiraju da se Srbija odluči kuda želi da ide – da li želi zbližavanje sa Rusijom ili EU, srpski premijer ističe:

„Ne radi se o balansiranju. Naš starteški cilj je put u EU i veoma čvrsto smo na tom putu. Da, s druge strane, želeli bismo da očuvamo dobre odose sa Rusijom”, rekao je Vučić za AP i upitao šta ima loše u tome.

„Šta je loše u tome?Ja ne vidim ništa. Ne govorimo o biranju strana, naša strana je naš put u EU, naša strana je Srbija (i njen interes)”, rekao je Vučić u intervjuu.

Vučić je podsetio da je to otvoreno rekao i pred ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na konferenciji za novinare.

„Možete li da navedete nekog drugog ko je to rekao tako otvoreno kao ja pred Vladimirom Putinom „, upitao je on.

Vučić je takođe naglasio da su za put Srbije ka EU veoma važni dobri odnosi sa Vašingtonom.

„Vašington je, naravno, izuzetno važan i mi se nadamo da će oni podržati naš evropski put i naše ekonomske reforme, koje su veoma važne za našu zemlju”, dodao je Vučić.

AP podseća da će Vučić početkom juna otputovati u posetu SAD.

Antić: Cilj Srbije diverzifikacija snabdevanja gasom

Prioritet Srbije u energetici je izgradnja gasne interkonekcije sa Bugarskom da bi se povezali na gasovod koji treba da se gradi iz Azerbejdžana, izjavio je danas ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i naglasio da je Srbija zainteresovana i za gasovod Turski tok i sve ostale projekte koji mogu da obezbede diverzifikaciju snabdevanja naše zemlje gasom.

Srbija hoće da diverzifikuje sve pravce i izvore snabdevanja gasom i to je i politika EU, rekao je Antić u pauzi Evropskog biznis kongresa.

On je poručio da je to odgovorna i patriotska pozicija vlade.

„To može nekom da se svidi ili ne”, rekao je Antić odgovarajući na pitanja novinara da li se u energetici Srbije dešava preokret i da li se naša zemlja okreće, umesto saradnje sa Rusijom u energetici, saradnji sa SAD prihvatajući projekat gasovoda iz Azerbejdžana.

Antić je rekao da to pitanje ne treba politizovati i da Srbija ima odgovornu poziciju, da sa svima „igra otvorenih karata” jer želi da obezbedi diverzifikaciju izvora i dodatne izvore snabdevanja gasom.

Ministar energetike je dodao da je u planu da gasna konekcija sa Bugarskom koja će omogućiti povezivanje naše zemlje na planirane gasovode Tap i Tanap, počne da se gradi u 2016. godini i najavio da Srbija pokušava da obezbedi sva sredstva, ili najveći deo novca za taj projekat iz evropskih fondova.

Kada je reč o gasovodu Turski tok, Antić je poručio da još nismo ušli u bilo kakvu ozbiljnu priču u vezi sa finansiranjem tog gasovoda, i naglasio da je cilj Srbije da učestvuje u onim gasnim projektima koji su tranzitnog tipa kroz našu zemlju, a koji su istovremeno sa trećim energetskim paketom EU.

Bušatlija: Utvrditi da li mogućnost za gas iz Azerbejdžana uopšte postoji

BEOGRAD – Ekonomista Mahmud Bušatlija ocenio je danas da prvo treba ustanoviti da li mogućnost da se Srbija pridruži gasovodu koji ima američku podršku i koji će sprovesti gas iz Azerbejdžana u Evropu tehnički postoji i dodao da azerbejdžanski gasovod nije ni blizu kapaciteta koji je bio predviđen Južnim tokom.

„Azerbejdžanski gasovod nije ni blizu kapaciteta koji je bio predviđen Južnim tokom, tako da ne znam da li mi možemo očekivati neke ozbiljne količine gasa, pa ne znam šta nam tu Amerikanci mogu pomoći, jer mi imamo bolje odnose sa Azerbejdžanom nego Amerikanci”, naveo je Bušatlija za agenciju Beta.

On je rekao da treba pozvati stručnjake u toj oblasti da naprave procenu da li je sprovođenje gasa iz Azerbejdžana uopšte moguće, jer kada „političari razgovaraju i zamišljaju stvari to još ne znači da je izvodljivo”.

„Videli ste kako je to izgledalo sa Južnim tokom kad o tome političari o tome pričaju. To je bilo divno, čak se očekivalo i da mi zarađujemo neke milijarde što nije moguće, ali političari sebi mogu da dozvole da pričaju i nešto što se ne može dokazati. Ideju svakako trebalo razmotriti, ali ozbiljni ljudi da se bave ozbiljnim poslovima, prvo stručnjaci da procene da vidimo da li mi možemo i po kojoj ceni ući u taj investicioni projekat”, kazao je ekonomista.

Bajatović: Evropa nema zamenu za ruski gas

BEOGRAD – Zemlje regiona jugoistočne Evrope ne mogu na srednji i duži rok računati na snadbevanje gasom iz Azerbejdzana kao ni na gas iz uljnih škriljaca, izjavio je danas generani direktor Srbijagasa Dušan Bajatović i naglasio da prirodni gas, pre svega iz Rusije, nema zamenu na evropskom tržištu.

Gasovod TAP, koji treba da doprema gas iz Azerbejdzana nema dovoljne količine gasa za jugoistočnu Evropu, a sve i kada bi se taj gasovod izgradio, kad se snadbe Turska, preostaje svega 16 milijardi kubika gasa što je nedovoljno za zemlje regiona, rekao je Bajatović na Međunarodnom biznis kongresu koji se održava u Beogradu i kojem prisustvuje šef Gasproma Aleksej Miler.

Bajatović je dodao da je gas iz škriljaca neisplativ i nekonkurentan i poručio da te alternative koje se nude Srbiji i zemljama regiona nisu prave alternative.

„Ni za sedam do deset godina ne može doći do izgradnje infrastrukture kojom bi se transportovao gas iz škriljaca do zemalja regiona, čak i da nam daju novac”, dodao je Bajatović.

„Nije fer”, kaže Bajatović, da se jugoistočna Evropa ostavi bez sigurnog snadbevanja gasom zbog „geopolitičke utakmice između SAD, Rusije i Evropske unije (EU)”. Tim pitanje, dodao je, treba da se bave stručnjaci, a da politika treba da ima manji uticaj.

Bajtović je rekao da je siguran da u narednih 10 -15 godina gas iz škriljaca ne može ni na koji način konkurisati prirodnom gasu bez obzira odakle on dolazi.

On je naveo da bi cena nafte trebalo da bude minimum 85 dolara za Barel da bi dobijanje nafte i gasa iz škriljaca bilo isplativo.

Procene su, kako je rekao, da bi gas iz škriljaca takođe trebalo da bude jeftiniji od prirodnog gasa za 33 odsto da bi se dugoročno isplatila njegova upotreba.

Bajatović je ocenio i da Rusija radi na diverzifikaciji isporuka sopstvenog gasa iz Rusije koji je neophodan evropskim zemljama i dodao da nije siguran koliko će SAD moći da pritiskaju EU po pitanju smanjenja energetske saradnje sa Rusijom.

On je ukazao da je azijsko tržište, kada je reč o izvozu gasa iz Rusije, još privlačnije od evropskog i ocenio da novog gasa iz afričkih zemalja, u kojima su izvršene političke revolucije, do evropskih potrošača neće biti i da taj gas ne može da ugrozi ruske izvore gasa na evropskom tržištu.

Ako bi Rusija 2019. godine prekinula snadbevanje Evrope gasom preko Ukrajine pitanje je odakle će se evropske zemlje snadbevati gasom, rekao je Bajatović i dodao da ni Bugarska ni Rumunija koje se eventualno pominju kao alternativni pravac preko kojeg bi se jugoistočna Evropa snadbevala gasom, ne bi bile tranzitne zemlje u tim isporukama gasa.

Izvor: Agencije