Вучић под притиском Запада?

БЕОГРАД – Водеће западне државе жестоко притискају будућег премијера Александра Вучића да се и Србија придружи земљама ЕУ и уведе санкције Русији због кризе у Криму – сазнају „Новости“.

Према нашим информацијама, амбасадори великих сила свакодневно притискају најјачу политичку фигуру у нашој земљи да се јасно одреди према Москви.

Конкретно, од српске владе се тражи да се у форми изјаве придружи Бриселу и Вашингтону у јавној осуди Кремља, али и формалним потезима које Европа и Америка буду предузимале против Путинове власти.

Извори „Новости“ преносе да ће врхунац тог дипломатског „увратања руку“ бити 31. марта, када Вучић и Дачић у Бриселу буду разговарали са Кетрин Ештон у наставку дијалога са Приштином.

Наши саговорници из дипломатских кругова потврдили су нам да ће управо шефица европске дипломатије покушати да сломи Вучића и приволи га да стане на страну Запада у новом хладном рату.

Увод у тај бриселски заплет траје већ данима. Наиме, у Вучићевом кабинету су се као на траци смењивали амбасадори, а непрестано стижу и поруке из међународних организација – са истим захтевом.

Вучић је свима, како смо сазнали, непрекидно понављао став Београда који није против Европе и који не гази принципе о територијалном интегритету Украјине, али није желео да прихвати да Србија на било који начин уведе санкције Москви.

Такође, Вучић им је пренео да Србија неће бити против суштинских принципа ЕУ, али и да има свој понос и специфичност и самосвојност, као и да очекује да њени западни партнери то поштују.

Чињеница је да ни све државе ЕУ немају јединствену спољну политику према многим жариштима у свету, па ни према кризи на Криму, тако да би било неправедно да Брисел кажњава Србију уколико наша држава остане при одлуци да не уводи санкције Русији.

Уколико би се, пак, Србија придружила бриселској политици, морала би и да примени први и други ниво санкција према Москви – да забрани путовања за 33 руска држављанина и замрзне њихову имовину. А, за трећи круг мера – економске санкције, нема сагласности ни у Европи, јер су се Немачка, Чешка и Италија изјасниле против.

Председник Србије Томислав Николић поручио је у четвртак да ће новој влади свакако саветовати да сачека са било каквим одлукама – док се „велики не помире“:

– Србија у сукобу великих у историји после Другог светског рата није била ни на једној страни, није могао да је присвоји ни источни ни западни блок, била је увек своја и тако ће радити даље. Србија ће врло тешко да преживи без чланства у ЕУ и пријатељства са Русијом.

Николић је додао и да је неопходно да велике силе донесу одлуку има ли књиге у међународним односима према којој свако може да решава своју судбину, а не да се светско право заснива од случаја до случаја.

Да Србија не би требало да трпи последице због своје спољне политике према Украјини и Русији сматра Тања Мишчевић, шефица преговарачког тима за ЕУ:

– Европски савет је усагласио заједнички став о санкцијама према Русији и очекује се од наше земље да се томе придружи. Међутим, то нису обавезујуће одлуке, већ само позив државама да стану иза бриселске политике. Такође, Србији није дат никакав рок у којем мора да се изјасни о украјинској кризи.

Србија би, са друге стране, увођењем санкција Русији, ризиковала не само погоршање политичких односа са моћном пријатељском државом, већ би могла да претрпи и економске последице:

– Москва неће имати исти одговор према Пољској, која представља директну опасност по безбедност Русије, и према Црној Гори, чије санкције јој изгледају смешно. Ипак, не би било добро да Београд уводи мере као Подгорица, јер би тако доказао да више нема никакву самосталну политику, већ да ће наставити да испуњава бесконачне услове ЕУ, од чега нема никакве користи – каже за „Новости“ Душан Пророковић, извршни директор Центра за стратешке алтернативе.

По њему, ЕУ се у кримском сукобу понаша као тигар од папира, који више нема покриће за претње.

НА УДАРУ ЕКОНОМСКИ СПОРАЗУМ

Западне дипломате, како сазнајемо, не желе, у случају другог хладног рата између Истока и Запада, да допусте да Србија има позицију у којој би њена економија користила све предности специјалних веза са Русијом. А, наша земља управо планира да кроз тај аранжман са Москвом у наредним годинама повећа извоз за више од 20 одсто, али би истовремено била привучена западна предузећа да оснивају своје фирме овде, како би и оне под повлашћеним условима могле да извозе у Русију. Такође, није тајна и да ММФ и Светска банка нису посебно срећни због повољног руског кредита и веома повољног кредита из Емирата, који је добила наша држава.

РИЗИКУЈЕ И МАНДАТ

Из појединих европских канцеларија у Београду незванично смо сазнали да им је Вучић пренео да неће напустити садашњу позицију у односима према ЕУ и Москви, па макар и по цену да не узме мандат од председника Николића за састав нове владе. Такође, његови западни саговорници су проценили да је он више европејац него русофил, али да неће једнозначно да се повинује свим захтевима Брисела.

Извор: Вечерње Новости