Вучић у Сребреници, да или НЕ?

Србија није добила позив за учешће на седници Савета безбедности 7. јула, на којој би требало да се нађе и британски предлог резолуције о Сребреници, али је Београд јуче добио позив на разговор о овом документу. Тачније, премијер Александар Вучић је, како је рекао, добио „од оних који су учествовали у писању резолуције” позив на неформалне консултације.

„Није проблем ако ја треба да погнем главу, али је проблем да понижавам Србију – у томе да учествујем нећу. Да нас неко понижава на тај начин, да добијемо пет нацрта, а да нам после тога кажу: ‘Хајдете сада и ви, пошто смо се с некима договорили’, то нема смисла”, истакао је Вучић у Клубу посланика, додајући да су два-три дана пре седнице Савета безбедности спремни да чују примедбе Србије.

Он је, како преноси Танјуг, напоменуо и да Србију нико није питао да ли је таква резолуција потребна и указао да Босна и Херцеговина учествује у консултацијама на изради тог документа, а позвана је и на седницу Савета безбедности.

Српски премијер је такође казао да не зна како ће све изгледати као и да није ни најмање одушевљен тим процесом.

„Ако ме питате шта је сврха свега тога, очигледно нисам довољно паметан”, приметио је револтирано Вучић, а на питање какав је став Србије о четвртом предлогу резолуције одговорио је да је став наше земље непромењен.

Од тога шта се, између осталог, буде дешавало са резолуцијом, зависиће, како је најавио, и његова одлука да ли ће ићи у Поточаре 11. јула.

Иако је до седнице Савета безбедности остало свега неколико дана, из Лондона би могао да стигне још који нацрт. То је јуче потврдио и амбасадор САД у Србији Мајкл Кирби који је изразио наду да ће се доћи до резолуције о Сребреници која би била прихватљива и за Србију. „Зато имамо предлог резолуције број четири, а ко зна, можда буде и пета или шеста верзија”, рекао је Кирби.

Подсећајући да је било промена у предлогу резолуције, Кирби је истакао да су, између осталог, ублажене формулације о силовању дечака. Према његовим речима, међутим, међународна заједница „мора да се клони пребројавања”. „Сребреница је била специфична, али било је и Срба који су убијени у истој области. Зато треба да наставимо процес помирења, али и да разумемо да је Сребреница била ужасан догађај”, рекао је Кирби, а преноси Танјуг.

Кирби је нагласио и да је Хашки трибунал окарактерисао догађај у Сребреници као геноцид, те да је његова влада ту одлуку подржала, али је истакао да је жртава било свуда у региону и да су страдали и Срби и Хрвати и Муслимани. Како је навео, идеја је да је покушамо да разумемо шта се десило у прошлости, да је било доста жртава и да треба наставити процес помирења. „Идеја је да прихватимо прошлост и извучемо поуке, јер нико не жели да се такве ствари понове”, рекао је амерички амбасадор.

За разлику од њега руски амбасадор Александар Чепурин сматра да су измене у четвртом нацрту у највећој мери биле „козметичке” и да не доприносе међунационалном помирењу. „Смисао резолуције је да се на Србе и Србију окачи етикета геноцид. Ми врло добро знамо шта се десило у бившој Југославији и ко је учествовао у распиривању тих међунационалних страсти што је довело до трагичних догађаја. Они сада покушавају своју кривицу да припишу Србима као геноцид, што није добро” рекао је Чепурин новинарима у Голубинцима код Старе Пазове, додајући да све те варијанте резолуције не мењају оно чему се Србија противи.

Александар Чепурин (Фото Танјуг)

Он је подсетио и да је Русија предложила своју варијанту која се од британске разликује у две најбитније ствари – да се ода почаст свим жртвама конфликата на подручју бивше Југославије и да се уради све да се обезбеди мир на том простору у наредном периоду.

Британску резолуцију Чепурин је окарактерисао као измишљотину и искривљену верзију догађаја која неће допринети помирењу у региону. Русија је, каже он, по том питању заузела чврсту позицију и активно ради на томе да то питање буде решено у интересу Србије.

Руски амбасадор је, међутим, нагласио да сада све зависи од зрелости Србије и њене дипломатије, која треба да води дијалог о том питању са државама чланицама Савета безбедности УН. „Србија има доста пријатеља и није питање ко ће бити против, већ ко ће да се уздржи од резолуције, а Русија потврђује да је пријатељ и стратешки партнер Србије, као и да узима у обзир интересе српског народа”, нагласио је Чепурин који сматра да ће став о резолуцији у одређеном смислу бити тест за проверу пријатељства свих држава према Србији.

Србија би, како каже саговорник „Политике” упућен у рад УН, могла и без специјалног позива из Савета безбедности, да буде 7. јула присутна на седници у Њујорку. Званични Београд, наиме, треба сам да затражи дозволу да присуствује јер је реч о теми која се тиче Србије.

„Питање је да ли бисмо имали право на реч, али свакако бисмо могли да присуствујемо. Ако ми наметнемо став да смо непосредно заинтересована страна или ако они тако процене могли би евентуално и да нас чују”, каже наш саговорник.

Друга могућност је да замолимо неку сталну чланицу Савета безбедности, на пример Русију, да будемо њен гост на седници што је иначе уобичајена пракса.

„Свака делегација има право да позове неког госта. Тако је својевремено Ричард Холбрук прво позивао Црногорце па онда и Тачија да буду за америчким столом. Не бисмо имали исти статус као члан, али били бисмо присутни”, објашњава наш саговорник.

Иначе, у месечном распореду рада Савета безбедности на сајту УН уписано је да ће 7. јула бити одржан „брифинг” о Босни и Херцеговини. Дакле, тачка дневног реда није, као што се то често мисли, резолуција, већ Велика Британија има намеру да у оквиру ове тачке предложи свој документ о Сребреници. Још није извесно да ли ће у томе и успети, јер нема договора око текста што значи ни назнака да би резолуција могла бити усвојена. То би, евентуално, могло да доведе до одустајања Лондона.

Извор: Политика