Вучић за стварање новог привредног амбијента

БЕОГРАД – Повољнији кредити за привреду који би ускоро требало да почну да се одобравају, једна је од главних мера која је договорена на састанку премијера Александра Вучића са представницима највећих банака и компанија у нашој земљи.

Оквирно је договорено да ће годишње камате на субвенционисане кредите у динарима бити пет одсто, а на позајмице у еврима три одсто. На почетку разговора са банкарима Вучић је рекао да ће банке ове године од државе добити 60 милиона евра како би пласирале око 1,2 милијарде евра субвенционисаних кредита. Банкари су се сагласили са овим предлозима, мада су подсетили да им држава још дугује новац за раније субвенционисане позајмице. То би, како им је обећано, требало да буде решено након ребаланса буџета који је најављен за јун.

Након састанка са банкарима, уследио је разговор са страним инвеститорима, а потом и са представницима грађевинске индустрије и домаћег бизниса. Оно што је представнике страних компанија највише занимало јесте да се утврде рокови за доношење прописа којим би се побољшао пословни амбијент у Србији, распитивали су се и када ће бити донет нови Закон о раду. Одговор је био да ће се то догодити у року од неколико недеља.

Осим Вучића, на састанку су били Лазар Крстић, министар финансија, Зорана Михајловић, министарка саобраћаја и инфраструктуре, Александар Вулин, министар за рад, Снежана Богосављевић Бошковић, министарка пољопривреде, Синиша Мали, градоначелник Београда, Жељко Сертић председник Привредне коморе Србије и Веселин Пјешчић, вицегувернер НБС.

———————————————-

Ускоро повољнији кредити за привреду

У разговору премијера Вучића са банкарима договорене субвенционисане позајмице, али је зато стране инвеститоре највише занимало побољшање услова пословања и доношење новог закона о раду

Није случајно што је целодневни састанак премијера Александра Вучића са представницима највећих компанија почео разговором са директорима 29 банака које послују у Србији. Овај део наше привреде и даље је један од највиталнијих, а закључак премијера и његових сарадника јесте да без подршке банака нема економског опоравка.

Та подршка би требало да буду нови субвенционисани кредити привреди. је договорено да ће они ускоро почети да се одобравају, оквирно је усаглашено да годишња камата на кредите у динарима буде пет одсто, а на позајмице у еврима три одсто.

На почетку разговора са банкарима Вучић је рекао да ће банке ове године добити 60 милиона евра од државе како би пласирале око 1,2 милијарде евра субвенционисаних кредита.

– Али, помозите нам да избегнемо да повезане фирме покупе сав новац, како се то раније дешавало – рекао је Вучић банкарима, додајући да је намера да се подстакне развој микро, средњих и малих предузећа.

Лазар Крстић, министар финансија, рекао је да осим субвенционисаних кредита има пуно простора за разговор о улози банкарског сектора и да би требало да се прича о ненаплативим потраживањима. Осим Вучића и Крстића, на састанку су били и Зорана Михајловић, министарка саобраћаја и инфраструктуре, Александар Вулин, министар за рад, Снежана Богосављевић-Бошковић, министарка пољопривреде, Синиша Мали, градоначелник Београда, Жељко Сертић, председник Привредне коморе Србије, и Веселин Пјешчић, вицегувернер НБС-а. Међу 29 банкара били су Драгиња Ђурић, председница Извршног одбора Банке Интеза, Горан Питић из Сосијете женерал банке, Ивица Смолић, представник Комерцијалне банке, Владимир Чупић, председник ИО АИК банке…

Да банкари имају позитивно мишљење о увођењу субвенционисаних кредита, новинарима је рекла Драгиња Ђурић.

– То ће поспешити кредитну активност у привреди и помоћи реалном сектору – рекла је она.

Она је подсетила да је услов за ту врсту кредита да држава исплати обавезе према банкама за раније субвенционисане кредите. Како је рекла, банкари су добили обећање Лазара Крстића да ће се то догодити после ребаланса буџета, што би требало да буде у јуну.

После састанка са банкарима уследио је разговор са представницима страних компанија. Ту су били Дејан Турк, генерални директор ВИП-а, Уве Фредхајм, генерални директор „Теленора”, Станка Пејановић, генерална директорка „Меркатора С”, Слободан Петровић из инвестиционог фонда „Салфорд”, Кирил Кравченко, генерални директор НИС-а…

Страни инвеститори су највише били заинтересовани за утврђивање јасних правила игре, то јест да се поставе рокови за усвајање прописа који ће побољшати услове пословања у Србији. Занимало их је и доношење новог закона о раду, што је Вучић обећао да ће се догодити у наредних неколико недеља. Представници већине страних компанија рекли су да су задовољни отвореном и двостраном комуникацијом на састанку. Кирил Кравченко, генерални директор НИС-а, рекао је новинарима да је на састанку предложено и да се у јавну расправу о законима који се односе на запошљавање и инвестиције што више укључе и представници крупног бизниса. Осим тога, занимале су их и конкретне ствари које се тичу њиховог пословања, па је тако Дејан Турк, директора ВИП-а, имао питања у вези са прерасподелом фреквенција које се не користе. Одговор је био да ће му Влада Србије на то одговорити у року од седам дана.

———————————————-

И Мишковић на састанку са Вучићем

Мирослав Мишковић, власник „Делта холдинга”, појавио се на састанку премијера Вучића са највећим домаћим привредницима. Мишковић је на састанак дошао са три потпредседника своје компаније.

Чим је најављено да ће Вучић на разговор позвати само највеће компаније које су редовни порески обвезници и које добро раде, отворило се питање хоће ли на састанак доћи и Мишковић против кога се тренутно води судски спор због сумњи за малверзације у путарским предузећима.

За „Политику” су у „Делти” у петак рекли да су добили позив, као и да не искључују могућност да се Мишковић појави на састанку. Сам Вучић је одговарајући на питање ли ће на састанку бити Мишковић, за Телевизију Пинк рекао да он не бира саговорнике према личним симпатијама.

Извор: Политика