Za koliko se prodaje otadžbina?

Milo Đukanović j odavno Amerikancima ponudio svoje usluge u vezi sa prodajom Crne Gore.  On je nekoliko godina uporno uvlačio svoju zemlju u Severnoatlantsku alijansu, a svom stanovništvu obećavao svetlu budućnost – demokratiju i slobodu, pod štitom NATO-a.

Istina, nisu baš svi verovali „večitom premijeru“ koji je pripitomio Parlament tako da je  od njega napravio poslušnu glasačku mašinu. Narod je na ulicama protestovao, govoreći: „NATO – ne! SAD – ne!“, ali gospodina Đukanovića to uopšte nije uznemiravalo. On je shvatio da njegova budućnost, njegov politički i miran lični život zavise samo od toga kako će on da izvršava naređenja Brisela i Vašingtona. A tamo su jasno i oštro rekli: „Ukoliko Crna Gora ne uđe u Alijansu biće otvoreni svi tajni dosijei (a u CIA i Mi-6 ih je baš dosta) o mafijaškim poslovima „Mila, kralja cigareta“. Upozorenja je on dobijao već više puta, ali mu je pre dve godine rečeno konkretno: „Treba nam Crna Gora sa njenim aerodromima, lukama i zalivima!“

Prirodno je, da ne bi dospeo u doživotni zatvor, Đukanović je odlučio da produži svoju političku karijeru i da otadžbinu zameni za večiti zakup jakim i bogatim Amerikancima.

Njima baš sad trebaju nove baze i aerodromi na kojima se poskakuje. A u Podgorici je sa tim sve u redu. Stanovništvo je još u vreme maršala Tita kvalitetno i, što je najvažnije, za novac čitave SFRJ, sve to izgradilo, a korist imaju samo Đukanović i njegov klan. Kod političara – biznismena koji su navikli na korupciju u astronomskim srazmerama, uvek postoji samo jedna želja – da ne izgube svoj kapital, već da za njega pronađu mirnu luku – najbolje u SAD ili Evropskoj uniji.

Zapadni bankari znaju da u Crnoj Gori skoro dvadeset godina firma „Đukanović – Vujanović – Marović“ dobija deo od svega – od ilegalne trgovine cigaretama, sumnjivih kazina, građevinarstva i prodaje zemlje onome od koga se ima najviše koristi. Pri čemu su se sva trojica čvrsto držala jedan za drugog i nisu dozvoljavali da u njihov „crnogorski trougao“ uđe još neko. Očigledno je da su drugarski delili i dobit.

Sada, kada je u Crnoj Gori sve usmereno prema prijateljstvu sa Sjedinjenim Državama, iz Vašingtona je stigla naredba: „Napred u NATO i ni korak  nazad!“ Tri druga, Đukanović, Vujanović i Marović, nisu mogli da odbiju svoje pokrovitelje. Oni odlično znaju da ukoliko dođe do nekog zastoja u poslu sa Alijansom, kod njih će se pojaviti ogromne neprijatnosti. A kome bi one sada trebale, ipak su vremena komplikovana.

Izvor: Fond Strateške Kulture