Zadržavanje zbog Bajdena

Ko je do sada sumnjao da je Srbija okupirana država sve sumnje mu je razvejala poseta Džozefa Bajdena, potpredsednika SAD inače ratnog zločinca. Svojim delovanjem počinio je najgore zločine prema građanima nekadašnje SR Jugoslavije 1999. godine. Reči mržnje nije štedeo ni kasnije. Svinjarije i laži koje je govorio protiv Srba,i  njihove dece neće biti zaboravljene, od većine građana, bez obzira koliko se vlast trudila da zabašuri kriminalno ponašanje vulgarnog prostaka.

Vlast u Srbiji je i 2009 godine pravila od u narodu omrznutog Bajdena velikog prijatelja Srba i Srbije. Tad su se Tadić, Šutanovac i naravno Čeda Jovanović utrkivali u uvlačenju u telo njima dragog Bajdena. Oni više, Bogu hvala, ništa ne znače na srpskoj političkoj sceni. Danas, 2016 godine drugi su na vlasti, ali se uvlačenje nastavilo. Onoj vlasti iz 2009 uvlačenje nije pomoglo. Ne verujem da će ta metoda biti od koristi ni sadašnjoj. Ali vlast je mudra i veruje da zna šta joj je činiti.

O Džozefu Bajdenu sam mislio i 2009 sve najgore. Mišljenje nisam promenio ni danas. Ponizilo me je ponašanje moje vlasti koja me je ni krivog ni dužnog držala dana 16. avgusta 2016 godine u pritvoru od 18 časova i 55 minuta do 19,30. Trideset i pet minuta, bez ikakve prijave, tužbe, objašnjenja bio sam lišen slobode i držan zatvoren u sportskoj kladionici „ Mocart“ u ulici Cara Dušana broj 54. Sa mnom je bilo pritvoreno još sedam punoletnih osoba. Predstavnik policije u uniformi nikom od nas nije dozvolio da iz kladionice izađemo. Ja stanujem u istoj ulici broj 78 i hteo sam po uplati tiketa da odem svojim poslom. Nije mi bilo dozvoljeno. Tražio sam od policajca potvrdu da sam protiv svoje volje zatočen, ali mi je on odgovorio da se nikakve potvrde ne izdaju. Ne krivim policajca, jer on je izvršavao nečiju naredbu, ali u iole pravnoj državi kad vas policija privede, ili zadrži protiv vaše volje na nekom mestu onda se mora nekakav papir izdati, sem ako niste u okupiranoj zemlji pa okupator nema nikakvu obavezu prema građanima države koju je okupirao. Ne znam kome da se žalim što mi je bez ikakvog razloga onemogućeno kretanje, ali bojim se da bahato ponašanje vlasti postaje pravilo. Prvo su mi oteli deo penzije i bez obzira na moje uporno insistiranje da mi o toj otimačini izdaju potvrdu vlast nije to učinila. Sad me drže zatvorenog kao opasnog po bezbednost ordinarnog ratnog zločinca. Šta je sledeće? Da me izruče Americi ili nekoj trećoj zemlji jer se u Srbiji ne ponašam rodno ispravno, mrzim NATO, ne volim pedere, neću da mi pred odlazak kod Svevišnjeg vade organe, ne gledam boks i politički sam nekorektan. Nemoguće? Ne bih se kladio!

Izvor: Fond Strateške Kulture