Zapadni mediji o kosovskim izborima

STOKHOLM – Većina zapadnih medija prenela je vest da su u “nezavisnoj državi Kosovo” održani lokalni izbori na celoj teritorije te “mlade demokratske zemlje”. U takvim vestima se posebno naglašava “gorka činjenica” da Kosovo ni nakon 14 godina otkako su srpske snage proterane sa tog dela (albanske!) zemlje, nije uspelo da uspostavi kontrolu nad severnim delom “svoje države”.

Naime, oko 40.000 Srba u severnom delu Kosova (i Metohije) godinama nije pristajalo da bude pod kontrolom vlasti iz Prištine, već je “tvrdoglavo” pokušavalo da održi status quo ili neku vrstu dvovlašća, u kome je Srbija zvanično upravljala severom Kosovom kao “delom svoje teritorije”. Sada, posle održanih lokalnih izbora, stvari bi tu trebalo da se iz temelja promene. Srpske institucije se ukidaju, a njihovo mesto zauzeće institucije koje će biti pod albanskom (šiptarskom) kontrolom. Dalje “dvovlašća” je neodrživo ne samo zato što povećava “neprijateljstvo” između “dve države” — Srbije i Kosova — nego i zbog toga što nedostatak “normalnih (dobrosusedskih) odnosa” sprečava Srbiju da napravi ključne korake ka „željenom članstvu u Evropskoj uniji“.

Zapadni mediji listom izražavaju “nadu” da će prošlonedeljni izbori predstavljati “prekretnicu” za “obe strane”,jer su Srbi po prvi put dobili “savet” iz Beograda da izađu na izbore koje je raspisala vlast Republike Kosovo, to jeste, Srbima je sugerisano da okončaju dalji bojkot kosovskih lokalnih izbora i izađu na birališta u što većem broju. Evroatlantske informativne agencije konstatuju da su Srbi na jugu Kosova (južno od reke Ibar) daleko skloniji prihvatanju albanskih vlasti i da su oni i ranije učestvovali u lokalnim izborima koje je raspisivala šiptarska vlada.

Ipak, iako Srbi sa severa Kosova iskazuju odanost državi Srbiji, oni su daleko od toga da bespogovorno prihvate odluke Beograda, odnosno, nisu spremni da se usaglase sa najnovijom politikom Vlade Srbije.

Pored onoga što bi se moglo nazvati “tehničko upravljanje”, navode se reči izvesne Međunarodne krizne grupe, da su Srbi na severu Kosova odani samo jednom cilju, a to je sprečavanje Prištine da preuzme vlast u tom delu “države Kosovo” i blokiranje bilo kakve međunarodne inicijative, koja bi tamo vodila “jačanju kosovskih (albanskih) institucija”. Posle dugog perioda “nećkanja”, Srbija je proletos potpisala sporazum sa Kosovom o uspostavljanju “međudržavne” kontrole na granici “između dve suverene države”, kao i o institucionalnom “transferu” vlasti. Tim dogovorom (Briselski sporazum) stvoreni su uslovi za održavanje najnovijih lokalnih izbora na Kosovu po jedinstvenim pravilima prištinske vlade.

Nadalje, brojni mediji na Zapadu izražavaju “žaljenje” zbog “tvrdoglavosti” Srba na severu Kosova, koji nisu spremni da prihvate “ruku pomirenja”. Na svim stranama u severnom delu Kosovske Mitrovice mogu se videti grafiti kojima se izražava otpor kosovskim lokalnim izborima (“ne šiptarskim izborima”). Pojedina zapadna informativna glasila prenela su i izjavu “beogradskog analitičara” Dušana Janjića, da bi Srbi “svojim učešćem na izborima koje je organizovala Priština priznali postojanje šiptarskih institucija”. “To je njihova osnovna dilema, jer su do danas živeli sa srpskim institucijama i ne znaju kako će izgledati njihov život pod albanskim vlastima”, prenose se Janjićeve reči.

Takođe, mediji na zapadu daju i kratak osvrt na neke “istorijske momente”, napominjući da su Srbi i Albanci “oduvek bili neprijatelji”, te da je ta, nekada “bogata provincija Kosovo”, bila predmet “vekovnih sukoba” između otomanskih i srpskih vladara. I konačno, Tito je dao Kosovu autonomiju 1963. godine, a istu je “ukinuo” režim Slobodana Miloševića krajem osamdesetih godina prošlog veka (1989). Stereotipno se tvrdi da je Milošević “izazvao napade albanskih separatista”, čiju je pobunu pokušao da uguši vojnim putem. Ali, u sve se umešao NATO, koji je 1999. godine bombardovao Srbiju i prognao srpsku vlast iz te „provincije“.

Zapadni mediji “priznaju” da ponašanje nekih albanskih političara doprinosi osećanju nesigurnosti kod kosovskih Srba. Pominje se i navodna “široka autonomija” za srpsku zajednicu, iako se to ne potvrđuje ničim drugim, osim time da će Srbi imati priliku da “biraju svog regionalnog komandira policije”. Naravno, preskočili su činjenicu da tog “regionalnog (policijskog) komandanta”, na kraju, imenuje prištinska (šiptarska) vlada.

Iz svega onoga što možemo da pročitamo u zapadnim glasilima nedvosmisleno se vidi da se kosovski lokalni izbori posmatraju kao priznanje Srbije da je Kosovo nezavisna država. Naravno, svakom čoveku koji pokušava da stvari gleda nepristrasno, jasno je da lokalne izbore može da raspiše država na bilo kom delu svoje suverene teritorije. Pristajanje Srbije da prihvati lokalne izbore (koje je raspisala ilegalna vlada u Prištini) i da tamošnje Srbe (doskorašnje građane Srbije) “preseli” u šiptarski ustavnopravni sistem, neoboriv je dokaz “tihog” (da li i nezaustavljivog) priznanja nezavisnosti Kosova.

Izvor: Koreni