Запањујућа брзина дедоларизације

Статус долара као резервне валуте слаби брже него што се генерално разуме пошто многи аналитичари не узимају у обзир непредвидљиве промене девизних курсева током прошле године, наводи Стивен Џен.

Удео зелених новчаница у глобалним резервама током 2022. године је опадао десетоструко брже у односу на просечну брзину смањивања његовог удела током претходних 20 година, пошто су многе државе потражиле алтернативе након што је руски напад на Украјину изазвао санкције, наводе у белешки Џен и његова сарадница Џоана Фраер из Јуризон Ес-ел-џеј капитал лимитед (Eurizon SLJ Capital Ltd). Кад се изврши прилагођавање са кретањем курсних разлика, долар је изгубио око 11 одсто тржишног удела од 2016, односно 22 одсто од 2008. године, наводи се у белешци.

„Долар је претрпео запањујући колапс 2022. у свом уделу у девизним резервама, претпостављамо због великог прибегавања санкцијама“, написали су Џен и Фраир. „Изузетни потези које су предузеле САД и њихови савезници против Русије запрепастиле су велике државе које поседују доларске резерве“, од којих су већина тржишта у развоју са такозваног Глобалног Југа, наводи се.

Џен је некадашњи валутни стручњак инвестиционе банке Морган Стенли који је формулисао теорију доларског осмеха.

Прошле године, према Блумберговом „мерачу долара“ ова валута је порсала за 16 одсто пошто је сукоб подстакао глобалну инфлацију, која је изазвала опште повећавање каматних стопа, што је последично потопило и тржиште обвезница и девизно тржиште. Завршио је годину са глобалним растом од шест одсто.

Долари за тржишта ван Америке – Фото: Picture Alliance

Мање државе експериментишу са дедоларизацијом док Кина и Индија настоје да интернационализују своје валуте за трговинска намирења након што су САД и Европа искључиле руске банке из глобалног финансијског система познатог као СВИФТ. Такође постоји бојазан да би долар могао да постане политичка алатка, односно да буде коришћен као инструмент економске политике државе (САД) како би се вршио додатни притисак на земље да спроводе санкције са којима потенцијално нису сагласне.

Америчка валута сада представља око 58 одсто укупних глобалних званичних резерви, што је пад са 73 одсто из 2001. године, када је долар био „неупитна хегемонистичка резервна валута“, наводи пад стручњака из Јуризона.

Ипак, улога долара као међународне монете неће у скорије време бити доведена у питање пошто земље у развоју и даље нису у стању да се одрекну зелених новчаница као средства за вршење трансакција, захваљујући великом, ликвидном и добро устројеном финансијском тржишту, пишу Џен и Фраер.

Међутим, наводе аутори, опстанак оваквих услова није нешто што је „предодређено“ и могао би доћи тренутак када ће остатак света активно избегавати да користи долар.

„Преовлађујуће гледиште да се не дешава ништа вредно спомена у вези са америчким доларом као резервном валутом делује као сувише наивно и препотентно“, наводе аутори. „Оно што би инвеститори требало да имају на уму јесте да, без обзира на то што Глобални Југ није у стању да у потпуности избегне коришћење долара, велики део света већ је невољан да настави да га користи“.

Извор: Блумберг