Зашто ЕУ тако стидљиво опомиње Раму

Да је српски званичник за државу у окружењу изјавио оно што је албански премијер Еди Рама рекао прекјуче у вези с уједињењем Албаније и Косова „на класичан начин”, вероватно би досад већ била одржана седница Савета безбедности УН. Оно што вероватно мисли већина грађана Србије јуче је изговорио шеф српске дипломатије Ивица Дачић, револтиран због тога што Рамина изјава није наишла готово ни на какву реакцију међународне заједнице.

Само се прексиноћ касно огласила Маја Коцијанчич, портпаролка високих званичника Европске комисије Федерике Могерини и Јоханеса Хана, која је, без експлицитне осуде изјаве албанског премијера, упозорила да су „све провокативне изјаве” у оквиру опредељености за регионалну сарадњу, помирење и добре суседске односе „неприхватљиве”. Како је звучало то њено саопштење, можда најбоље говори коментар премијера Александра Вучића, који је јуче изјавио да је добро што је ЕУ реаговала на Рамину изјаву, иако је, како је приметио, ЕУ то „стидљиво урадила”.

Брисел је иначе био много мање стидљив и више предузетан када је крајем новембра реаговао на изјаве лидера радикала Војислава Шешеља, иако он, за разлику од Раме, нема никакву државну функцију. Европски парламент је, да подсетимо, „брзометно” реаговао на предлог Хрватске, усвојивши без много расправе резолуцију у којој се „снажно осуђује Шешељево ратно хушкање, подстицање на мржњу, охрабривање територијалних претензија”.

Да ли један лидер ванпарламентарне партије, уз то још нарушеног здравља, који исказује претензије на делове територије суседне земље заиста представља већу опасност за регион од премијера једне суверене државе, чланице НАТО-а, који то исто чини? Ма колико да је Хашим Тачи, министар спољних послова Косова, јуче у Загребу покушао да разводни Рамину изјаву, наводећи да је погрешно интерпретирана.

„Ни у ком случају не говоримо о промени граница, већ о смањивању њихове видљивости, по европском моделу, да би се људи могли слободно кретати. Сви ћемо једног дана припадати том европском простору”, рекао је Тачи после сусрета са шефицом хрватске дипломатије Весном Пусић, преноси Бета.

На инсистирање новинара да прокоментарише Рамину изјаву, Тачи је рекао да није његов портпарол, али да говори о ономе што је сам чуо током интервјуа којем је присуствовао.

„Ако говоримо о интервјуу, нико од нас није говорио о националном уједињењу или о промени граница”, рекао је Тачи.

На питања о изјави Раме да ће се Косово и Албанија ујединити или у ЕУ или на класичан начин, Тачи је рекао да је Рама реформаторски настројен лидер који има јасну европску визију Албаније и да снажно подржава дијалог Косова и Србије. Он је додао да са Рамом дели исту визију о региону по европском моделу отворених граница.

Ипак, Албанцима у Србији, чини се, није ништа спорно у Раминој изјави. Или можда народни посланик и председник Партије за демократско деловање Риза Халими није чуо Тачијево објашњење пре него што је јуче Фонету рекао да је то порука која треба да скрене пажњу на спорост европских интеграција Албаније и Косова.

Такве упозоравајуће изјаве давао је и министар спољних послова Србије Ивица Дачић и оне су имале за циљ да покажу Бриселу да Србија, као у овом случају Албанија и Косово, могу да изаберу и неки други пут ако се настави са одуговлачењем процедуре за пријем, рекао је Халими.

Међутим, тешко је наћи неку Дачићеву изјаву, бар откако је на државним функцијама, о могућности уједињења, рецимо, Србије и Републике Српске.

Халими је за агенцију Фонет рекао и да се таква нервоза примећује и на Косову, нарочито зато што оно није ушло ни у програм визне либерализације. Порука је: „ако се превише отеже, ми имамо и други избор”, сматра Халими.

Халими иначе истиче да идеја да Албанија и Косово треба да се уједине није ништа ново, да постоји доста странака које је заговарају и отворено промовишу, као на пример покрет Самоопредељење.

Можда ће Тачијево тумачење из Загреба спустити тензије у Београду, али пре него што је оно пренето, председник Владе Србије је навео, коментаришући Рамину изјаву, да ће Србија наставити мирољубиву политику, али да не може да на стотине изјава таквог садржаја ћути.

„Зато сам реаговао и рекао да је заиста крајње време да се престане са прекрајањем граница, да се престане са нечим што ће да угрози и стабилност и мир на Балкану”, рекао је Вучић у Крупњу. Са њим се практично сложила Весна Пусић, која је јуче рекла да не зна шта је тачно рекао албански премијер, али да у Европи нема промена граница.

Дачић је, опет, изразио очекивање да се Европска унија на исти начин односи према свима, а то значи, како је истакао, да се најоштрије осуде овакве изјаве.

„Просто не видим логику чему све то… Зашто ми, са једне стране, толико причамо о заједничком раду, зашто је предвиђено да премијери 21. априла иду у Брисел да ЕУ представе наше заједничке пројекте, а са друге стране, имамо овакве изјаве”, навео је Дачић, указујући да су то „неозбиљне изјаве које потврђују све оно што је Србија говорила у протеклим годинама” – да је циљ једнострано проглашене независности Косова стварање „велике Албаније”.

Председник Николић неће реаговати

Председник Србије Томислав Николић, према незваничном сазнању „Политике”, неће се оглашавати поводом изјаве Едија Раме. Свој однос према албанском премијеру, како каже наш извор, исказао је својевремено када је одбио да га прими док је Рама био у званичној посети Србији.

Бриселу је „велика Албанија” боља од „велике Србије”

Када год су Срби током последње деценије упозоравали представнике Европске уније и Сједињених Америчких Држава да би независност Косова, на којој су они свесрдно радили, представљала само прелазну фазу ка стварању „велике Албаније”, стизао је одговор да је то само мит који нема везе са реалношћу и да је контакт група још давне 2005. усвојила одређена правила према којима то неће бити могуће.

Пошто предлог решења статуса Косова, који је сачинио Марти Ахтисари, а предвиђао је постепено стицање независности, није имао шансе да прође у Савез безбедности УН због противљења Русије, земље контакт групе су формулисале три принципа како би заинтересоване стране довеле за преговарачки сто.

Та начела прецизирају да се Косово не може вратити на статус који је имало пре 1999, да му се не може дозволити уједињење са другом земљом (ту се мисли на Албанију), и да се не може делити. Под тим условима 2006. и 2007. вођени су преговори у којима је посредовао Ахтисари и касније тројка коју су чинили представници ЕУ Волфганг Ишингер, Русије Александар Боцан Харченко и САД Френк Визнер.

Али када је миљеник ових западних престоница, чији новинари са симпатијама албанског премијера описују као „концептуалног уметника”, наглашавајући његову уметничку црту, почео да спомиње „велику Албанију”, нико из западних престоница није се сетио правила контакт групе.

Својевремено су САД и ЕУ, када су успостављале темеље Косова као земље која треба да постане суверена и независна, у његов устав уградили клаузулу која каже да Косово не може да се уједини са Албанијом. Тада је примарни интерес и званичан став гласио да би било какво уједињење на простору Балкана значило померање граница.

Сви високи функционери САД и тадашњи британски премијер Тони Блер још су од бомбардовања НАТО-а свакодневно изјављивали да је Косово „јединствен случај”, да неће бити преседан и да више нема никаквог померања граница.

При томе, ово није први пут да Рама кокетира с идејом „велике Албаније”. На његовој резиденцији је ове године била раширена застава „велике Албаније”, а у Тирани је косовску владу на заједничкој седници дочекао с натписом „Једна земља, један народ, један сан”.

Извор: Политика