Зашто се крију „отровне“ зграде у Београду?

БЕОГРАД – Грађевинска дирекција Србије (ГДС), која је изградила „смрдљиве зграде” у новобеоградској Улици Милеве Марић-Ајнштајн, из чијих зидова испарава токсични фенол, већ данима одбија да открије у којим још стамбеним објектима постоји иста опасност по станаре. Заменик директора те установе, Мирко Петровић, изјавио је прошле недеље да фенол испарава из зидова још најмање шест зграда у Београду. Ни тада ни јуче у ГДС-у нису хтели да одговоре „Политици” на питање где се налазе те зграде, уз оправдање да их нису они саградили. Како су навели: „Навођење имена других инвеститора у јавности није обавеза дирекције”.

„Политикa” је уверена да било којој институцији, нарочито државној, каква је  споменута дирекција, мора бити обавеза да открије све што зна о потенцијалној опасности по здравље. Чак и ако немају ту обавезу према целокупној јавности, свакако је имају према станарима зграда које су, можда, отровне као и оне у Милеве Марић-Ајнштајн.

Готово све породице из 220 станова у „смрдљивим зградама” у Улици Милеве Марић-Ајнштајн принудно су се иселиле док се не заустави испаравање потенцијално канцерогеног фенола из њихових зидова. У Београду постоји још шест зграда чији су станари можда у истој опасности, али ни не знају да би требало да побегну. Јер, Грађевинска дирекција Србије (ГДС) не открива адресе тих здања.

Мирко Петровић, заменик директора ГДС-а, прошле недеље је изјавио да у граду постоји још најмање шест зграда у којима се осећа смрад. Њихови зидови су такође премазивани оплатолом за који ГДС, додуше још без доказа, сумња да је извор испарења. „Политика” је од ГДС-а после Петровићеве изјаве затражила локације тих зграда, али су одбили да их доставе, уз образложење да те објекте нису сазидали они него други инвеститори. Навели су да су комплетну документацију доставили државним инспекцијама – тржишној, еколошкој, санитарној и грађевинској.

У једној од тих инспекција кажу да се у званичној пријави говори једино о зградама у Улици Милеве Марић-Ајнштајн, односно да су оне једине за које је ГДС затражио да се провере. У допису који је тој инспекцији стигао уз пријаву, неформално, споменуто је само то да исти проблем наводно постоји у зградама у улицама Џона Кенедија, Проте Матеје и Радивоја Кораћа. Бројеви тих објеката нису прецизирани.

Грађевинска дирекција Србије ни јуче није хтела да открије где се налазе преостале зграде за које тврде да њихови станари трпе исте муке као они из Улице Милеве Марић-Ајнштајн.

– Ми смо саопштили до којих смо сазнања дошли у разговору са другим инвеститорима, што указује да је проблем шири и да превазилази оквире Дирекције. Све информације до којих смо дошли прослеђене су надлежним институцијама које треба да испитају случај, што је наша законска обавеза. Навођење имена других инвеститора у јавности није обавеза Дирекције. Истражни органи раде свој део посла, а на сваком инвеститору је одлука да ли жели да иступи у јавност или не – наводе у ГДС-у.

Родољуб Шабић каже да не може да се изјашњава о томе да ли подаци којима располаже ГДС спадају у информације од јавног значаја, за које је он повереник. Али, како је напоменуо, не жели ништа да каже само зато како не би прејудицирао своју одлуку, пошто очекује да му упутимо жалбу због одбијања ГДС-а да нам открије своја сазнања.

Извор: Политика