Зато што имате Путина!

Галина Гужвина, наставник  математике у Политехничкој школи (Ecole Centrale), у Лиону, Француска.

Било ко, ко посумња у оно што ћете прочитати, треба да се обрати Пипу Сона, келнеру у Гранд, колико се сећам,  Café de Marseille, једином нормалном ресторану у трговинском комплексу La Bourse, мало по страни од

Canebiere, са погледом на Стару луку и античке рушевине Масилије у дворишту Музеја Историје Марсеља.

Седим ја, значи, синоћ тамо, и ручам.  Један келнер ме упорно погледа и погледа. Најзад, када сам већ завршавала и кафу, он се охрабри и приђе ми.

„Мадам, ви сте Рускиња?“ – пита ме.

Наравно, потврђујем, црвеним уз стидљиви смешак, присећајући се на шта је пре два дана личио Марсељ („Марсељ се претворио у Бејрут!“ – центар града се шаренио од новинских наслова у центру града, наравно, уз одговарајуће фотографије).

А келнер ми, сав срећан, пружа руку.

– Ја сам Пипо, а родитељи су ми из Либана! Мадам, не могу да вам опишем колико обожавам Русију и Русе!

– Али прекјуче…

– Ма шта – прекјуче! Руси су навијали, набили су Британце који су овде све кршили, ломили, ево и мој су ауто уништили, а ја сам требао да водим цуру код доктора – она је у другом стању!

– Ја и моје друштво, уосталом сви које знам, читава породица, и овде и у Бејруту, сви смо били за Русе! Само они могу да поставе тамо где треба сваки олош! Ми смо, мадам, без даха гледали утакмицу, када су у деведесетом минуту Руси изједначили.

– Мадам, тако радосну буку  из читавог нашег кварта – Панјеа, на северу, сигурно сте чули? – нисте чули никада и нигде! А после смо сви изашли на улице и радовали се и љубили као да је Ускрс. Ја сам хришћанин, да.Мадам, знате ли зашто обожавам Русију? Зато што имате Путина, мадам! Кад он удари песницом о сто – и сто се тресе. А када онај наш, како ли оно беше, нешто помилује својом ручицом, тресу се само његова сопствена јаја!

У том тренутку Пипу је зазвонио мобилни:

-Извините, мадам, то је Бела, моја цура… да, мила? Шта? Јао! Јес! Ма, Владимир ће се звати! Мадам, мадам, друштво, еј, сви, имаћу сина, замислите?

-Момак! Само што су Бели урадили ултразвук! Хип-хип, ура! Биће Владимир, мадам! А сада ћу Белу чак и оженити!

Ништа, осим истине, није промењено, чак ни једно једино име.

Извор: Блог Галине Гужвине