Zatvorenik savesti Aleksandar Dorin

Aleksandar Dorin, ili tačnije Boris Krljić, već više od petnaest godina na nemačkom piše o Srebrenici i službenu verziju događaja u julu 1995. podvrgava bespoštednom kritičkom ispitivanju. Njemu to ide prirodno zato što je rođen u Švajcarskoj (doduše od srpskih roditelja) i nemački mu je maternji jezik. Dorin/Krljić je, dakle, rođeni Švajcarac i on nema stranu ambasadu kojoj bi se mogao obratiti u slučaju kršenja svojih ljudskih i građanskih prava. Za njega postoje i važe samo Ustav i Krivični zakonik Švajcarske, zemlje čiji je od rođenja građanin. Međutim, u predugoj i znakovitoj agoniji koja je u njegovom životu počela sredinom juna, da bi se završila – za sada reklo bi se samo uslovno – tek pre nedelju dana, građanski status o kome svi sanjaju, i što je trebalo da mu posluži kao štit, nije mu bio ni od kakve koristi.

Naprasni nestanak Aleksandra Dorina u Bazelu – možda slučajno, možda ne – koincidirao je sa kratkotrajnim zadržavanjem, takođe na teritoriji Švajcarske, Nasera Orića. Da li su ta dva hapšenja, jedan sa vrlo blagim, drugi sa neuporedivo i neobjašnjivo surovijim posledicama, na neki zagonetan način povezani ili ne, predmet je nagađanja. U svakom slučaju, u krivičnim postupcima koji su usledili, puki komentator srebreničkih događaja Dorin bio je upadljivo lišen procesnih pogodnosti koje su ključnom akteru istih događaja, Oriću, odmah i bez oklevanja stavljene na raspolaganje.

Skoro tri puna meseca švajcarske vlasti nisu izdavale nikakvo zvanično saopštenje o Dorinu, gde ga tačno drže ili o razlogu za lišavanje slobode. Shodno nedavnim izmenama u pravilima krivičnog postupka u Švajcarskoj, kada tužilac proceni da osoba u istražnom pritvoru predstavlja „posebnu opasnost,“ on može da podnese zahtev sudu, dok traje istraga,da se osumnjičeni stavi pod režim pune izolacije. U Dorinovom slučaju odlukama veća, svaki put u jednomesečnom trajanju, to je učinjeno u tri uzastopna navrata. Tek kada se zahuktala masovna kampanja frankfurtskih „Vesti“ za slanje „milion razglednica podrške“ utamničenom Dorinu, posle tri i po meseca veće je napokon odbilo predlog tužilaštva za nastavak izolacije i uslovno ga je pustilo na slobodu.

Međutim, ni deset dana kasnije još uvek nisu jasne glavne pojedinosti ovog čudnog slučaja, koji je šokirao sve koji su bili ubeđeni u visok stepen „vladavine prava“ u Švajcarskoj. Kojim povodom je 17. juna u Bazelu izvršeno hapšenje švajcarskog državljanina, koje najpre liči na kidnapovanje? Zašto je činjenica Dorinovog utamničenja nedeljama bila brižljivo skrivana i zašto su švajcarske upravne strukture i mediji mesecima ignorisali, a na upit prijatelja osumnjičenog – negirali, da je uopšte lišen slobode? Zašto nema nikakvog papirnog traga, ni sudskog naređenja za pretres stana, ni naloga za hapšenje, ni optužnice, ako je u toku istraga Aleksandra Dorina za kršenje švajcarskih zakona, i kojih? Zašto i kako je praktično od trenutka nestanka došlo do širenja dezinformacija među švajcarskim Srbima da se Dorin „umorio od svega“ i da mu se ništa rđavo nije dogodilo već da je samo otišao da zasluženo odahne u nekom planinskom šaleu?

Čak i ako se, za sada,u Švajcarskoj pravne norme generalno poštuju, srebrenički istraživač Aleksandar Dorin/Boris Krljić u njihovoj primeni očigledno predstavlja dozvoljeni izuzetak.

Bez zvaničnog saopštenja bilo kakve vrste, sve što smo neformalno uspeli da ustanovimo je to da se Dorin tri i po meseca nalazio pod kontrolom švajcarskih vlasti u izolacionom pritvoru, na nekom mestu koje podseća na alpijski Gvantanamo. Mi ne prihvatamo normalizaciju takve prakse u zemlji koja sebe smatra uzornom pravnom državom. To ne prihvata ni francuski poslanik u Evropskom parlamentu Ejmerik Šoprad, i zato će u tom telu uskoro postaviti poslaničko pitanje i tražiti zvanično i merodavno objašnjenje za postupak švajcarskih vlasti prema Aleksandru Dorinu.

Čitaoci „Frontala“ mogu da urade isto što i poslanik Šoprad, obraćajući se direktno nadležnim švajcarskim vlastima u Bazelu sa zahtevom da objasne šta se dešava sa istražiteljem Srebrenice Aleksandrom Dorinom i zašto.

Adresa elektronske pošte gde mogu uputiti pismo je:
info.ug@jsd.bs.ch

Pismo može biti napisano na srpskom, engleskom, nemačkom ili nekom drugom svetskom jeziku. Pismo treba da bude učtivo, kratko i kategorično.

Intervencija uredništva i čitalaca mogla bi da odigra značajnu ulogu u razjašnjavanju sudbine Aleksandra Dorina i odustajanju vlasti od predstojećeg montiranog suđenja po još uvek neobjavljenoj optužnici. Sve što smo za sada poluzvanično saznali je to da, prema izjavi državnog tužioca u Bazelu, planirano suđenje „nije u vezi sa Srebrenicom.“

Podsećamo čitaoce koji oklevaju da se „ikome zamere“ na čuvene reči protivnika Hitlerovog režima, pastora Ditriha Bonhofera: „Kada su došli po Jevreje, nisam učinio ništa zato što nisam Jevrejin; kada su došli po vođe radničkih sindikata ćutao sam jer nisam radnik; kada su odvodili komuniste nisam protestovao zato što nisam komunista. Kada su došli po mene da me vode više nikoga nije bilo da digne svoj glas u moju odbranu.“

Postoji osnovana sumnja da je progon Aleksandra Dorina motivisan pokušajem zastrašivanja politički nekorektnih disidenata i normalizacije primenjivanja represivnih sredstava protiv njih. Bazelski tužilac je delimično verovatno rekao istinu kada je izjavio da u pitanju nije Srebrenica. Tačnije, ne samo Srebrenica. Zaista je malo verovatno da bi vlasti išle ovoliko daleko, i klale vola radi kile mesa, samo radi toga da Dorina odvrate od pisanja o Srebrenici. Mnogo je logičnija predpostavka da preko relativno ranjivog i nezaštićenog Dorina institucije „demokratske“ Evrope testiraju domete represije i šalju preteću poruku na mnogo veći broj adresa, širokom spektru nekonformistički raspoloženih pisaca i mislilaca.

Zato je podizanje javne svesti o kapricioznom maltretiranju Aleksandra Dorina od ogromne važnosti. I zato srpski političari, javnost i mediji, koji progon ovog čoveka više od tri meseca izbegavaju da primete, snose nezavidan teret moralne odgovornosti.

Izvor: Frontal, SRBski FBReporter