Збогом драга кампањо, брзо ћеш се вратити…

Драга изборна кампањо,

Ево се полако приближава тужни дан када ћемо се опростити од Тебе. Да је неке правде, па да се кампање могу упокојити као људи, ми бисмо у онај тамо понедељак – у некаквој Алеји заслужних кампања – полагали земне остатке Твојих плаката, билборда и спотова.

Пустили бисмо, наравно, и покоју сузу за Твојим предизборним скуповима и слоганима, за Твојим телевизијским наступима и дуелима. Ожалили бисмо и ватрене говоре пред аутобусом догнаним симпатизерима, у чијим очима се јасно видела тињајућа нада да ће после сендвича, сока и евентуалне дневнице Свевишња Странка умети и неком платицом, функцијицом или интерешћићем да награди аплаудирајућег статисту. Ех, будућности, неизвесна ли си…

Кад би постојао неки лекар за кампање, он би сад стајао изнад Твог кревета и објашњавао нама, Твојој неутешној гласачкој родбини, да ћеш ове преостале дане свог живота провести на апаратима; али да ћеш и својим задњим откуцајима срца и својим задњим удисајима плућа дати све што можеш од себе, док се они који не умеју нуде онима који не разумеју. Још ће бити понеког звучног хапшења, још ће понеки уговор са важним инвеститорима бити потписан, још ће нека лопата сахрањивати камен темељац у земљицу црну, још ће неке маказе раздевичавати црвене траке свечаних отварања. И не само то: и последња преостала значајна личност ставиће свој потпис на писмо подршке или своје лице на изборни спот, јер неће моћи да одоли очајничком вапају Тебе, умируће кампање, невољне да се предаш ама све до затварања последњег бирачког места. Јер таква си, неуморна, кампањска.

Гре’ота је што тако млада одлазиш, кампањо наша, јер толико си могла још дати. Данас једва да има 44 дана откако си се родила, указом брижне руке баш онако страначки неутралног Председника, који се није сетио ни орден да Ти стави испод јастука – како то народни обичај налаже кад су у питању новорођенчад и судански ратни злочинци. Ова небрига којом је Твој живот почео наставила се одмах по рођењу: твоја сурова мајка, владајућа странка, ванредно те је избацила на улице, тргове, спортске хале и медије, да тамо скупљаш гласове и посланичке мандате. На тај начин Твоје младо тело било је изложено похлепним, перверзним и изопаченим погледима – како власти жељне опозиције, тако и преживљавања жељног коалиционог партнера. И није их била срамота, покварењацима, да морбидно маштају како би се од Тебе могло узети више од 125 седишта у парламенту за све њих заједно. И то на ову популарност, ова истраживања, ове рејтинге и овакву слободу штампе. Па где ће им душа развратна. Фуј.

И сад, ево, пред Твој крај, немамо других речи за Тебе но речи захвалности. Да није Тебе, ко зна да ли бисмо икад могли поново да размишљамо како ће леп бити дан када се европљанска „Икеа“ отвори, па кад сви навалимо да купујемо оне даске што нам фале и оне оклагије што би нам добро дошле, а у недостатку неке адекватније ручне опреме за исказивање негодовања? Да није Тебе, да ли бисмо се икада сетили да се и авионима имена могу давати као нека врста аванса за министарску плату? Да није Тебе, да ли бисмо икада утврдили која је најмања деоница ауто-пута коју има смисла отворити и који је највећи број изборних листа које могу стати на гласачки листић, а да се он бирачима не даје умотан у кабасту ролетну, воштано запечаћену од стране РИК? Да ли бисмо знали који је то број фракција бивше власти потребан да скоро ниједна не може да пређе цензус; да ли бисмо икада тачно пребројали колико би се грађана позитивно изјаснило на референдуму за припајање Руској Федерацији, а да није Тебе, кампањо наша? Не бисмо, наравно, јер нисмо ваљда полудели. Односно јесмо, али само за Твоје време.

Елем, пре но што одеш заувек, само да Ти кажемо да смо свесни тога да ћеш се врло брзо вратити, као што се и кампања пре Тебе у Теби реинкарнирала, а да се нису честито ни ускладиштиле гласачке кутије. Да се политичке кампање могу продавати као нафта или злато, ми бисмо ваљда били најбогатија земља на свету. У том смислу, Ти си наше богатство које ћемо за седам дана изгубити, па смо истовремено и тужни што Те губимо и радосни што ћеш нам за коју недељу опет започети нова новцијата, да потрајеш све до нових избора. Па Ти овим путем упућујемо и последње збогом и прву добродошлицу, а о истом трошку. Бог да Ти душу прости и жива нам била опет.

И поздрави нам демократију, ако је негде успут сретнеш.

Извор: Вечерње Новости