Јасеновац као опомена повампирењу усташтва

ЈАСЕНОВАЦ – У Спомен-подручју Јасеновац одржана је комеморација у знак сећања на жртве побијене у том концентрационом логору током Другог светског рата од усташког режима Независне државе Хрватске.

Комеморација у организацији Координације јеврејских општина једна је од три које ће се одржати ове године као помен жртвама јасеновачког логора смрти, до чега је дошло услед подела у хрватском друштву и политици, то јест ради тога што су представници Јевреја, а потом и Срба, одбили заједнички помен са хрватском државом 22. априла.

Они већ данима скрећу пажњу на забрињавајуће обнављање усташтва у Хрватској, чему се, кажу, десничарска влада у тој земљи не супротставља, па не чуди што нико од представника хрватских власти није присуствовао полагању венаца на Камени цвет, укључујући и директорку Спомен-подручја Наташу Јовичић, која је била службено одсутна.

Одмах пошто је прочитана јеврејска молитва за мртве (Кадиш), коју је предводио загребачки рабин Луцијано Прелевић, те положени венци и стављени каменчићи подно споменика – као симбол вечности жртава – из Јасеновца су поновљене поруке о обнављању усташтва и порасту националистичког расположења у Хрватској.

Огњен Краус, председник Координације јеврејских општина, рекао је да су дошли одати помен свим жртвама Јасеновца, као и Јеврејима који су страдали по расним законима НДХ. Он понавља да је у Хрватској на сцени обнова усташтва и потпуна негација злочина.

„Лавина која се котрља преко годину дана подсећа на оно што се у НДХ догађало 1941, а почело 1933. у Немачкој”, истиче Краус и као пример наводи то да Томислав Карамарко (лидер ХДЗ-а) никад досад није поменуо расне законе или усташтво нити осудио оно што се десило у Јасеновцу.

Милорад Пуповац, председник Српског народног већа, каже да је много тога прелило чашу – од марша 6.000 људи у Загребу са проусташким порукама до скандирања на утакмицама у присуству државног врха – и појашњава да одвајање комеморација и јесте урађено како би се зауставила релативизација злочина геноцида који је почињен на овом и бројним другим логорским и нелогорским местима.

Пуповац је указао и на непримерену школску праксу у Хрватској, рекавши да постоје они који континуирано уз подршку делова цркве и политичких кругова обилазе земљу и индоктринирају по школама како у Јасеновцу за време усташа и није био посебан логор, него се то десило тек након усташког логора и у ком је почињено више злочина него за време усташа.

„Тиме крвнике хоће претворити у жртву, а ослободиоце у крвнике”, примећује Пуповац.

Управо о томе говори и филм Јакова Седлара „Јасеновац – истина”, на који се и Пуповац осврнуо као на илустрацију односа државе према неприхватљивој атмосфери у хрватском друштву, подсетивши да је промоцији присуствовао и министар културе Златко Хасанбеговић, да би председник СНВ потом констатовао: „Филм представља срамоту за уметнике и нацију – јер је лаж.

На промоцију долази министар и каже да је то прилог за утврђивање истине, а сви знамо да је реч о гнусном фалсификату. То је потерница против људи који упозоравају на обнављање усташтва и десних идеја.”

Говорећи о оптужбама за политизацију Јасеновца, које су се у ранијим данима чуле од највиших хрватских званичника, Пуповац је приметио како осуђују они који негирају и умањују жртве и од којих се „није чула осуда злочина изузев у форми осуде свих тоталитарних режима”.

На новинарску констатацију да је Пуповац изнео „веома озбиљне оптужбе за ревитализацију злочина, чак и геноцида”, па питање „ко то ради”, председник СНВ видно узнемирен одговара: „Зашто мислите ’чак’? Зар смо дошли дотле да се на овом месту каже ’чак геноцида’?

Са жаљењем констатујем да овде морам истицати чињенице уместо да оне буду саморазумљиве и свима познате”, каже он.

Раније изречену тезу о усташкој змији у Хрватској и овог пута понавља Иво Јосиповић који актуелну ситуацију објашњава раздвајањем снага на оне који чврсто верују у историју каква се заиста одиграла и који препознају НДХ као злочиначку државу, и оне који „тек понекад са књигом у џепу истичу хрватски антифашизам”.

„Није проблем само то што неко помиње усташтво – јер видимо и дела, чак и дискриминацију. Питајте представнике српске мањине…

Истичу се усташки симболи, пола стадиона узвикује ’за дом спремни’… Треба погледати коментаре на порталима, стиче се утисак да смо се вратили у технолошки мало напреднију 1941. годину”, каже Јосиповић.

Радимир Чачић, посланик реформиста, рекао је да је усташки режим био један од најокрутнијих, па чак и у поређењу са нацизмом.

„Режим који је функционисао на расним законима и убијао друге јер су другачији, не може имати никакво оправдање и иза тога нема – али. Пошту треба одати свим жртвама, и комунистичким, али усташтво се не може доводити у везу ни са чим”, рекао је Чачић.

На оптужбе власти за политизацију Јасеновца осврнуо се и Зоран Пусић из антифашистичке лиге Хрватске, који је рекао да је најсрамотнија политизација одрицање од контекста који је до јасеновачких жртава довео, то јест идеје НДХ и политике чија је крајња консеквенца био овај логор. „Те идеје као да су се повампириле у данашњој Хрватској”, рекао је Пусић.

Закључује да су осуде усташког режима требале да буду упућене у време кад су Загребом марширале хиљаде људи са узвицима „за дом спремни”, а не тек кад је из Америке дошао изасланик задужен за холокауст.

Венце су, поред јеврејских представника, затим Пуповца и Јосиповића, положили и аустријски амбасадор и израелска амбасадорка у Хрватској, те представници амбасада Холандије, Немачке, Француске, Канаде, САД и Србије, Арије Ливне, председник Јеврејске заједнице Бањалука, као и представник италијанске мањине у хрватском Сабору Фирио Радин.

Извор: Политика