Žirinovski – Ukrajina nema budućnost

15:40 – Sergej Nariškin: Sankcije EU prema Rusiji nemoralne

Predsednik Državne dume, donjeg doma parlamenta, Sergej Nariškin, smatra da su sankcije Evropske unije prema Rusiji nemoralne.

Prema njegovim rečima pre dve nedelje kao odgovor na obustavu vatre na jugoistoku, zahvaljujući mirovnom planu, koji je predložio predsednik RF Vladimir Putin, Evropska unija odgovorila je još jednim setom antiruskih sankcija.

On je naglasio da potkopavanje poverenja na evropskom kontinentu nije od juče i da su događaji u Ukrajini predstavljali samo snažan podsticaj za antirusku kampanju bez presedana. Nariškin smatra da se dirigent svih tih događaja nalazi preko okeana.

14:30 – Putin: Banke Ruske Federacije treba da nastave da rade u Ukrajini

Ruske banke bez obzira na komplikovanu sitauciju u Ukrajini treba da nastave da sa radom. Njihov odlazaka sa tržišta bio bi ozbiljan udarac za ukrajinsku ekonomiju. Ovo je izjavio ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku sa prvim čovekom banke VTB Andrejom Kostinom.

Bankar je naglasio da VTB trpi gubitke u Ukrajini, da je suočena sa vandalizmom u kancelarijama kompanije i da saradnici dobijaju pretnje.

Prema Putinovim rečima u bankarskom sektoru Ukrajine na ruske finansijske instutucije otpada više od 30% i ako one obustave rad biće to ozbiljan udarac za ukrajinsku ekonomiju. Predsednik je naglasio da Rusija želi pouzdanog, stabilnog partnera.

14:05 – Ruski desničar Vladimir Žirinovski je za nemački tabliod „Bild“ izjavio da je „Novorusija“ neminovnost, a da Ukrajina nema budućnost.

Žirinovski optužio Ameriku da joj je potreban novi Vijetnam i stalni haos.

„Ukrajina, kao država, u njenoj sadašnjoj formi, nema više budućnost. Mislim da će se ‘Novorusija’ pretvoriti u jednu odvojenu državu, a onda će susedne oblasti naći put za ujedinjenje i stvaranje jedne države, kao što je to bilo pre sto godina…“, rekao je Žirinovski, koji je na pitanje o krivcu za ukrajinski haos rekao da je sama Ukrajina u poslednje 23 godine sprovodila jednu strašnu antirusku propagandu.

„Tamo (u Ukrajini) je stasala jedna generacija mladih ljudi, sa mozgovima pod anestezijom, koji mrze i Rusiju i Ruse. Ruske škole su zatvarane, a Rusima se zabranjivalo da govore ruski. Na vlast u Ukrajini su došle prozapadne snage. Njima je potrebna jedna nacistička država, koja je protiv Rusije. Za njih je važno da ljudi zaborave ruski jezik i kulturu.To je borba protiv svega što je rusko“, rekao je Žirinovski i prognozirao da Ukrajina 2019. godinu neće preživeti, kao nezavisna država.

„Ako se proces raspada nastavi ovim tempom, Ukrajina neće preživeti 2019. godinu, kao nezavisna država. Otvoreno neprijateljstvo ukrajinskih vlasti prema Rusima u poslednjih 20 godina, dovelo je do rastućeg nezadovoljstva ruskog stanovništva u južnim i istočnim delovima Ukrajine. Kijev preživljava jednu strašnu krizu, koju je sam stvorio“, rekao je Žirinovski.

Prema njegovim rečima, „glasovi iz Poljske, Rumunije i Bugarske, koji imaju istorijsko pravo na te oblasti, postaju sve glasniji. Za pet godina će Ukrajina imati još šest, sedam centralnih regiona i 10-12 miliona ljudi i to je jedna optimistička prognoza“, smatra Žirinovski i na pitanje a, šta će biti s Rusijom kaže da će biti sve dobro.

On je, govoreći i ukrajinskoj krizi i „Novorusiji“, optužio Ameriku da joj je potreban novi Vijetnam.

„Amerika profitira od toga (ukrajinske krize). Njima je potreban jedan novi Vijetnam i Avganistan da bi pravdali izdatke za vojsku i tako izašli iz krize. Njima je potreban rat, trajni rat. Mora da postoji haos, kako niko ne bi znao šta se dešava i to na dugi niz godina“, optužio je Žirinovski Ameriku.

13:45 – Nova razmena zarobljenika u Ukrajini zakazana za sredu

Naredna razmena zarobljenika između donjeckih ustanika i ukrajinskih vojnih snaga biće održana u sredu. Ovo je saopštila šefica Odbora za ratne zarobljenike samoproglašene Donjecke narodne republike Darija Morozova.

Prema njenim rečima pitanje broja ratnih zarobljenika, koji će se razmenjivati za sada nije dogovoren. „Spiskovi se trenutno prave i usaglašavaju“, rekla je ona.

13:20 – Ukrajinska vojska povlači artiljeriju u okviru tampon zone od predloženih 30 kilometara

Ukrajinske snage bezbednosti pripremaju se danas da počnu sa povlačenjem artiljerije i teških oklopnih vozila u okviru tampon zone od predloženih 30 kilometara.

Do takve odluke Kijev se odlučio pošto su proruske snage umanjile intenzitet borbenih dejstava, navodi Rojters.

Portparol ukrajinske vojske Andrej Lisenko rekao je novinarima da su dva ukrajinska vojnika ubijena u protekla 24 sata uprkos prekidu vatre, postignutom 5. septembra, ali je, kako je naveo, protivnička strana smanjila artiljerijske napade, a prestali su i napadi sa ruske teritorije.

Ovi faktori omogućavaju Ukrajini da počne da primenjuje sporazum koji su prošlog petka postigle članice Kontakt grupe, kojim će između ukrajinskih i proruskih snaga biti uspostavljena tampon zona od 30 kilometara.

13:15 – Predstavnici Evropske unije su spremni da sa Rusijom razgovaraju o gasovodu Južni tok ukoliko ruska strana to zatraži, saopšteno je danas iz Evropske komisije.

“Uvek smo otvoreni za razgovore o Južnom toku”, rekla je novinarima Sabine Holcman, portparolka komesara za energiju, odgovarajući na pitanje da li će gasovod biti jedna od tema predstojećih pregovora EU, Rusije i Ukrajine u Berlinu.

12:40 – Putin sa članovima Saveta bezbednosti razmotrio realizaciju mirovnog plana za Ukrajinu

Vladimir Putin razgovarao je u Moskvi sa stalnim članovima Saveta bezbednosti Ruske Federacije o realizaciji mirovnog plana za regulisanje situacije na jugoistoku Ukrajine.

Razmenjena su mišljenja o mogućim formama saradnje sa drugim partnerima u pružanju otpora ekestremističkoj grupi Islamska država.

Dotaknuta je takođe i tema povećanja angažmana Rusije u međunarodnim naporima u borbi protiv virusa Ebole.

11:20 – Tampon zona na istoku Ukrajine biće podeljena na pet sektora koje će nadgledati oko 350 posmatrača OEBS, izjavio je ruski ambasador pri OEBS Andrej Kelin.

Grad Lugansk će nadgledati između 90 i 100 posmatrača OEBS, koliko će ih biti i u Donjecku, prenosi Itar tas.

U Kramatorsku, Marijupolju i Antracitu će biti po 50 posmatarača OEBS.

10:35 – Kruzer sa nemačkim turistima posetio Krim uprkos sankcijama

Grčki kruzer „Ocean Majesty“, u kome je bilo 500 putnika iz SRN posetio je Krim. Brod je pristao u luci na Jalti, pa je na taj način prekršio sankcije EU, koje to zabranjuju.

Turisti su, međutim, uživali ceo dan na Jalti.

Krim i Sevastopolj, posle održanih referenduma u martu ove godine, izašli su iz sastava Ukrajine i pripojili se Rusiji. Neke zapadne zemlje uvele su zbog toga restriktivne mere Ruskoj Federaciji, kao i sankcije Krimu i Sevastopolju.

10:05 – U Ukrajini oslobođena novinarka sa Krima Ana Mohova

Ukrajinske obaveštajne službe u noći između nedelje i ponedeljka oslobodile su dopisnicu televizije „Prva krimska“ Anu Mohovu, koju su zarobili pre skoro mesec dana.

Ana Mohova privedena je 24. avgusta, automobil u kome se nalazila zajedno sa još jednim kolegom novinarom Aleksejem Šapovalovim, zaustavile su nepoznate naoružane osobe na Makejevskom putu Donjeck – Makejevka.

Kasnije je razjašnjeno da se ona nalazila u gradu Izumu u Harkovskoj oblasti, gde su je držale ukrajinske službe. Mohova je sumnjičena da je navodno nelegalno prešla ukrajinsku granicu, kako bi izvršila zadatak ruske obaveštajne službe.

09:55 – Sergej Ivanov: Nadam se da će odlaganje Sporazuma o pridruživanju između Ukrajine i EU biti potvrđeno i na papiru

Vlasti u Kremlju nadaju se da će dogovor o odlaganju implementacije Sporazuma o pridruživanju između Ukrajine i Evropske unije konačno biti potvrđen i na papiru, rekao je Sergej Ivanov, šef administracije Kremlja.

„Odlučeno je da implementacija Sporazuma o pridruživanju između Ukrajine i EU bude odložena za godinu dana, ali to je bio verbalni dogovor. Nadam se da će on biti potvrđen i na papiru“, poručio je Ivanov u nedelju. On je podsetio da se ukrajinska kriza razbuktala posto je bivši predsednik Viktor Janukovič najavio da će potpisivanje sporazuma s EU biti odloženo, preneo je Itar-Tass.

„To je izazvalo proteste na Majdanu, koje su podržale zapadne zemlje. Rezultat je razvoj situacije u jugoistočnoj Ukrajini koja je prerasla u rat, građanski, kažnjenički rat, koji je odneo hiljade života“, rekao je Ivanov.

„Ubistva na Majdanu, Krimu, masakr u Odesi, srušeni boing, granatiranje ukrajinskih gradova, pa sve do nedavne, humanitarne katastrofe – sve su to karike istog lanca. A sada je postignut dogovor o odlaganju implementacije sporazuma s EU“, zaključio je Ivanov.

„Imam jedno retoričko pitanje: Za šta ste se vi borili? Sve se završilo istom situacijom kakva je bila i krajem prošle godine i početkom ove, ali je izgubljeno na hiljade života, ljudi su raseljeni i mnogo su propatili“, naglasio je Ivanov.

09:25 – DNR: Ukrajinska vojska krši primirje

Iz štaba ustanika DNR saopšteno je da je 21. septembra ukrajinska vojska 11 puta prekršila primirje.

Gađane su, između ostalog, iz pravca gradskog aerodroma, stambene četvrti Donjecka. Povređeno je 8 civila i ranjen jedan ustanik.

Bombardovani su i stambeni delovi naselja Oktobar.

Pored toga, ukrajinska vojska više puta je provocirala ustanike da otvore vatru.

08:15 – OEBS: Primirje u Ukrajini ne sme da služi za sticanje prednosti

Pokušaji korišćenja primirja u Ukrajini za sticanje prednosti mogu da dovedu do njegovog prekida, izjavio je generalni sekretar OEBS-a Lamberto Zanijer, posle sastanka sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom.

Režim prekida vatre trenutno se generalno poštuje, naglasio je on, mada postoje i kršenja, kojima se OEBS bavi.

Ukrajinske vlasti i ustanici dogovorili su 5. septembra u Minsku primirje, razmenu zarobljenika i druge političke korake, kao što je obaveza Kijeva da amnestira ustanike i donese zakon o posebnom statusu niza opština u Donbasu. Strane su 19. septembra usaglasile opšte primirje zasnovano na konkretnim uslovima, predviđenim Memorandumom.

08:00 – Ukrajina dobila od Slovačke pola milijarde kubika gasa

Ukrajina je u periodu od 2. do 21. septembra dobila u reverzibilnim isporukama gasa iz Slovačke (rekonstruisani gasovod Vojani-Užgorod) 500 miliona kubika gasa, saopštila je kompanija Eustream.

Naglašeno je da će u narednih šest meseci isporuke biti praćene radovima na tehničkim testiranjima i usaglašavanjem svih komponenti sa traženim parametrima.

Od 1. marta 2015. godine gasovod treba da radi u normalnom režimu i Ukrajini dostavlja 27 miliona kubika gasa dnevno.

Ranije je ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk izjavio da će njegova zemlja povratnim isporukama iz Slovačke nadoknaditi 40% ruskog gasa.

Izvor: Agencije