Љајић о ратовању као занимању

БЕОГРАД – „Држава мора да реагује на чињеницу да се неки њени грађани прикључују страним војним и паравојним формацијама и учествују у сукобима по свету. Не може да се дозволи да се од ратовања прави легитимно занимање”, каже у разговору за „Политику”Расим Љајић, министар трговине, туризма и телекомуникација и председник Социјалдемократске партије Србије која је још пре неколико година покренула иницијативу да се измени Кривични закон тако што би се у њега унеле одредбе о кажњавању оних који одлазе на ратишта у свету, али и оних који посредују у томе што је подржао и премијер Србије Александар Вучић.

Ваш предлог тек сада долази на дневни ред?

Ми смо измене предложили још када су почела да се у Санџак враћају тела првих људи који су из тог краја одлазили на ратиште у Сирији. Нико још није утврдио који је тачан број људи који су се тамо борили. Дакле, ми смо ту иницијативу покренули за време прошле владе и онда су почели да ми преко Фејсбука прете људи који су били на том ратишту. Свакако желим да напоменем да овај наш предлог нема ни етнички ни територијални предзнак. Има и неких који идеолошке разлоге због којих неко иде на ратиште злоупотребљавају и врбују људе да учествују на страни једних или других у сукобима који се по свету воде.

Дакле, много је оних којима је врбовање људи за ратишта и посредовање у њиховом одласку бизнис?

Тако је. Они на томе зарађују. Једино што може држава да уради је да донесе закон којим ће се санкционисати такво понашање. Постоји слобода кретања, не можете никоме да забраните да иде где хоће, али можете то да пропишете као кривично дело, да се то нормира и да се на тај начин пошаље порука. Не може неко да мртав хладан оде од куће, узме пушку и негде ратује, а онда се врати као да није био нигде.

Има оних који тврде да никоме не можете забранити да се и жртвује уколико то жели?

Поента је да се, пре свега, покуша спасити неки живот јер су ти људи често изманипулисани. Требало би, међутим, рећи и да ти људи објективно представљају безбедоносни проблем кад се врате у Србију. Они који су ратовали за не зна се кога, са ратним искуством, су обично протагонисти најрадикалнијих политичких и идеолошких ставова. И представљају безбедоносни проблем за земљу. И друго, ти људи штете међународном положају земље. Имали смо великих проблема након пада Гадафија пошто су нове власти сматрале је уз Саудијску Арабију, Кину, Русију и Србија земља која је до краја подржавала Гадафија. Ми смо били на тој листи јер су нашли неке наше људе тамо за које су сматрали да су учествовали на страни Гадафија. Не пише да је неко отишао под именом и презименом него пише да је он држављанин Србије на овој или оној страни.

Неке државе су већ то питање регулисале?

Македонија је донела тај закон , БиХ, на Косову се хапсе јер их оданде све више одлази.

У Аустрији им се одузима држављанство?

И ми смо кренули и са том иницијативом, али нам је речено да то није у складу са нашим Уставом. Било је и неких заједничких регионалних иницијатива да се договоримо како да ово питање решимо, али се на томе и стало.

Извор: Политика