Putin upozorio – „Branićemo svoju imovinu!“

Rusija se ne ponaša agresivno, ne pretenduje da bude super sila i ne teži svetskoj hegemoniji, već samo hoće da bude poštovana među međunarodnim partnerima, izjavio je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.

Putin je na međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu rekao da se ne slaže sa izjavom bivšeg francuskog premijera Fransoa Fijona da Rusija „sve više deluje agresivno“.

„Mi ne nastupamo agresivno. Samo smo dosledniji u odbrani naših interesa“, istakao je ruski lider.

Putin je rekao da Rusija ne teži hegemoniji ili bilo kakvom statusu super sile.

„Mi nikome ne namećemo svoje standarde ili modele ponašanja. Želimo jednake odnose sa svim akterima međunarodne zajednice – sa partnerima iz Amerike, Evrope i Azije“, naglasio je ruski predsednik.

On je istakao i da Rusija ne želi da bude ponižavana, prenosi „Sputnjik“.

„Rusija želi da je poštuju. A ko to ne želi? Ko želi da bude ponižavan? Time što traži da je poštuju, Rusija ne zahteva ništa posebno“, poručio je Putin.

Ukoliko Amerika odluči da pozove Rusiju da se vrati u „veliku sedmorku“ (G7) i tako oživi format G8, rekao je ruski predsednik, Kanada će morati da se pomiri sa tim.

„Ne želim nikoga da uvredim, ali ako SAD kaže da Rusija treba da se vrati u G8, kanadski premijer će promeniti svoje mišljenje“, rekao je Putin novinarima tokom sastanka sa šefovima svetskih novinskih agencija u Sankt Peterburgu.

Premijer Kanade Stiven Harper izjavio je nedavno da smatra da Rusija ne treba da se vraća u „veliku sedmorku“, jer je tokom ukrajinske krize porušila principe na osnovu kojih pripada klubu najrazvijenijih zemalja.

Brisel da pozdravi postupak Rusije prema Grčkoj

„Ukoliko EU želi da Grčka plati svoja dugovanja onda treba da bude zainteresovana za rast ekonomije te zemlje. EU treba da pozdravi postupke Moskve. Šta je loše u stvaranju novih radnih mesta u Grčkoj?“, upitao je Putin, komentarišući preliminarni dogovor Rusije sa Grčkom.

Putin i grčki premijer Aleksis Cipras sastali su se juče na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu radi razgovora o mogućim rutama prenosa ruskog gasa ka Evropi preko gasovoda „Turski tok“.

Ministri energetike dve zemlje potpisali su memorandim o osnivanju zajedničke kompanije za gradnju gasovoda „Turski tok“ preko grčke teritorije kojim će biti dopremano 47 milijardi gasa godišnje.

„Ne priznajemo odluku Haškog suda“

Rusija će osporiti odluku Haškog suda o konfiskovanju svoje državne imovine u inostranstvu, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin, dodajući da zemlja ne priznaje odluku tog suda, jer nije potpisnik Evropske energetske hartije.

„Naravno, mi ćemo odgovoriti na napad. Odgovorićemo sudski. Haški sud ima svju zonu uticaja — to su države koje su učesnice Evropske energetske hartije. Rusija nije“, rekao je Putin.

Putin jer podsetio da su i pre JUKOS-a neki pokušavali da da na taj način „dobiju dopunsko finsiranje“ od Rusije, ali su ta pitanja ruski pravnici uspešno rešavali.

„Koje će konkretne korake preduzeti naši pravnici, pitajte njih. Od toga ne nameravamo da pravimo nikakve tajne. Imali smo sličan incident sa kompanijom ’Noga‘. Nekoliko godina suđenja, i — pitanje je rešeno. Pretpostavljam da ćemo i u ovom slučaju delovati istim metodama“, rekao je ruski predsednik u razgovoru s stranim novinarima u Sankt Petereburgu.

On je takođe istakao i da će Rusija na zapadne sankcije odgovoriti širenjem slobode i otvorenosti zemlje,

„To nije parola — to je sadržaj naše realne politike, tog posla koji sada vodimo na stvaranju uslova za poslovanje, traženju novih partnera i otvaranju novog tržišta i učestvovanju u realizaciji velikih integracionih projekata“, naglasio je predsednik.

Na isto pitanje je danas reagovao i šef administracije ruskog predsednika Sergej Ivanov, koji je rekao da će Moskva preduzeti mere

Ivanov je naglasio da treba reagovati hitno i samo „recipročnim merama“:

„Prirodno je i neizbežno, da odgovarajući koraci brzo budu preduzeti“, rekao je Ivanov i dodao da Brisel i Pariz treba da budu spremni na to.

„Da ćemo reagovati, ne sumnjam uopšte. Ja to znam, jer ipak 15 godina radim u Ministarstvu inostranih poslova“.

„Branićemo svoju imovinu“

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da će Moskva braniti svoju imovinu u Francuskoj i Belgiji pravnim sredstvima, odnosno putem suda.

Vladimir Putin je na sastanku sa direktorima svetskih novinskih agencija rekao da im ne ostaje ništa drugo nego da reaguju i da će braniti svoje interese, prenosi Tanjug.

Ruski predsednik je dodao da sada treba pitati ruske advokate šta će tačno uraditi, i poručio da ovde neće biti tajni.

Naveo je da Moskva smatra da je sud u Hagu nadležan da odlučuje samo u slučajevima zemalja potpisnica Međunarodne energetske povelje.

„Rusija nije ratifikovala tu povelju, tako da mi ne priznajemo nadležnost tog suda i branićemo taj stav putem suda“, rekao je Putin.

Dodaje da nema ništa novo u tome što akcionari „Jukosa“ traže od Rusije dodatna plaćanja i da se to i ranije dešavalo.

Zvanična Moskva je još juče upozorila da priprema pokretanje sudskog postupka kao odgovor na zamrzavanje njenih aktiva u Belgiji i Francuskoj na zahtev akcionara ruskog naftnog giganta „Jukosa“.

Sergej Lavrov, ruski ministar inostranih poslova izjavio je da se ruski entiteti pogođeni ovakvim potezom pripremaju da izađu pred sud kako bi izdejstvovali zamrzavanje aktiva stranih kompanija u državnom vlasništvu u Rusiji.

Kao odgovor na takve akcije Belgije, Moskva je zatražila od belgijskog ambasadora objašnjenje, uz pretnju uvođenja recipročnih mera za belgijske aktive u Rusiji.

Bivši akcionari ruskog naftnog giganta „Jukosa“ saopštili su pre dva dana da su aktive ruske vlade i bankarski računi u Francuskoj zamrznuti, u okviru spora oko isplate odštete akcionarima za eksproprijaciju „Jukosa“.

„Reč je o bankarskim računima i nekretninama“, rekao je direktor kompanije GML, bivšeg većinskog akcionara u „Jukosu“, Tim Ozborn, i dodao da su zamrznuti računi u oko 40 banaka zajedno sa još osam ili devet nekretnina.

Bivši većinski akcionar naftne kompanije „Jukos“, GML, dobio je u julu prošle godine spor protiv Rusije pred stalnim arbitražnim sudom u Hagu, sa presudom da mu se isplati odšeta u iznosu od 50 milijardi dolara.

Sud u Hagu je presudio da je Ruska Federacija oterala „Jukos“ u bankrot i preuzela njegovu imovinu. Moskva je tada poručila da će iskoristiti sva pravna sredstva protiv presude.

Holding GML tražio je na sudu od Rusije 103,5 milijardi dolara kompenzacije za eksproprijaciju „Jukosa“.

Bivši direktor Mihail Hodorkovski napravio je od „Jukosa“ najveću naftnu kompaniju u vlasništvu investitora nakon raspada SSSR-a.

Izvor: Agencije