Не блокирај раскрсницу

Често прођем поред импозантног здања, на почетку Булевара краља Александра, где ми, осим месинганог исписа фирме „Уставни суд Србије“, увек за око западне и оно: „Не блокирај раскрсницу“. Саобраћајни знак, постављен, слутим, не за нас, обичне пешаке и возаче, већ специјално за „сестре кармелићанке“ из такозваног Уставног, знате оне што су, пред Екселенцијом, прихватиле вечни завет ћутања кад је о Косову и Метохији реч. Да и не помисле, не дао Бог, да ометају супебрзу ултраевропску (за)уставну траку, да не блокирају нипошто, па ни по цену одрицања од дела наше окупиране територије у јужној покрајини – обавезно скретање за ЕУ!

Признајем, завидим нашим самозваним уставним судијама и судијиницама, кадгод се присетим колику моћ поседују: ето, захваљујући пресуди њихових колега из Уставног суда Косова да „Заједница српских општина“ (ЗСО) није по Уставу Косова, „наши европски пријатељи“ из Европског парламента предложили су да се онда „Бриселски споразум“, у делу који се односи на ЗСО, доведе у склад са Уставом Републике Косово без фусноте!?

Ех, шта све може Уставни, само кад би му Његова екселенција дозволила да се, из глувонемог, трансформише у активно радно стање? Узмимо, на пример, да наш Канцелар, сходно важећој Резолуцији 1244 Савета безбедности, из 1999, одлучи да, коначно, у циљу заштите српске културне баштине на Космету и, сходно директиви Европске комисије, ради спречавања неконтролисаног уласка економских емиграната са Блиског и Средњег истока – одлучи да упути до 1000 униформисаних српских полицајаца и војника на Косово, односно границу Србије са Албанијом. Онда то наш тзв. Уставни лепо легитимише као уставну одлуку, а Вашингтон и Брисел се, немајући куда, сложе с тим…

Е, тако је, биће, требало да поступи и ова Миленовићева из Савета за борбу против корупције. Право у Уставни: Добар дан. Добар дан. Ево, ја дошла, носим доказе. Дајте доказе, јавите се за седам дана, биће решено.

Или, мој друг, „малосрбин“ Лекић: Добар дан, ја доша’, добро вас наша’. Добро дошли, ви тврдите да у Србији мањка демократије, све ћемо да проверимо, јавите се за две недеље. Хвала, довиђења, „свака част, Вучићу“…

Или, „великосрбин“ Фајгељ: Помаже Бог, ја бих да пријавим ове што НАТО окупаторе и убице дочекују хлебом, сољу и почасном гардом, приде! Бог ти помогао, јесте да Ваш став дели и 80 одсто грађана Србије, али зна се ко најбоље зна шта је најбоље за те грађане. Значи, да не качим ништа на „јутјуб“? То је у Вашем интересу. Хвала, збогом.

И да су тако учинили, не би, онда, Фајгељ, по члану 309. Кривичног законика, „позивао на насилну промену уставног поретка“, не би се Лекић, твитер подршком Фајгељу, директно кандидовао за „тајни заверенички круг“, већ би, ако то већ раде, као онај што то и практично дела, експортујући револуције од Сејшела до бившег Ес-ес-ес-ер простора, претходно себи обезбедили алиби беспоговорно подржавајући Канцеларев еврофанатични пут.

Но, шта је дужност сваког родољуба или узорно преумљеног грађанина Србије, свеједно, знало се још у Карађорђевој Србији, а лепо писало у инструкцији Правитељствујушчег совјета издатој Хајдук-Вељку, 21.8.1811: „Г. Михал Радонич, попечитељ иностраних дела т.ј., ако би какав човек из друге земље прешао к нама шча тражити, таки да таква човека пошљете к њему.“ Тако се то ради у правној држави.

Да су Миленовићева, Лекић и Фајгељ на време отишли на полицију или, да речемо, у Уставни, до свега овога не би ни дошло…

Извор: Данас