Свештени синод Руске православне цркве донео је очекивану одлуку: немогуће је даље евхаристијско општење са Цариградском патријаршијом. У саопштењу после заседања у понедељак верницима руске цркве поручено је да не учествују у светим тајнама које се обављају у храмовима Васељенске патријаршије.
„Прихватање општења с јеретицима и са оним лицима која су анатемисана у другој аутокефалној цркви, укључујући све ’епископе’ и ’клирике’ које су ова лица рукоположила, посезање за туђом канонском територијом, као и покушај одрицања од сопствених историјских одлука и обавеза – све то чини да се Цариградска патријаршија ставља изван граница онога што је канонско и, на велику нашу жалост, чини да за нас у будућности евхаристијско општење с њеним јерарсима, духовним и световним лицима буде немогуће”, наводи се у саопштењу руског Синода којим су, у ствари, прекинути сви контакти са Цариградом.
Овакву одлуку изазвали су претходни потези Синода Васељенске патријаршије да скине анатему и врати архијерејски чин вођи расколничке Украјинске православне цркве Кијевске митрополије Филарету Денисенку и Макарију Малетичу, као и да укине сопствено писмо из 1686, којим је Московској патријаршији признато право да рукополаже кијевске митрополите. Тиме је Васељенска патријаршија створила услове да томос о аутокефалности да црквеним структурама које су годинама у расколу, мимо аутономне Украјинске православне цркве, која је под окриљем Московске патријаршије, али коју једину и признају све остале православне помесне цркве.
После заседања руског Синода, митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), шеф Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, изјавио је за медије да је Цариград, упадајући на канонску територију друге цркве, легализујући раскол изгубио право да се и даље сматра координационим центром православних цркава. Митрополит Иларион подсетио је и да се патријарх Вартоломеј често назива духовним вођом 300 милиона православних у свету и да би после најновијих одлука требало од тог броја изузети барем половину, „јер он није духовни вођа ни за Руску православну цркву ни за помесне православне цркве, за које мислим да неће подржати његове грабљиве потезе”.
Као и већина других, и Српска православна црква са будном пажњом прати ове догађаје, који би могли директно да утичу на покретање питања аутокефалности на територијама где има своје епархије и архијереје: у Македонији и Црној Гори. Српски патријарх у једном недавном интервјуу подсетио је да су највиша црквена тела, и Сабор и Синод СПЦ, апеловали на васељенског патријарха да питање Украјине реши свеправославним консензусом. За последње саопштење Цариграда поглавар СПЦ оценио је да је „словом, ставовима и духом супротно учењу и устројству православне цркве”, а да је последњи став којим се позива на ненасиље и забрањује отимање цркава и манастира канонске цркве „пилатовско прање руку”. СПЦ ће се сутра или прекосутра и званично огласити о новим потезима Цариграда, и то кроз заједничко саопштење које ће објавити патријарси српски Иринеј и антиохијски Јован, који се тренутно налази у мирној посети српској цркви. Иначе, и патријарх антиохијски Јован Десети рекао је новинарима током посете Црној Гори да није време за разматрање аутономије, већ за јединство православних цркава.

Коментаришући колико последње одлуке васељенског Синода могу бити пут ка покретању питања аутокефалности у Црној Гори и Македонији, свештеник Дарко Ђого, професор на Православном богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи, подсећа да тиме што Цариградска патријаршија некоме да аутокефалију ствар није решена.
– Увек је постојао обичај не само формалног обавештавања других православних цркава о чину аутокефалије, па и аутономије, него аутокефалија сама по себи подразумева да су и остале православне цркве сагласне са тим. СПЦ је, између осталог, управо због овог критеријума остављала питање МПЦ нерешеним, јер је знала да тзв. грчке цркве не би никада прихватиле назив Македонска православна црква – каже Ђого.
Он сматра да баш због тога ни Цариградска патријаршија неће у најскорије време преузети решавање питања МПЦ, односно не пре него што дође до имплементације Преспанског споразума.
– Обесхрабрује, међутим, то што пре 15 дана нисмо могли очекивати ни украјински сценарио. Чак су и десничарски и проаутокефалистички украјински сајтови рачунали да би Денисенко морао да буде нека врста колатералне штете да би дошло до аутокефалије. Нико није могао да рачуна да би Цариград могао да уради оно што је урадио – каже Ђого.
Наш саговорник подсећа и да је од Цариграда недавно „помиловани” Филарет Денисенко, предводећи две деценије расколничку православну цркву, неговао везе, између осталог, и са „Црногорском православном црквом” и Мирашом Дедеићем.
– Убеђен сам да ће већина помесних цркава гледати да не прекину општење ни са Москвом ни са Цариградом. Али може да се деси да неки бивши епископ који је у јединству са Мирашом Дедеићем сада, као од Цариграда признати наводно канонски епископ, дође да служи са српским владиком негде на Западу. И онда морате да се определите да ли је тај човек са вама у општењу или није. Ако сте у општењу са Цариградом, са неким грчким владиком, свесни сте и да је он део исте структуре која је скинула анатему са Денисенка, који је, опет, у општењу са Дедеићем. Не могу да замислим да би неки владика СПЦ прихватио да служи са било којим епископом из Денисенкове групе, чак и после ове легализације – каже Дарко Ђого.
