У врху Српске напредне странке и њених партијских сателита дешавају се јаки и учестали напади политичке панике.
То је једно од могућих објашњења како је Вучићева власт успела у годину и по дана – од председничких избора – да од умерене аутократије доспе у њену крајњу фазу. А то значи у фазу зреле деструкције, чији су знаци учестали медијски хвалоспеви вођи напразно – без повода и јасног политичког момента. Фазу у којој се посеже и за детињством лидера и његовим дечијим фотографијама, за књигама, заверама… Фазом у којој је постала државна обавеза да се јавно хвали председник. Као да Вучићу нико није предочио социолошки закључак из Милошевићевог доба. А то је да Србија није демократска земља, али ни диктаторска – ово друго подноси доказано теже него демократију.
До председничких избора 2017. још су Томислав Николић, али и Ивица Дачић, одржавали неки привид да ограничавају Вучићево самовлашће, али од тада више никаквог привида нема. Намеће се питање шта то све Вучићу треба. Како је од премијера који седи у студију РТС-а са фасциклом у којој држи „одговоре“ на дотадашње афере – од копова у Тамнави, Континентал винда, „хеликоптера“ – стигао за тако кратко време, до Пинкових похвала на свака два минута.
Објашњења, која не морају бити тачна, јер нико од посматрача не зна шта је све Вучић морао да уради да би постао Вучић, па стога и немају увид у његове закључке, кажу да рејтинг напредњацима пада. Још горе, пада гледаност Вучићевих телевизијских наступа. Али, могуће је и другачији угао гледања. Вучић је све досадашње изборе добијао, уз помоћ и подршку Ангеле Меркел. И то било индиректно, када су из Европске комисије, три сата пре затварања биралишта 2012. честитали победу Николићу, било у подршци против Загреба, било у честиткама 2017. године… Вучић је и 2018. победио на београдским изборима, али у Берлину – његова права и ефектна завршница кампање била је слика опуштеног ћаскања са немачком канцеларком.
Могуће да се Вучић и сам изненадио колико је то са Меркел деловало, колико је данашњим грађанима Србије, било лако да се поистовете са Немцима, и да га гласају. Јер, не треба бити у заблуди, нису сви гласови за СНС капиларни и принудни, они могу само да се накалеме на реално висок рејтинг од барем 30 одсто. Али, ако се у Берлину управо дешавају крупне политичке промене, ако више не буде слике Меркелове како на неком европском форуму говори заједно са Вучићем, шта остаје? Паника од празног политичког простора и од губитка сигурне заштите – кад нема ни Николића, ни Меркел, ко ће онда побеђивати за Вучића 2022. године?
Оставите коментар на Напади панике у врху СНС-а
Copyright © Цеопом Истина 2013-2024. Сва права задржана.